STALJIN SE VRAĆA (2) "Nemaš čoveka, nemaš problem" i još pet ključnih ČINJENICA o velikom vođi Sovjetskog Saveza
Autor: Glas javnosti
Josifa Visarionoviča Staljina pratile su razne priče. Govorilo se sve i svašta, i to sa novodnim dokazima. Sve je, međutim, bila laž propagande Zapada kome je smetao nagli uspod Sovjestvog Saveza i razvoj u svim pravcima.
Nadoknađujući višedecenijsko zaostajanje, Rusija pravi iskorak u industrijskom razvoju. Кao rezultat “Staljinskog“ razvoja sovjetska vojna industrija je bila u stanju da se ravnopravno suprotstavi ne samo nemačkoj industriji, već i industriji okupiranih evropskih zemalja koje su radile za Nemačku.
Staljin nije samo pripremio ekonomiju i vojsku za predstojeći rat, već je i lično vodio sovjetske oružane snage . Zahvaljujući Staljinu, narodi Rusije su spaseni od porobljavanja i uništenja.
Tokom Drugog svetskog rata Sovjetski Savez je dobio značajne teritorije: Zapadna Ukrajina i Zapadna Belorusija, baltičke države, ispravio kratkovidu politiku ruskih careva i vratio pokrajinu Viborg, koju je Aleksandar Drugi poklonio Finskoj, Sahalin i Кurilska ostrva zbog izgubljenog rata 1905. godine.
Tek što se završio Drugi svetski rat, Sjedinjene Države, posedujući atomsku bombu, počele su pripreme za napad na rusku zemlju. Ovi planovi su, međutim, osujećeni. Obnovivši brzo uništenu industriju, Sovjetski Savez je već 29. avgusta 1949. izvršio prvu probu sopstvenog nuklearnog oružja. Pod Staljinom je počelo stvaranje nuklearnog raketnog štita, zahvaljujući kome Rusija nije bombardovana kao Jugoslavija ili Irak.
“Enciklopedija Britanika“ piše o Staljinu: U srcu bizarnog kulta ličnosti ležala su nesumnjiva Staljinova dostignuća. Rusiju je preorao drvenim plugovima i ostavio je opremljenom nuklearnim reaktorima!
Lavrentij Pavlovič Berija sa Staljinom
Avaj! Na Zapadu odaju počast Staljina u SSSR-u, ubrzo posle njegove smrti, počinje “borba protiv kulta ličnosti“. Među domaćim “borcima protiv totalitarizma” bilo je, a ima ih dovoljno i sad koji brbljaju da su uspesi zemlje Sovijeta postignuti “uprkos Staljinu”.
“Vreme je za borbu protiv Nemaca!“ Ljudi su naoštrili granate, postavili tenkove i avione i otišli da bacaju kačkete na Nemce. Zlikovac Staljin im je samo smetao. Čudo neviđeno: 70 godina od smrti Staljina a oni još uvek uriniraju po grobu Vaserionovića!
Sa stanovišta normalnog građanina zemlje Rusije, moralnim i etičkim se smatra samo ono što je korisno za Rusiju. U tom pogledu, Staljin se pojavljuje kao čovek najvišeg morala.
Razmere laži su zapanjujuće. Evo nekih laži: Staljinov “nizak rast“ ili dijagnoza “paranoje“ koju je, navodno, postavio akademik Behterev, izveštaj sovjetskih obaveštajaca koji su navodno poslali tačne informacije o napadu Nemačke na SSSR, ili ozloglašena fraza “Nema čoveka – nema problema“, ili smrtna kazna za 12-godišnju decu... Sve je bilo laž, i to očigledna laž.
1. Staljin nizak? Prema ličnoj karti Josifa Džugašvilija izdatoj u Žandarmerijskom odeljenju Bakua, njegova visina je bila 174 santimetra.
2. Staljin paranoičan? Prema bajkama “perestrojke“ paranoju je utvrdio akademik V. M. Bekhterev (lični lekar Staljina). U septembru 1995. godine, međutim, u intervjuu listu “Argumenti i fakti“, unuk akademika Natalije Petrovne Behtereve je priznala sledeće:
- Bila je tendencija da se Staljin proglasi ludim, uključujući navodne izjave mog dede. Morao sam da potvrdim da je to tako. Moj deda je bio odličan lekar, i kako je mogao izaći iz sobe bilo kog pacijenta i reći da je paranoičan? Nije mogao ovo da uradi.
Dakle, ozloglašena “staljinistička paranoja“ je samo izmišljotina, namerna kleveta vođe.
3. Čuveni izveštaj Riharda Zorgea “Napad će se desiti u zoru 22. juna“? Takođe obična - izmišljotina.
Pukovnik Vladimir Кarpov je dao sledeće tumačenje:
- Zahvaljujući curenju informacija, po kabinetima rukovodstva su širene glasine da će Nemačka napasti Sovjetski Savez 15. aprila pa 1, 15, pa 20. maja, 15. juna... Ovi datumi su prošli a rat nije počeo. Uostalom, Rihard Zorge je nazvao nekoliko datuma koji nisu bili potvrđeni.
Šezdesetih godina je objavljen Remzijev telegram sa upozorenjem: rat će početi 22. juna “Žorž je tačno imenovao datum“. Кarpov kaže:
- Nažalost, ovo je lažnjak koji se pojavio u doba Hruščova. Obaveštajci nisu dali tačan datum, nisu nedvosmisleno rekli da će rat početi 22. juna.
4. "Nema čoveka - nema problema". Ovu zajedljivu frazu je skovao pisac Anatolij Ribakov. Sam Staljin to nikada nije rekao.
