Šta se dešava sada kada je Izrael objavio rat? Još krvoprolića je jedino u šta možemo biti sigurni
Autor: Glas javnosti
Suočen sa najvećom bezbednosnom krizom u poslednjih nekoliko decenija, Benjamin Netanjahu će morati da se suoči sa pritiskom od strane tvrdolinijaša u njegovoj koalicionoj vladi. Ali nejasno je kuda bi to dovelo
Ubistvo najmanje 700 Izraelaca u pokolju napada Hamasa je najsmrtonosniji dan u brojnim sukobima u zemlji, daleko više od 317 ubijenih 7. oktobra 1973., prva 24 sata rata Jom Kipur, koji je takođe počeo tako što je neprijatelj postigao totalni iznenadni napad sa velikim efektom.
Za razliku od tog sukoba, kada je došlo do višestrukih napada iz arapskih država na čelu sa Egiptom i Sirijom, ono što se dogodilo ovog vikenda nije egzistencijalna pretnja za jevrejsku državu.
foto:tviter
Hamas, zajedno sa drugim koji bi mogli da se pridruže borbi, poput Hezbolaha u Libanu, ni izbliza nisu vojni par za Izrael.
Ali vlada Benjamina Netanjahua suočava se sa najtežom bezbednosnom krizom u poslednjih nekoliko decenija sa potencijalnom perspektivom borbe na dva fronta, Libanu i Gazi, kao i sa eskalacijom na Zapadnoj obali gde su militantne palestinske grupe poput Jenin brigade i Lavlje jame već bile uključene u sve veći broj oružanih sukoba sa izraelskim bezbednosnim snagama.
Slike izvanrednog napada Hamasa, boraca koji lete na jedrilicama da ubiju i kidnapuju, pucanja civila na ulicama, otmica na muzičkom festivalu i paradiranja talaca u Gazi, bile su seizmički šok za sistem u Izraelu.
Kolosalni neuspeh toliko hvaljenog obaveštajnog sistema u zemlji, koji je omogućio Hamasu da mesecima naizgled planira i naoruža se za ovu operaciju, bio je zapanjujući.
Uz „humint“ (ljudsku inteligenciju) agenata na terenu, komunikacije u Gazi se prate, kao i kretanje ljudi i vozila na granici, najnaprednijim senzorima. Izrael izvodi redovne vazdušne napade na tu teritoriju kako bi osigurao, kaže, da Hamas i Islamski džihad, još jedna militantna grupa, ne gomilaju zalihe oružja poput projektila. Kampanja „dekapitacije“ – ciljano ubijanje visokih militantnih ličnosti – navodno lišava komandu i kontrolu.
foto:tviter
Šta je tako pošlo naopako, ubuduće će ispitati istražni odbori i gotovo sigurno će dovesti do ostavki i otpuštanja u bezbednosnoj hijerarhiji. Razmere neuspeha sumirao je Efraim Halevi, bivši šef Mosada, koji je priznao: „Ovaj napad je bio izvan mašte. Nismo znali da imaju ovoliku količinu projektila, a svakako nismo očekivali da će biti tako efikasni kao što su bili.
Šta se dešava sada? Izraelska vlada je zvanično objavila da je u ratu. Netanjahu je obećao „silno nasilje“, zapretio da će Gazu pretvoriti u „ruševine“ i poručio njenim stanovnicima da odmah odu, iako je nejasno kuda treba da idu.
Sada postoje predviđanja da će Izrael pokrenuti kopnenu ofanzivu u punom obimu, u skladu sa masovnim vazdušnim napadima koji se već dešavaju, na Gazu. Ali koliko će to biti efikasno i koja je krajnja svrha?
Ono što kopneni napad ovog puta čini još problematičnijim je prisustvo tolikog broja talaca u Gazi. Uvek postoji opasnost da budu povređeni ili ubijeni ako budu uhvaćeni u borbi. Operacije specijalnih snaga za njihovo spasavanje su moguće, iako izazovan zadatak jer će se verovatno održavati na različitim lokacijama, uključujući, verovatno, bolnice.
foto:tviter
Napeta politička i društvena klima u Izraelu, sa emocijama koje su razumljivo jake, pomoći će u oblikovanju prirode i obima vojne misije. Ofanziva iz 2014. je na kraju bila ograničena na savete vojske i obaveštajnih službi koje su upozoravale na sve veće gubitke civila usred snaga koje su zaglibile u mesecima borbe protiv iscrpljivanja.
Netanjahu, koji je i tada bio premijer, nadjačao je zahteve tvrdolinijaša u svom kabinetu, uključujući Avigdora Libermana, ministra spoljnih poslova, da ponovo okupira Gazu poništavajući povlačenje iz 2005. godine.
Trenutna koaliciona vlada je daleko više desničarska i verovatno će biti većeg pritiska na sveopšti rat. Ali Netanjahu je u prošlosti pokazivao nesklonost za takve otvorene vojne gambite i, uz podršku bezbednosne hijerarhije, koju su uznemirili ministri krajnje desnice poput Itamara Ben-Gvira, mogao bi se pojaviti nijansiraniji i taktički pristup.
foto:tviter
Oružana akcija nije jedini način kaznene akcije koji je trenutno dostupan Izraelu. Ministar energetike Izrael Kac objavio je tokom vikenda da je naredio prekid struje u Gazi. Posle toga bi moglo da usledi blokada dovoda goriva i vode.
Ove mere same po sebi neće sprečiti krvoproliće koje predstoji, previše toga se dogodilo da bi to bio slučaj. U sve većem mraku, najrealnija je nada da sukob koji se odvija neće potpuno izmaći kontroli.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
