STOTINE HILJADA SLOVENSKE DECE JE GERMANIZOVANO U DRUGOM SVETSKOM RATU: Tajni projekat 'Lebensborn' kojim se stvarala ARIJEVSKA RASA
Autor: Glas javnosti
U okviru programa "Lebensborn" nacisti su od 1941. do 1944. iz Poljske, tadašnje Jugoslavije, Češke, Ukrajine, Rusije i drugih zemalja odveli stotine hiljada plavokose i plavooke dece kako bi od njih stvorili prave arijevce. Oni se još uvek vode kao nestali, ali već odavno niko ne traga za njima. Danas žive u Nemačkoj. Ne znaju odakle potiču i teško da će ikada saznati svoje pravo poreklo.
Preteča projekta „Lebensborn“ bila je organizacija „Majka i dete“, osnovana 1934. Ona je samohranim nemačkim majkama osiguravala porođaj u sirotištima, a zatim je država preuzimala brigu o majci i detetu. Organizacija „Majka i dete“ bila je sastavni deo službene nacističke demografske politike čiji je cilj bio smanjenje broja abortusa i povećanje broja budućih vojnika Rajha.
NE PROPUSTITE
Takvom opisu najviše su, osim Nemica, odgovarale žene iz skandinavskih zemalja, pogotovo Norvežanke. Smatralo se da su one „potomci drevnih Vikinga“ i čistokrvne arijevke koje za Firera mogu rađati „pravu“ decu. Međutim, ni Norvežanke nisu mogle pomoći u planiranom tempu reprodukcije arijevske rase, te je početkom Drugog svjetskog rata iznesen predlog da se program proširiti i na pripadnike drugih nacija.
U okupiranim slovenskim zemljama bilo je mnogo dece plavih očiju i svetle kose, koja su se mogla dovesti u Nemačku i odgojiti u arijevskom duhu. Tako su Nemci s okupiranih teritorija počeli odvoditi decu koja su izgledala „arijevski“. Njihove roditelje često su ubijali, a decu su dopremali u posebna nemačka prihvatilišta.
Deca iz Poljske postala su prve slovenske žrtve programa „Lebensborn“, jer su Himler i njegovi poslušnici želeli „germanizirati“ Poljsku i potpuno uništiti nacionalnu svest Poljaka. Prema podacima službene Varšave, u ratnim godinama u Nemačku je nasilno odvedeno od 150 do 200 hiljada dečaka i devojčica iz Poljske.
Deca „nordijskog izgleda“ iz sloavenskih zemalja (većinom iz Poljske i tadašnje Jugoslavije, ali i Češke, Ukrajine, Rusije i dr.) odvođena su u „Kinder KC“, tj. u dečji koncentracioni logor u poljskom gradu Lodzu, gde se moglo smestiti 20 hiljada logoraša. Tamo je na programu radio tim doktora i drugih stručnjaka. Oni su određivali „rasnu vrednost“ svakog deteta. Budući arijevci morali su odgovarati „rasi gospodara“ po boji očiju i kose, obliku lobanje, telesnoj građi i dobrom zdravlju. „Odbačenu“ decu čekala je smrt u plinskoj komori, a takve dece je, prema približnim procenama, bilo 80%.
„Odobrena“ deca u dobi od dva meseca do šest godina prebacivana su iz logora „Kinder KC“ u privremena prihvatilišta. Tamo su ulazili u program „početne germanizacije“, tj. dobivali su nova, nemačka imena i dokumente u kojima su označeni kao „siročad čiji su roditelji poginuli za Firera i veliku Nemačku“. Zatim su učili nemački, i okrutno su ih fizički kažnjavali za govor na maternjem jeziku. Tako je kod dece stvaran uslovni refleks da samo ako govore nemački neće biti kažnjeni. Inače, deca su tamo bila dobro negovana i hranjena, brinulo se za njihovo zdravlje i ponavljalo im se da „sve to imaju zato što su izabrani, zato što su predstavnici arijevske rase“.
„Germanizacija“ je najčešće trajala tri do četiri meseca, nakon čega su nemačke porodice usvajale tu decu, a od usvojitelja se skrivalo slavensko poreklo usvojenog deteta. Budući da je „Lebensborn“ u početku pokrenut kao mreža sirotišta za vanbračnu nemačku decu, usvojitelji su bili uvereni da usvajaju decu „arijevske krvi“. Inspektori SS-a i doktori „Lebensborna“ redovno su posećivali obitelji koje su usvojile diete i proveravali uslove njegovog života i odgoja u „arijevskom duhu“.
Nakon pobjede 1945. stotine hiljada slavenske dece našlo se u zoni Nemačke u koju je ušla američka vojska. Tada su Amerikanci došli u posed manjeg diela dosijea „Lebensborn“. Istražni organi američke vojske proveli su istragu 1947. i saslušali decu koju su esesovci doveli iz slavenskih zemalja te ih pitali žele li se vratiti domovima. No sasvim mala deca nisu se sećala svoje prošlosti, zaboravila su materinji jezik, iskreno su sebe doživljavala kao Niemce i bojala su se odvajanja od usvojitelja. Nešto starija deca bila su uspješno „germanizirana“. „Lebensborn“ ih je zauvijek uverio da su arijevci. Saveznici su brzo prekinuli tu istragu, a u domovine se vratilo svega dva do tri posto „preodgojene“ dece.
Voditelj „Lebensborna“, Standartenführer SS-a Max Sollmann dobio je na Nürnberškom procesu manje od tri godine zatvora „za članstvo u SS-u“. Sollmann je na sudu uspeo dokazati da je „Lebensborn“ bila dobrotvorna organizacija koja uopštee nije oduzimala decu roditeljima, nego ih je „spašavala od užasa rata“.
Danas u Nemačkoj živi stotine hiljada potomaka slovenske dece koja su dovedena tokom rata. Oni ne znaju odakle potiču i teško da će ikada saznati svoje pravo poreklo.
(Glas javnosti/Russia Beyond)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
5 sati