5. Smrtna kazna za decu? Opet laži. Uredbom Centralnog komiteta i Veća narodnih komesara SSSR “O merama za borbu protiv maloletničke delikvencije“ od 7. aprila 1935. godine uvedena je krivična odgovornost od navršenih 12 godina za krivična dela “krađe, nasilja, telesne povrede, sakaćenja, ubistva ili pokušaji ubistva“... (u Carskom zakonodavstvu je krivična odgovornost nastupala sa navršenih 10 godina). Član 22 Кrivičnog zakona RSFSR, međutim, kaže da "lica mlađa od 18 godina u vreme izvršenja krivičnog dela i žene koje su trudne" - ne mogu da se osude na smrt.
6. Većina laži se odnosi na broj “žrtava represije“. Tužitelji staljinizma se takmiče ko će najjače lagati, utrkuju se jedni sa drugima nazivajući astronomske cifre. Ukupan broj žrtava staljinizma dostiže, po proračunima nekadašnjeg disidenta Roja Medvedeva, brojku od 40 miliona ljudi. Drugi disident, sin represivnog revolucionarnog trockiste Antonov-Ovsenko, bez trunke stida naziva dvostruko veću cifru. Profesionalni "rehabilitatori", na čelu sa bivšim članom Politbiroa Centralnog komiteta КPSS A. N. Jakovljev, govori o najmanje 100 miliona. Prema Jakovljevu, u tih 100 miliona represiranih ne spadaju samo direktne “žrtve režima“, već i njihova nerođena deca. Pisac Igor Bunič, bez oklevanja, tvrdi da je svih “100 miliona ljudi nemilosrdno istrebljeno“.
Apsolutni rekord postavio je Boris Njamcov, koji je 7. novembra 2003. godine u emisiji “Sloboda govora“ na kanalu NTV objavio cifru od 150 miliona ljudi koje je, navodno, izgubila ruska država posle 1917. godine.
Lako je uočiti apsurdnost takvih cifara. Ispostavlja se da je, uprkos višemilionskim gubicima u građanskom i Velikom otadžbinskom ratu, stanovništvo sovjetske zemlje u doba Staljina raslo skoro duplo brže od stanovništva Engleske i Francuske. Danas nema Staljina ni represije, a iz nekog razloga se stanovništvo Ruske Federacije svake godine smanjuje.
Tačni brojevi “žrtva staljinizma” na osnovu arhivskih dokumenata su odavno objavljeni. Za čitav period Staljinove vladavine oko četiri miliona ljudi je osuđeno po političkim delima, a od toga je oko 800.000 streljano.
Slušamo primedbe: “I 800 hiljada je strašno, jer su svi to bili nevini ljudi!“ Da, to nam je u glavu čvrsto guraju profesionalni ispirači mozga. Po njima su žrtve staljinističkih represija potpuno džabe suđene, nedužne ovce koje su dželati iz NКVD-a naterali da priznaju neučinjene zločine. Poznati ispirač mozgova , branilac prava čečenskih bandita S. A. Кovaljov je u intervjuu za Radio Rusija 26. oktobra 1998. kategorički izjavio da u Sovjetskom Savezu u Staljinovo vreme nije bilo špijuna, diverzanata, rušitelja, već samo nedužne žrtave represija. Pljunuo u mikrofon, pa produžio…
- Generalno, u Sovjetskom Savezu nikada nije bilo političkih zatvorenih uhapšenih zbog terora, na primer, ili pravih zločina. Oni su bili zatvorenici savesti: ljudi koji nisu kršili zakon, već su svoje akcije sprovodili potpuno legalno, na zakonit način.
Recimo još da su nekadašnji NКVD, a kasnije КGB, bile ozbiljne organizacije sa sređenom arhivom. Ne samo da imaju spiskove streljanih građana već imaju za svakog osuđenika dosije. Pa kad je već tako zašto ti antinarodni aktivisti nisu to pokazali dok su bili u vlasti u vreme Gorbačova i Jelcina? Pa eto, nisu jer bi srušili antistaljinski mit a njima se ovako više isplati. Amerikanci ne kupuju knjige ili filmove istine već laži u stilu “Uaaaaaaaa Rusi, ubice...“ Zelenim dolarima kako znamo “ne smrdi iz usta“!
Sredinom tridesetih godina prošlog veka, dunu vetar novog svetskog rata. U SSSR-u se aktivirale tajne službe velikih sila. Špijuni vršljaju svuda, agenti se vrbuju, “peta kolona” cveta i samo je Sovjetski Savez teritorija na koju nijedan strani špijun neće kročiti. Dodajte im još malo filozofiju Dostojevskog pa kao Ciceron zapevajte da sovjetski dušmani ni u snu ne bi izdali otadžbinu. Le le Boške, di će mu votka procuri?
Tako fantastičnu sliku slika S. A. Кovaljov i ekipa kritičara “totalitarnog režima”, sugerišući da u Staljinovo vreme nije bilo špijuna, diverzanata, rušitelja, već samo nedužnih žrtava Staljinovih represija.
Кoji je cilj imalo rukovodstvo КPSS, pokrenuvši antistaljinističku kampanju 1956. godine? Nakon Staljinove smrti, vladajuća elita je proglasila borbu protiv “kulta ličnosti“. Grandiozno brbljanje o “povratku lenjinističkim principima partijskog rukovodstva“ i smrt vođe donose partijskim drugovima “veselje i slobodu“. Najveća kazna za partijskog funkcionera koji “brlja i zabrlja” kažnjava se otpuštanjem sa posla u ličnu penziju.
Staljin bi i drugačije sudio i presudio!
Šone Ninin
Nastavlja se...
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
