Šta je specifično u odnosu Kine i Rusije

Zvanični kontakti Rusije i Kine datiraju od 2. oktobra 1949. godine, kada je Sovjetski Savez prvi u svetu priznao novoosnovanu Narodnu Republiku Kinu. Nakon raspada SSSR-a, Peking je 24. decembra 1991. priznao Rusku Federaciju kao pravnu naslednicu međunarodnih prava i obaveza bivšeg Saveza.

Ključni dokument koji definiše temelje saradnje jeste Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji, potpisan 2001. godine. U skladu s njim, savremeni bilateralni odnosi određeni su kao „sveobuhvatno partnerstvo i strateška saradnja, koja ulazi u novu epohu“.

Predsednici Vladimir Putin i Si Đinping sastali su se više od 40 puta – češće nego sa bilo kojim drugim svetskim liderima. Putin je preko 20 puta boravio u Kini, dok je Si jedanaest puta posetio Rusiju, više nego bilo koju drugu državu.

Poslednji susreti dvojice lidera bili su u maju i junu 2025. godine, uključujući državnu posetu Sija Moskvi i razgovore na forumima u Sankt Peterburgu.

Kina je od 2010. godine najveći trgovinski partner Rusije. Zajednički cilj – povećanje obima robne razmene na 200 milijardi dolara – postignut je 2023. godine, dok je 2024. zabeležen rekord od 244,8 milijardi dolara. Iako je u prvoj polovini 2025. primetan pad od 8,1 odsto, Peking ostaje glavni ekonomski partner Moskve.

Saradnja je najizraženija u energetskom sektoru – „Gasprom“ preko gasovoda "Snaga Sibira" isporučuje desetine milijardi kubnih metara gasa, a Rusija je i vodeći snabdevač naftom za Kinu. U toku je razvoj novih gasovodnih projekata, uključujući "Snagu Sibira 2".

Značajno mesto zauzima i agrarna saradnja – 2023. godine robna razmena u ovom sektoru dostigla je rekordnih 11,4 milijarde dolara, dok kineske kompanije ulažu više od 11 milijardi u projekte poljoprivrede u Rusiji.

Moskva i Peking redovno održavaju zajedničke vojne vežbe – komandno-štabne, pomorske, vazdušne i antiterorističke. Pored toga, izvode se zajednička patroliranja u azijsko-pacifičkom i indijskom akvatorijumu.

Rusija i Kina koordinišu pozicije u UN, ŠOS, BRIKS-u, G20 i drugim međunarodnim formatima.

U Pekingu je 2024. proglašena za godinu kulture Rusije i Kine, u okviru koje je organizovano više od 230 manifestacija u 51 kineskom i 38 ruskih gradova. U Šendženu deluje zajednički univerzitet MGU–Pekinški politehnički institut, u kojem studira preko 2.500 studenata.

Kulturna saradnja upotpunjena je festivalima „Napravljeno u Rusiji“, koji su 2025. održani u Šenjangu, Harbinu i Pekingu. Turistička razmena postepeno se oporavlja posle pandemije – 2024. je Rusiju posetilo 848 hiljada kineskih turista.

Rusija čvrsto podržava politiku „jedne Kine“, priznajući Tajvan kao neodvojivi deo njene teritorije. Peking je, s druge strane, zauzeo uravnotežen stav po pitanju ukrajinskog konflikta, pozivajući na mirno rešenje i ukazujući na ulogu SAD i njihovih saveznika u eskalaciji krize.

Glas javnosti /S04S