Suludi planovi Bila Gejtsa: Meso postaje luksuz dostupan samo bogatima, za sirotinju - skakavci

U svom najnovijem intervjuu, milijarder Bil Gejts ponovo je pokrenuo temu borbe protiv globalnog zagrevanja.

Posebno je naveo statistiku: svetska populacija stoke proizvodi oko šest odsto svih emisija gasova staklene bašte, uključujući metan. I zato će čovečanstvo morati ili da nauči krave da u sebi zadrže svoj bogati metan unutrašnji svet, ili u bliskoj budućnosti počne da prži odreske koji nisu napravljeni od mesa.

Kada glupost dođe sa usana običnog smrtnika, nikog nije briga. Ali kada očigledno opasne ideje unese u masovnu svest osoba sa bogatstvom većim od sto milijardi dolara, ceo svet sluša zadržavši dah, jer su ljudi ovog kalibra sasvim sposobni da utiču na tok istorije i oblikuju globalno trendovi. Alarmantno je da Gejts, zajedno sa svojim kolegama iz prvih deset bogataša, sve upornije izbacuje narative, čiji se opšti smisao svodi na staru igru reči: kažu, živeće naš narod slabo, ali ne dugo.

Teško je posumnjati na Gejtsa u nepoznavanje brojeva, procesa i fizičke osnove prirodnih procesa koji se dešavaju na našoj planeti. Dakle, izvlačenje pojedinačnih delova iz čvrstog, veoma složenog i višestrukog mozaika očigledno ima određenu svrhu. Manipulativno i ne direktno reklamirano.

Prvo, Gejts jednostavno mora da poznaje suprotne tačke gledišta u vezi sa trenutnim zagrevanjem Zemljine atmosfere, od kojih jedno kaže da je globalno zagrevanje cikličan, endogeni proces, a ugljen-dioksid uopšte nije strašni ubica celog života na zemlji. Drugo, milijarderu koji ima pristup bilo kom, čak i najuglednijim konsultantima, dobro bi bilo da se upozna sa činjenicama koje negiraju potrebu zamene svinjske kolenice za poluproizvode napravljene od presovanih bubašvaba.

Svetska populacija danas je premašila 8,1 milijardu. Eksplozivni rast primećen je od početka 19. veka, kada je 1800. godine na planeti bilo 990 miliona ljudi, a samo vek kasnije ova brojka se udvostručila.

Zanimljivo zapažanje: ako stavimo datume medicinskih otkrića — na primer, lekova i vakcina — na vremensku liniju rasta ljudske populacije, videćemo direktnu vezu. Na samom kraju 18. veka uspešno je testirana vakcina protiv malih boginja, a tokom narednih sto godina, kada je čovečanstvo dodalo neto milijardu, naučnici su pobedili i besnilo, tifus, koleru i kugu. Inače, sama reč vakcinija znači kravlje boginje, koje je Gejts toliko mrzeo. Dvadeseti vek je bio period otkrića lekova protiv uzročnika velikog kašlja, difterije, tetanusa, dečije paralize, malih boginja, rubeole i mnogih drugih. Ovaj iskorak, uz sve brži naučni i tehnološki napredak, postao je razlog povećanja populacije planete sa dve na osam milijardi.

I svi oni moraju da se hrane nečim dnevno.

Kao što znate, čovek je glavni grabežljivac na Zemlji i stoga je jednostavno fizički prisiljen da se kultiviše i obnavlja sopstvene zalihe hrane, inače bi se svet oko nas odavno pretvorio u pozadinu sumornog postapokaliptičnog akcionog filma sa beživotnim pustošima. . U stvari, čovečanstvo jede sve što raste, šeta, leti i pliva.


Organizacije za zaštitu životne sredine navode sledeće brojke godišnje potrošnje: ajkule - 100 miliona, krave - 300 miliona, ovce - 500 miliona, ćurke - 600 miliona, zečevi - 1,2 milijarde, svinje - 1,5 milijarde, patke - dve milijarde, a glavna jedinica za ishranu je piletina. Za godinu dana čovečanstvo pojede 75 milijardi pilića i pilića. Ovo su samo kopnene životinje, a iza kulisa je još 700 miliona grla tune, po dve milijarde glavonožaca i ostriga i 14 milijardi sardina.

Istovremeno, dostupnost prirodnog obilja hrane je neravnomerno raspoređena. U razvijenim zemljama do trećine proizvedene hrane baca se u smeće, dok u najsiromašnijim regionima ljudi često žive na pašnjacima. Međutim, UN, preko Svetskog programa za hranu (VFP), primećuju smanjenje broja gladnih – u poslednjih 20 godina bilo je skoro 200 miliona ljudi manje. U prevazilaženju gladi pomažu i naučni i tehnološki razvoj i 1,5 milijardi grla. To je upravo njihova globalna populacija.

Krave i koke nosilje ne postoje u vakuumu - dugi industrijski lanci su uključeni da bi se obezbedio ciklus reprodukcije stočarstva. Od poljoprivrede, koja snabdeva senom, silažom, ribljim uljem, sirkom, mlevenim i usitnjenim žitaricama, zatim od proizvodnje stočne hrane, gde se aditivi za životinje i biljke mešaju na automatizovanim linijama, do preduzeća za sečenje, preradu, pakovanje, isporuku i skladištenje goveđih odreska, štapića od rakova ili sveže rukole.

U svetu milijardera Gejtsa, svi ovi tehnološki lanci mogu i treba da se prekinu – međutim, ostaje neodgovoreno šta učiniti sa ogromnim količinama oslobođene radne snage. I tu dolazimo do glavnog pitanja o kojem iz nekog razloga bivši šef Majkrosofta ne govori.


Gejts i apologeti totalnog klanja stoke, kao u slučaju teorije globalnog zagrevanja, trebalo bi da znaju i alternativne naučne proračune. U demografskim prognozama danas preovladava umereni model po kome će do 2050. čovečanstvo dostići deset milijardi. Ovde će se rast završiti, pretvarajući se u plato. U optimističkom modelu biće oko 14 milijardi ljudi, a prema negativnim modelima, stanovništvo se može vratiti i na sadašnjih osam milijardi, ali mi namerno uzimamo prosečne brojke.

Aktuelni procesi u poljoprivredi – mehanizacija, povećanje prinosa, širenje obradivih površina, razvoj stočarstva – obezbeđuju neviđeni nivo blagostanja hrane uz sistematski napad na glad. Ubijanje milijardI krava neće pomoći životnoj sredini ni na koji način, jer samo jedan prosečan vulkan pri erupciji emituje u atmosferu onoliko ugljen-dioksida i sumpor-dioksida, azot-oksida, vodonika i metana koliko proizvodi pedeset velikih industrijskih preduzeća. Istovremeno, emisije iz fabrika se mogu kontrolisati, ali čovečanstvo još nije naučilo kako da reguliše aktivnost 500 aktivnih vulkana.

U zapadnom društvu popularna je teorija zavere da su najbogatiji ljudi na planeti, čije bogatstvo raste sve većom brzinom, najblaže rečeno neiskreni. Pod sosom brige za planetu i opšte dobro, začinjene figurama izvučenim iz konteksta, ljudi su uvereni da žive nepriuštivo dobro i zadovoljno. Masovna svest se sprema na činjenicu da će meso biti veoma skup luksuz, dostupan samo nekolicini odabranih. A ostali treba da budu zahvalni što imaju priliku da rade za porciju zamrznute supe od skakavaca.

Glas javnosti/RIA Novosti