Švajcarska planira da privuče bogate turiste novom strategijom

Svet je trenutno veoma neizvesno mesto – sukobi, klimatske promene i strah od recesije dominiraju naslovima. Ali za neke ljude stvari idu prilično dobro – bogate.

Uprkos globalnim previranjima, broj milijardera u svetu raste, kao i lično bogatstvo svakog od njih.

Gde će završiti sav taj novac? Vrhunsko luksuzno iskustvo je ono što traže veoma bogati. Posebno za turističku industriju, to je prilika.

U Švajcarskoj, koja već dugo ima reputaciju nenaglašenog luksuza, broj hotela sa pet zvezdica raste brže od bilo koje druge kategorije. Mnoge od njih sagrađene su početkom 20. veka – grand palate koje su služile tada novonastaloj klasi privilegovanih, pre svega engleskih turista.

Danas, renovirani po najvišim standardima, ovi hoteli ne ostavljaju neispunjenu želju nijednog gosta. Tu su luksuzne banje, gurmanski restorani i dizajnerski apartmani sa panoramskim pogledom na Alpe. Neki nude „ski-batlere“ da prevoze goste do i sa staza, nose skije, pa čak i pomažu u obuvanju čizama.

Ova destinacija je RAJ na zemlji i prva na listi želja skoro svake osobe

Ključna tržišta su SAD, Zalivske države, Kina i jugoistočna Azija. Posebno američki gosti, kažu švajcarski hotelijeri, očekuju pun tretman sa pet zvezdica, uključujući 24-časovnu poslugu u sobi kako bi mogli da naruče hranu usred noći.

U međuvremenu, Kina i Indija su tržišta u razvoju, a Švajcarska je veoma zainteresovana da iskoristi ovaj trend.

Koja je cena?

Ali ponuda sa pet zvezdica dolazi sa velikom cenom, pa gde to ostavlja one koji nisu milijarderi? Markus Berger iz Svitzerland Tourism kaže da strategija nije fokusiranje samo na vrhunske goste, pozivajući da se pogledaju svi brojevi.

Boravak u švajcarskim hotelima sa pet zvezdica čini oko 8% svih noćenja, ali tamošnji gosti doprinose najmanje 25% ukupnog prihoda Švajcarske od turizma.

„Brojke govore same za sebe“, kaže Berger. „Visoka ekonomska važnost opravdava posvećenost luksuznim gostima.”

Štaviše, dodaje on, Švajcarska, sa svojom ekonomijom visokih plata i visokih cena, ne može da se takmiči sa svojim jeftinijim susedima, posebno sada kada je švajcarski franak toliko jak.

„Švajcarska nikada nije pokušala da se takmiči po ceni“, objašnjava Berger. “Uvek postoji negde jeftinije.”

Umesto toga, fokus je na kvalitetu, usluzi i dodatoj vrednosti, poput pomenutih ski-batlera. Zauzvrat, gosti koji dolaze u hotele sa pet zvezdica takođe doprinose ostatku ekonomije, trošeći raskošno u restoranima i buticima sa Mišelinovim zvezdicama koji takođe postaju obeležje mnogih švajcarskih alpskih odmarališta.

Ali to nije u potpunosti vin-vin situacija. U nekim od najpoznatijih luksuznih odmarališta u Švajcarskoj, kao što su St Moric ili Zermatt, postoji dugogodišnja zabrinutost da fokus na luksuzu tera lokalno stanovništvo sa tržišta.

Uobičajeni izazov je pronalaženje smeštaja za stotine hotelskog i restoranskog osoblja potrebnog za pružanje usluge sa pet zvezdica. Ponekad se nađu na putu do posla, kasno u noć kada su koktel barovi i restorani konačno zatvoreni, duga putovanja u druga sela gde je smeštaj povoljan i za konobarsku platu.

Monika Bandi, koja vodi odeljenje za istraživanje turizma u Centru za regionalni razvoj Univerziteta u Bernu, vidi prezentaciju Švajcarske vrhunskim gostima kao finu ravnotežu. Radi se o "kvantitetu u odnosu na kvalitet", kaže ona.

