Šta li je Putin zaista rekao Trampu i da li "DA" znači "NE" za primirje?

Stručnjaci za Glas Amerike analizirali Putinov odgovor Trampu na predlog primirja između Rusije i Ukrajine

Predsednik Rusije Vladimir Putin kaže da se Rusija složila sa predlozima SAD za prekid vatre u Ukrajini, ali da će svaki prekid vatre morati da se bavi osnovnim uzrocima sukoba i da je potrebno razjasniti mnoge detalje.

- Slažemo se sa predlozima za prekid neprijateljstava. „Ali polazimo od toga da ovaj prekid treba da bude takav da bi doveo do dugoročnog mira i otklonio izvorne uzroke ove krize - rekao je Putin novinarima na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Kremlju posle razgovora sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom.

Požar na avionu Amerikan Erlajnsa u Denveru: Za sada nema povređenih

Glas Amerike podseća da ruske snage napreduju od sredine 2024. i kontrolišu skoro petinu teritorije Ukrajine, tri godine nakon rata za koji je američki predsednik Donald Tramp rekao da će ga zaustaviti.

Putin je zahvalio Trampu na naporima da okonča rat.

- Sama ideja je korektna i mi je svakako podržavamo, ali postoje pitanja o kojima treba da razgovaramo. I mislim da treba da razgovaramo i sa našim američkim kolegama. Podržavamo ideju da se ovaj sukob okonča mirnim putem - naveo je Putin i rekao da bi mogao da pozove Trampa da razgovara o tom pitanju.

On je takođe zahvalio liderima Kine, Indije, Brazila i Južne Afrike na plemenitoj misiji da okončaju borbe sa žrtvama, što signalizira potencijalnu umešanost tih zemalja u sporazum o prekidu vatre.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je Putinov odgovor na predloženo primirje kao "manipulaciju".

On je u redovnom večernjem obraćanju naciji rekao da se Putin priprema da odbije predlog, ali da se plaši da to kaže direktno Trampu.

Zelenski je izneo i tvrdnju da Rusija postavlja uslove za primirje da bi ga odložila ili sprečila da do njega dođe.

Rusija je takođe rekla da neće prihvatiti mirovne snage iz bilo koje članice NATO da nadgledaju buduće primirje.

Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rekla je da će zemlje koje rasporede mirovne snage u Ukrajini ući u direktan oružani sukob sa Moskvom, na šta će dobiti odgovor svim raspoloživim sredstvima.

Rusija odbija učešće američkog izaslanika u mirovnim pregovorima

- Za nas je apsolutno neprihvatljivo da u Ukrajini stacioniramo jedinice oružanih snaga drugih država pod bilo kojom zastavom, bilo da je to strani kontinent, vojne baze, neke mirovne operacije. Sve će to značiti umešanost ovih zemalja u direktan sukob sa našom zemljom, na šta ćemo odgovoriti svim raspoloživim sredstvima - rekla je Zaharova na brifingu.

Ukrajina je od evropskih saveznika zatražila da po okončanju sukoba stacioniraju vojne kontingente na njihovoj teritoriji radi zaštite od budućih napada Rusije.

Francuska i Velika Britanija ponudile su raspoređivanje mirovnih snaga.

Stručnjaci su analizirali Putinov odgovor koji se svodi na "Da, ali...."

Metju Bojz, viši saradnik Centra za Evropu i Evroaziju u institutu Hadson izjavio je da to što je Putin naveo da je otvoren za primirje, ali da ostaje da se samo još razgovara o detaljima, otvara vrata i šalje signal da želi da razmotri to sa drugom stranom.

- Međutim, kada pogledate ostatak da treba da se bavi "osnovnim uzrocima rata", Putin traži više od razmatranja detalja. "Osnovni uzroci" su ključni za Ruse i neće biti lako to rešiti - navodi Bojz.

Dejvid Krejmer, izvršni direktor Instituta Džordž Buš mlađi navodi da za Putina, rešavanje osnovnih uzroka zahteva promenu ukrajinskog rukovodstva, priznanje ruske okupirane teritorije, trajnu neutralnost Ukrajine, demilitarizaciju Ukrajine i da nema evropskih trupa koje bi kontrolisale prekid vatre.

- Ove ruske zahteve američka strana bi trebalo da odbaci, tim pre što su oni za Ukrajince neprihvatljivi. Putin će verovatno ovo odugovlačiti dok će nastaviti da nepotrebno ubija Ukrajince svaki dan. Potrebno je da se izvrši pritisak na rusku stranu da se okonča rat koji je Putin započeo - navodi Krejmer za ukrajinski servis Glasa Amerike.

Džon Herbst, nekadašnji američki ambasador u Ukrajini i Uzbekistanu nije začuđen što je Putin zvučao pozitivno, ali da je zapravo lukav.

Dogovoren 30-dnevni prekid vatre: Američki izaslanik u Moskvi na pregovorima

- On je rekao "da" Trampu, ali onda, kada dodaje razgovor o onome što on zove detaljima, on je zapravo rekao: "Ne, mi moramo da objasnimo šta je bilo, pre nego što prihvatimo primirje". To zapravo njemu omogućava da nastavi rat, a da ne ljuti Trampa, to mu je namera - rekao je Herbst za Glas Amerike.

Majkl Kimidž, direktor Kenan instituta u Vilson centru, smatra da je Putinov odgovor znak da su pregovori tek na samom početku i da još nema zvaničnih mehanizama za dogovor o okončanju rata i da nisu prevaziđene razlike među stranama u pregovorima.

- Rusija možda i dalje želi da stavi još teritorije u Ukrajini pod rusku okupaciju, Ukrajina traži bezbednosne garancije od Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, a Sjedinjene Države žele da prestanu neprijateljstva u Ukrajini. Ako ove tri strane uspeju da postignu trajni sporazum o okončanju rata, što je daleko od izvesnog, biće to dug i vijugav put. Reči predsednika Putina ne isključuju takav ishod, ali nije ni da ga požuruju - naveo je Kimidž.

Piter Doren, viši saradnik Fondacije za obranu demokratija, navodi da je Putinov odgovor samo taktika.

- On želi da ubaci Ameriku i Ukrajinu u duge pregovore, dok Rusija nastavlja da napada Ukrajinu i odbija da vrati decu koju je ukrala iz zemlje - rekao je Doren.



Glas Javnosti/ K04S

SKINI APLIKACIJU