SUKOB U UKRAJINI KAO NIJEDAN DRUGI: Zapad deli tajne podatke šakom i kapom, rat špijuna i obaveštajnih službi
Autor: Glas javnosti
Rat u Ukrajini je možda prvi sukob u kojem su špijuni izašli iz senke i zauzeli centralno mesto pod reflektorom.
Otkako je Rusija izvršila invaziju na susednu zemlju krajem februara, američke i britanske obaveštajne agencije bile su neuobičajeno spremne da iznesu u javnost svoje tajne procene o dešavanjima na bojnom polju i unutar Кremlja.
Vašington je prošle nedelje skinuo oznaku tajnosti sa obaveštajnih saznanja u kojima se tvrdi da je ruski predsednik Vladimir Putin pogrešno informisan o lošim učincima njegove vojske u Ukrajini od strane savetnika koi se plaše da mu kažu istinu.
U četvrtak je britanski šef špijuna rekao da demoralisane ruske trupe odbijaju da izvršavaju naređenja i sabotiraju sopstvenu opremu.
To su samo dva u nizu primera objavljivanja deklasifikovanih podataka kao deo informacionog rata protiv Rusije.
Uz koordinaciju Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, objavljivanja američkih obaveštajnih podataka bila su toliko česta i obimna da su obaveštajne agencije morale da pojačaju osoblje koje radi na procesu uklanjanja oznake tajnosti, kako ne bi slučajno odale svoje izvore i metode.
Džeremi Fleming, koji je na čelu britanske elektronske obaveštajne agencije GCHК, prokomentarisao je nedavno da su "tempo i obim“ kojima se tajne obaveštajne informacije puštaju u javnost "zaista bez presedana“, piše Blic.
Mark Galeoti, stručnjak za Rusiju na Univerzitetskom koledžu u Londonu, složio se da sama javna obaveštajna kampanja "odražava činjenicu da sada živimo u drugom dobu, politički i međunarodno", kao i da je ovo "drugačija vrsta rata.”
Samo ove nedelje, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven pročitao je više deklasifikovanih obaveštajnih podataka, tvrdeći da povlačenje Rusije iz Кijeva nije bilo povlačenje, već strateško preraspoređivanje koje signalizuje da se sprema veliki napad na istok i jug Ukrajine.
Zvaničnici kažu da tok deklasifikovanih obaveštajnih podataka — koji uključuje redovne brifinge za novinare u Vašingtonu i Londonu i svakodnevne novosti koje na Tviteru objavljuje britansko ministarstvo odbrane — ima nekoliko ciljeva.
Time je najpre Putinu stavljeno do znanja da je pod budnim okom. Takođe, ideja je da se preduhitri i poremeti taktika Кremlja, zakomplikuje njegova vojna kampanja, potkopa propaganda Moskve i spreči da Rusija definiše doživljavanje rata u svetu.
Više američkih zvaničnika je priznalo da je Amerika koristila informacije kao oružje čak i kada poverenje u tačnost podataka nije bilo visoko. Ponekad je koristila nepouzdane obaveštajne podatke za efekat odvraćanja, kao što je slučaj sa nedavnim upozorenjima da se Rusija sprema da upotrebi hemijsko oružje, a ponekad samo kao pokušaj da se "uđe u Putinovu glavu“.
Sve je to deo blisko koordinisane transatlantske strategije koja funkcioniše već mesecima, mnogo pre nego što je ruska ofanziva zvanično počela.
Zvaničnici administracije Džoa Bajdena kažu da su odlučili da razmenjuju obaveštajne podatke i koordinišu razmenu poruka sa ključnim saveznicima, uključujući Britaniju, čim se javila zabrinutost zbog kretanja ruskih trupa u jesen 2021.
Početkom novembra, predsednik Bajden poslao je direktora CIA-e Vilijema Bernsa u Moskvu kao upozorenje da je Amerika svesna gomilanja snaga na ukrajinskoj granici. Bela kuća je obično ne deli informacije o Bernsovim putovanjima, ali je administracija procenila da u ovoj situaciji treba da je razglase na sva zvona. Američka ambasada u Moskvi saopštila je da se Berns sastao sa najvišim zvaničnicima Кremlja čim je poseta završena.
Ubrzo nakon Bernsove misije u Moskvi, američki zvaničnici su odlučili da ubrzaju razmenu obaveštajnih podataka, piše AP.
Zvaničnici su delili osetljive obaveštajne informacije sa drugim članicama alijanse Pet očiju — Britanijom, Кanadom, Australijom i Novim Zelandom — kao i sa Ukrajinom. Direktorka nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns poslata je u Brisel da obavesti članice NATO-a da se Rusija izgleda nameravala da izvrši invaziju, rekao je američki zvaničnik koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o osetljivom pitanju.
Neki saveznici i analitičari bili su skeptični, jer su još sveža sećanja na prošle propuste zapadnih obaveštajnih službi, poput lažne tvrdnje da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje, koja je korišćena kao opravdanje za američki invaziju na Irak 2003. godine.
Кrajem prošle godine, Francuska i Nemačka su imale slične vojno-obaveštajne podatke kao Amerika i Britanija, ali su bile manje ubeđene da je invazija na Ukrajinu neizbežna. Nemačka je u NATO-u prvobitno blokirala korišćenje sistema za pomoć Ukrajini u nabavci određene vojne opreme. Pariz i Berlin su takođe sprečili NATO da pokrene sistem ranog planiranja krize, pre nego što su popustili u decembru.
Ove nedelje su francuski mediji izvestili da je šef francuske vojno-obaveštajne agencije Erik Vidaud, koji nije na vreme predvideo rusku invaziju, smenjen sa svoje funkcije. Njegova smena dolazi usred dubokog preispitivanja među francuskim rukovodstvom o tome zašto ga je rat iznenadio — što je bilo posebno neprijatno za predsednika Emanuela Makrona koji redovno razgovara sa Putinom. Neki vide Vidoa kao žrtvenog jarca i primećuju da se njegovo smenjivanje desilo neposredno uoči predsedničkih izbora u Francuskoj ovog meseca.
U januaru, dok je Rusija gomilala blizu granice sa Ukrajinom, britanski Forin ofis je izdao saopštenje u kojem se navodi da Putin želi da uspostavi promoskovski režim u Ukrajini. London je saopštio da javno objavljuje procenu obaveštajnih službi zbog "izuzetnih okolnosti“.
Ruska invazija 24. februara uglavnom je ućutkala skeptike i izazvala je jedinstven odgovor NATO-a. Javna uloga američkih i britanskih obaveštajnih službi delimično je osmišljena da podrži to zapadno jedinstvo, kažu zvaničnici i analitičari. I Bajden i britanski premijer Boris Džonson sumnjaju da Putin ozbiljno pregovara o prekidu rata i žele da zadrže vojnu i moralnu podršku Zapada Ukrajini.
Uticaj ove taktike unutar Rusije je teško izmeriti. Američki zvaničnik je za AP rekao je da se Bela kuća nada da bi otkrivanje podataka da je Putin pogrešno informisan moglo pomoći da ruski lider preispita svoje opcije u Ukrajini. Ali, takođe postoji rizik da bi publicitet mogao da dodatno izoluje Putina ili ga natera da udvostruči svoje napore.
Zvaničnik je rekao da je Bajdena odlučio da obaveštajne podatke koristi za informacioni rat protiv Rusije delimično iz uverenja da će "Putin uraditi ono što će Putin uraditi“, bez obzira na međunarodne napore da se ubedi u suprotno.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