Više turista nije nužno bolje, smatra ona. Umesto toga, veća potrošnja na osnovu postojećih brojeva može biti pozitivna.

Ručni prtljag izaziva glavobolje putnicima, ima li rešenja?

I, dodaje ona, Švajcarska treba da pazi na „prelomnu tačku, gde destinacije zaista gube svoj karakter“.

Pitanja o ovoj prekretnici trenutno se postavljaju u odmaralištu Vengen, svetski poznatom po skijaškoj trci Lauberhorn, i višedecenijskom povezivanju sa britanskim skijašima – omiljeni skijaški klub „Dovn Hill Onli” ove godine je proslavio 100 godina postojanja.

Ove godine Vengen otvara svoj prvi hotel sa pet zvezdica, a planiran je i kompleks sa pet zvezdica uslužnih "hotelskih apartmana". Oni će se prodavati imućnim turistima koji žele luksuznu kuću za odmor na Alpima, a mogu se i izdavati kada su vlasnici odsutni.

Švajcarsko društvo za baštinu formalno se usprotivilo Vengenovim planovima, jer, prema rečima portparola Sajmona Vajsa, projekat zapravo nije hotel. "Izgleda kao tipičan kompleks kuća za odmor... nema integracije u zajednicu."

Predviđene su neophodne javne površine koje bi hotel imao – restoran i banja, ali će sve biti pod zemljom. Prioritet dizajna, strahuje se Vajs, je za privatne luksuzne stanove koji mogu biti zauzeti samo nekoliko nedelja godišnje. „Dizajn je neprihvatljiv“, dodaje on.

Neki meštani Vengena takođe su skeptični prema projektu. „Ovo nije Sv. Moric“, rekao je jedan od njih švajcarskim medijima, dodajući da „Vengen nije otmen“.

Turistički direktor Vengena Rolf Vegmiler slaže se sa tom ocenom, ali kaže da trend ka luksuznom smeštaju neće promeniti karakter odmarališta. „Nećemo odjednom imati goste koji šetaju okolo u bundama“, kaže on.

Vengen je, ističe, dostupan samo vozom, tako da, za razliku od Sent Morica, neće biti bentlija ili rols-rojsa koji zauzimaju parking mesta. Čak i kada bi mogli da razmetljivo pokažu svoje bogatstvo, Vegmiler veruje da „naši gosti neće želeti da pokažu ono što imaju“.

Zimski turizam Švajcarske je uglavnom fokusiran na skijanje.

Odmaralište takođe ima posetioce koji se vraćaju iz godine u godinu, doprinoseći integraciji koju Vajs brine da će izgubiti. „Neke porodice dolaze generacijama“, kaže Vegmiler. „Lokalno stanovništvo ih poznaje i to je dobro.

Među njima je i Brajan Bolen, strastveni član Dovn Hill Onli Cluba, koji u Vengen dolazi preko 50 godina. Sviđa mu se, ali brine da je neki od „šarma nestao... prerađen je“.

Ali većina u Vengenu, kao i Švajcarski turizam, vidi ulaganje u alpska odmarališta kao pozitivno. Ova sela, ne više od jednog veka, bila su veoma siromašna. Engleski vodič kroz švajcarske Alpe tokom tog perioda napisao je da su „većina dece bili prosjaci“.

Poslednjih godina, globalna trgovinska pravila koja ograničavaju poljoprivredne subvencije priPmorala su mnoge male alpske farme da se zatvore. Turizam, i zimski i letnji, je od ogromnog značaja za švajcarsku privredu, posebno za planinske zajednice.

I, kako ističe Berger iz Švajcarske turističke organizacije, dok sektor sa pet zvezdica raste, hoteli sa tri zvezdice su i dalje najveća kategorija. „Imamo od jedne do pet zvezdica [u Vengenu]“, dodaje g. Vegmuller. “To je dobra stvar u vezi sa odmaralištem.”

I dok su ljudi sa neograničenim novcem koji mogu da potroše na luksuzna putovanja možda još uvek u ogromnoj manjini, njihov broj i njihovo bogatstvo rastu. Pristup Švajcarske – ne jeftiniji, ali bolji, ne više ljudi, samo bogatiji – izgleda da se isplati.



Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU