Svetski lideri hrle u Kinu, a to se Vašingtonu niikako ne dopada
Autor: Glas javnosti
Neuobičajen tempo diplomatskih aktivnosti iz različitih zemalja koje su zagledane u Peking dok se globalna ekonomija raspada zbog pandemije i rata u Ukrajini.
Kineski predsednik Si Đinping imao je nekoliko napornih nedelja. Od kraja prošlog meseca, kineski lider je ugostio šefove država i šefova vlada iz Španije, Brazila, Singapura, Malezije, Francuske i Evropske unije.
Neuobičajen tempo diplomatskih aktivnosti iz različitih zemalja koje su zagledane u Peking dok se globalna ekonomija raspada zbog pandemije i rata u Ukrajini.
U petak je ta lista narasla i uključuje brazilskog predsednika Luisa Inasija Lulu da Silvu. Kako je najavljeno Lula će potpisati niz bilateralnih sporazuma sa Sijem.
Za kineskog predsednika, na čija rotirajuća vrata dolaze lideri raznih zemalja, prilika je da potvrdi svoju viziju globalnog poretka koji nije diktiran po američkim pravilima, piše Si-En-En.
Posle tri godine smanjene diplomatske aktivnosti zbog kovida i rastuće zabrinutosti Evrope zbog spoljne politike Pekinga, u Kini veruju da je došlo vreme njihove strateške planove, kaže Li Mingđang, vanredni profesor međunarodnih odnosa na singapurskom univerzitetu Naniang.
„Vidimo prilično snažne napore Pekinga da pokuša da stabilizuje i unapredi odnose sa evropskim zemljama, kao pokušaj da unapredi i ojača saradnju sa ekonomijama u razvoju“, rekao Li.
Dok se svetski lideri vraćaju u Peking uprkos zabrinutosti zbog rastućih odnosa Kine i Rusije i zastrašivanja Tajvana od strane Pekinga, Si je iskoristio priliku da tokom razgovora unese i prikrivene kritike na račun SAD i ključnim rečima koje signaliziraju njegov pogled na to kako da bi trebalo da se preoblikuje globalna moć.
U razgovoru sa Singapurcem Li Ksien Lungom krajem prošlog meseca, Si je naglasio da bi azijske zemlje zajedno trebalo da se „čvrsto suprotstave maltretiranju, razdvajanju ili prekidanju industrijskih i lanaca snabdevanja“. Takođe, pozvao je malezijskog premijera Anvara Ibrahima da se „odlučno odupre hladnoratovskom mentalitetu i blokovskoj konfrontaciji.”
Španskom premijeru Pedru Sančezu ukazao je da „zdrav razvoj odnosa Kine i EU zahteva da EU održava stratešku nezavisnost“, prema gledištu kineske strane.
Peking je sa nelagodom posmatrao kako se rat u Ukrajini približavao SAD i njihovim evropskim saveznicima. Analitičari kažu da je ključno poigravanje ekonomskog partnerstva i iskorišćavanje razlika između zemalja sa dve strane Atlantika, navodi Si-En-En.
Kada je francuski predsednik Emanuel Makron stigao u Peking prošle nedelje, Si je napravio poređenja između Kine i Francuske.
„Obe glavne zemlje sa tradicijom nezavisnosti, koje se čvrsto zalažu za multipolarni svet – ili svet bez dominantnih supersila,“ rekao je Si
Posle celodnevnih sastanaka u Pekingu, Si se sa Makronom sastao u južnom trgovačkom centru Guangdžoua kako bi nastavio neformalni razgovor, pijuckajući čaj i slušajući melodije tradicionalne kineske muzike pre državne večere.
Makron, koji se dugo zalagao za to da Evropa razvije nezavisnu geopolitičku politiku i odbrambene sposobnosti koje se ne moraju oslanjati na Vašington, izgledao je prijemčiv.
On je objavio zajedničku izjavu od 51 tačke sa Kinom u kojoj je izneo saradnju u oblastima od nuklearne energije do bezbednosti hrane i rekao novinarima koji su putovali sa njim da kada je u pitanju rivalstvo između SAD i Kine Evropa ne sme da bude „uhvaćena krizama koje nisu naše, što je sprečava da izgradi svoju stratešku autonomiju“, navodi Politiko.
Makronovi komentari izazvali su reakcije u Evropi i SAD, ali analitičari kažu da su oni verovatno viđeni kao trijumf Pekinga.
„Sve što može da oslabi SAD, podeli Zapad i približi zemlje Kini dobro je za predsednika Sia“, kaže Žan-Pjer Kabestan, profesor političkih nauka na univerzitetu u Hong Kongu. Zbog se i Makronovo putovanje u Pekingu se vidi kao velika pobeda.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
