Glas Javnosti

Šta je HAMAS i kako je nastao: IZRAEL mu pomogao da se stvori, a sada su RATNI NEPRIJATELJI!

Svet
Autor: Glas javnosti

Hamas je najveća od nekoliko palestinskih ekstremističkih islamskih grupa. Ime mu je akronim za „Islamski pokret otpora“, a u tom obliku je nastao 1987. godine, posle početka prve palestinske pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze. Sopstvenom poveljom on se obavezao na uništenje Izraela.

Hamas je prvobitno imao dvostruki cilj, da vodi oružanu borbu protiv Izraela – predvođenu vojnim krilom, brigadama „Izedin Al Kasam“- i da sprovodi programe socijalne pomoći.

Ali od 2005. godine, kad je Izrael povukao trupe i doseljenike iz Gaze, Hamas se uključio i u palestinski politički proces.

Dobio je parlamentarne izbore 2006. godine, pre nego što je naredne godine učvrstio moć u Gazi svrgnuvši rivalski pokret Fatah predsednika Mahmuda Abasa.

Od tada su militantni iz Gaze vodili tri rata protiv Izraela, koji je zajedno sa Egiptom održao blokadu pojasa da bi izolovao Hamas i izvršio pritisak na njega da prekine sa napadima.

Hamas u celini, ili u nekim slučajevima njegovo vojno krilo, proglašen je terorističkom grupom u Izraelu, Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji, kao i kod drugih velikih sila.

Prema rečima političkog lidera u egzilu, Hamasova ratna strategija - ako je to pravi izraz za kišu nasumično ispaljenih raketa na Izrael - deluje. U televizijskom obraćanju u utorak uveče, Ismail Hanija nazvao je napade "pobedom“ i "čašću za naš narod“.

Ova retorika nije neobična. Hamas uvek tvrdi da dobija ratove koje gubi. Nakon što je pretrpeo poraz Izraela 2012. godine, u radnji u Pojasu Gaze pojavio se parfem nazvan po projektilu Hamasa koji je stigao do Tel Aviva. Vlasnik radnje rekao je da je obeležio vojnu "pobedu" koja je ostavila veći deo Gaze u ruševinama.

Ovog puta ofanziva Hamasa ima još manje vojnog smisla, piše "Blumberg".

Izrael danas ima veoma efikasan sistem protivraketne odbrane koji je presreo većinu Hamasovih raketa u vazduhu. Iako se nekoliko njih probilo, čini se da rakete nisu pokolebale Izraelce. Zapravo, kratkoročna posledica Hamasove eskalacije bila je ujedinjenje izraelske vlade koja je podeljena po pitanju polarizujućeg premijera Benjamina Netanjahua.

Hamas se očito nada da će iskoristiti slike izraelskog kontranapada u Gazi protiv svog protivnika nakon prestanka borbi. I to je dobro poznati obrazac. Nakon rata 2008. i 2009. godine, Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija formirao je posebnu komisiju za proučavanje ratnih zločina na obe strane.

Utvrđeno je da su Hamas i Izrael počinili zločine, što za terorističku organizaciju ne znači ništa. Hamas je izgubio vojnu bitku, ali je pobedio u pi-ar ratu kako bi dodatno delegitimisao Izrael.

To donekle objašnjava zašto Hamas kaže da Izrael izgladnjuje Palestince svojom čvrstom kontrolom granice sa Gazom, ali takođe novac i resurse namenjuje za izgradnju nepreciznih raketa i koje će se na Izrael lansirati svakih nekoliko godina.

Takođe objašnjava zašto Hamas skriva oružje i municiju u školama i džamijama. Većina vojski pokušava da zaštiti civile, dok ih Hamas aktivno eksploatiše.


Hamas ili Islamski pokret otpora militantni je pokret koji okuplja palestinske nacionaliste na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze i koji se zalaže za stvaranje samostalne palestinske države u istorijskim granicama.

Hamas je osnovan 1987. neposredno nakon izbijanja palestinskog ustanka (prve intifade) kao ogranak međunarodnog Muslimanskog bratstva, čije je izvorište susedni Egipat. Osnivač je bio šeik Ahmad Jasin.

U skladu sa takvim uticajima, ideologija Hamasa temelji se na sunitskom islamizmu i lokalnim nacionalističkim i anticionističkim aspiracijama. Pristalice Hamasa zagovaraju "sveti rat“, odnosno džihad, što se prethodnih decenija mahom odnosilo na akcije usmerene protiv Izraela.

Za razliku od umerenog pokreta Fatah, koji je na vlasti u Zapadnoj obali, Hamas se protivi pregovorima ili postizanju kompromisa oko statusa palestinske države, tvrdeći da "osim džihada nema drugog rešenja“ za ovaj problem.

Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana. Sukob se opet rasplamsao 2000. izbijanjem Druge Intifade i narednih pet godina u sukobima je poginulo oko 5.500 Palestinaca i 1.100 Izraelaca.

Na parlamentarnim izborima u Palestini održanim u januaru 2006, Hamas je odneo većinsku pobedu u odnosu na suparnički Fatah, osvojivši 76 od ukupno 132 parlamentarnih mesta.

Ubrzo nakon pobede Hamas je ponovio ranije izneti predlog o palestinskoj državi u okvirima okupiranih teritorija i odbacio korišćenje samoubilačkih napada, ali uz naglasak da zadržava pravo na oružani odgovor protiv izraelske okupacije.

Rezultati navedenih izbora su doveli do drastičnog rascepa između dve glavne palestinske političke stranke, koji je tokom 2007. prerastao i u oružani sukob nakon kojeg je Hamas zadržao kontrolu nad Pojasom Gaze, a Fatah nad Zapadnom obalom.

Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Amerike, zajedno sa bliskim zapadnjačkim saveznicima kao što su Kanada, Japan i EU, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta.

Druge zapadnjačke države kao što su Velika Britanija, Australija i Novi Zeland na spisku terorističkih grupa drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo. Sa druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca.

Kako je Izrael pomogao da se stvori Hamas

Trenutne borbe prikrivaju veće izazove sa kojima se suočavaju Izraelci i Palestinci, uključujući i pitanje kako dodeliti jednaka prava milionima Palestinaca koji žive pod okupacijom u slučaju da se posebna palestinska država ne ispostavi kao održivo rešenje, piše Blic. 

Takođe prikriva neobičnu Hamasovu istoriju. Do određenog stepena, islamistička organizacija mora jevrejskoj državi da zahvali na postojanju. Hamas je nastao u vreme Prve intifade, odnosno pobune, poveljom koja je sada ozloglašena po svom antisemitizmu. Ali više od jedne decenije pre toga, izraelske vlasti su omogućile njegov uspon.

U to vreme glavni izraelski neprijatelj bila je stranka Fatah pokojnog Jasera ​​Arafata, koja je činila srce Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO). Fatah je bio sekularan i uliven u kalupe drugih revolucionarnih, levičarskih gerilskih pokreta koji su vodili pobune širom sveta tokom Hladnog rata.

PLO je vršio atentate i otmice i, iako su ga susedne arapske države priznale, Izrael ga je smatrao terorističkom organizacijom. Operativci PLO-a na okupiranim teritorijama suočili su se sa brutalnom represijom izraelske bezbednosne države.

U međuvremenu, aktivnosti islamista povezanih s egipatskim zabranjenim Muslimanskim bratstvom bile su dozvoljene u Gazi - što je bilo radikalno odstupanje od vremena kada je pojasom upravljala sekularno-nacionalistička egipatska vlada Gamala Abdela Nasera.

Egipat je izgubio kontrolu nad Gazom arapsko-izraelskog rata 1967. godine, kada je Izrael takođe zauzeo Zapadnu obalu. Naser je 1966. godine pogubio Seida Кutba, jednog od vodećih ideologa Bratstva. Izraelci su Кutbove pristalice na palestinskim teritorijama, uključujući šeika Jasina, kasnijeg osnivača Hamasa, videli kao manje zlo od Arafatovog PLO.

- Кad se osvrnem na lanac događaja, mislim da smo pogrešili. Ali u to vreme niko nije razmišljao o mogućim posledicama - rekao je jedan izraelski zvaničnik koji je radio u Gazi osmdesetih godina u intervjuu za "Vol Strit Žurnal" 2009. godine.

(Glas javnosti)

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR