Vagner je grupa plaćenika koji su prvi put identifikovani 2014. godine kada su pružali podršku proruskim separatistima u konfliktu na istoku Ukrajine.
Plaćenička grupa Vagner pobunila se protiv Kremlja. Pre samo dva meseca, ruski predsednik Vladimir Putin slao im je čestitke zbog osvajanja Bahmuta, a sada šalje optužbe za izdaju i najavljuje neizbežnu kaznu. Kako je došlo do toga?
Kako je pisao BBC, Vagner je grupa plaćenika koji su prvi put identifikovani 2014. godine kada su pružali podršku proruskim separatistima u konfliktu na istoku Ukrajine.
Od tada, oni su se borili i u drugim regionima, uključujući i Siriju, Mozambik, Sudan i Centralnoafričku Republiku. Ova paravojna grupa opisuje se kao privatna Putinova armija.
U martu prošle godine pojavila su se upozorenja da je ta grupa dobila zadatak da ubije ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
U septembru 2022. godine, ruski biznismen Jevgenij Prigožin, koga zovu „Putinov kuvar“, priznao je da je osnivač i vođa grupe Vagner.
U vreme Sovjetskog Saveza Prigožin je hapšen zbog krađa, prevara i organizovane prostitucije. Bio je osuđen na 12 godina zatvora, a kaznu je služio od 1981. do 1990. godine.
Od štanda za prodaju viršli, Prigožin je svoj biznis širio na kazina, restorane, do fabrike Konkord za ketering usluge. Od države je 2012. godine dobio ugovor da snabdeva rusku vojsku hranom. U međuvremenu je sklapao ugovore o pripremi obroka za škole, kao i za vladine službenike, što mu je donelo ogromno bogatstvo.
Prigožin je privlačio pažnju i nekonvencionalnim ponašanjem, pa je tako u februaru iz „Suhoja“ pozivao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na vazdušni okršaj.
Ubrzo po angažovanju Vagnera u Ukrajini pojavile su se informacije da ta formacija puni borbene redove regrutima iz zatvora. U zamenu za šest meseci vojne službe, zatvorenicima se obećavalo pomilovanje.
U martu 2023. Prigožin je tvrdio da je više od 5.000 bivših zatvrenika pomilovano pošto su im istekli ugovori o učešću u borbama protiv Ukrajine. Do tada je Vagner, prema zapadnim procenama, već bio izgubio 30.000 boraca u Ukrajini, od čega su 90 odsto bili osuđenici.
Grupa Vagner dovođena je u vezu sa ratnim zločinima. Ta paravojska nalazi se pod sankcijama Zapada.
“Posetila sam Buču, Irpin, Kijev, Motažin – još jedno mesto gde su navodno počinjeni ratni zločini. Od zvaničnika i očevidaca sam čula o povezanosti Vagner grupe sa ratnim zločinima tokom početne faze ruske invazije. Razgovarala sam sa zvaničnicom u Irpinu koja je opisivala apokaliptične scene pasa koji jedu leševe dok pripadnici Vagner grupe i drugi ruski vojnici gađaju stanovnike koji pokušavaju da pređu ulicu“, rekla je za Glas Amerike Kendis Rondu, direktorka projekta „Future Frontlines” u vašingtonskom trustu mozgova „Nova Amerika”, koja godinama istražuje Vagner.
Od početka ruskog rata u Ukrajini, oni su igrali istaknutu ulogu na ukrajinskom ratištu – posebno u bitkama za istočne gradove Soledar i Bahmut. U vreme borbi oko Bahmuta, ukrajinski vojnici opisali su napade pripadnika Vagnera kao „najezdu zombija„.
„Borili smo se oko 10 sati i to ne u talasima, već bez prekida. Izgledalo je kao da ne prestaju da nadiru“, ispričao je jedan ukrajinski vojnik.
U maju je ruski predsednik Vladimir Putin čestitao paravojnoj organizaciji Vagner i pripadnicima Oružanih snaga Rusije osvajanje Bahmuta.
Ali nije sve bilo idealno – još krajem februara sukob Jevgenija Prigožina sa ruskim vojnim vrhom i Ministarstvom odbrane postao je javan, kada je šef Vagnera optužio Generalštab ruske vojske za „izdaju“ jer odbija da obezbedi opremu njegovim plaćenicima na liniji fronta na istoku Ukrajine.
U junu je čak optužio rusku vojsku da je pokušala da „digne u vezduh“ njegove ljude. Prigožin se opirao pokušajima Ministarstva odbrane da stavi Vagner pod svoju ingerenciju, rekavši da pripadnici te grupe neće potpisati bilo kakav ugovor sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom.
„Šojgu ne može pravilno da upravlja vojnim formacijama“, rekao je tada Prigožin.
Već sledećeg meseca, usledila je pobuna zbog koje je predsednik Vladimir Putin optužio Vagner za izdaju i „zabadanje noža u leđa“ Rusiji. Prigožin je optužio rusku vojsku za „uništenje“ njegovih boraca i obećao da će se osvetiti ruskom vojnom vrhu, nakon čega je ruska obaveštajna služba FSB započela krivični postupak protiv njega zbog poziva na oružanu pobunu.
Da li ima Srba u Vagneru?Početkom godine je u centru Beograda, u blizini Brankovog mosta, osvanuo mural posvećen paravojnoj formaciji Vagner. Autor je, sudeći prema potpisu na samom muralu, bila desničarska oragnizacija Narodna patrola, koja se dovodila u vezu sa Vagnerovcima. Prethodno je u javnosti odjeknula vest da je grupa Vagner otvorila svoje predstavništvo u Srbiji, preko rusko-srpskog udruženja Orlovi, ali je to ubrzo negirano.
Natpisi „Wagner“ osvanuli su u januaru i na zgradama u severnom delu Kosovske Mitrovice i na saobraćajnim znacima u Zvečanu.
Oglas Vagnera za prijavu dobrovoljaca objavljen je ove godine i na srpskom servisu Raša tudeja, a tada su vlasti upozorile da je borba u ratovima u inostranstvu protivzakonita.
„Ja ne znam stvarno o čemu se radi, ali postoje jasni zakoni koji definišu da Srbija ne dozvoljava učešće i kažnjava sve one koji učestvuju u ratnim dejstvima van teritorije Srbije“, rekao je tada ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i dodao da to važi za sve strane „bilo da je reč o Rusiji, Ukrajini ili Islamskoj državi“.
Grupa Vagner tražila je regrute i među gejmerima, kao i preko oglasa na Pornhabu.
Vagner radi i u Africi – i to ne samo kao plaćenička vojska
Grupa Vagner aktivna je i u Africi. Hiljade pripadnika ove plaćeničke vojske aktivno je u nekoliko afričkih zemalja. U Centralnoafričkoj Republici recimo, prema navodima ruskog ambasadora, 1.890 „ruskih instruktora“ podržava vladine trupe u građanskom ratu. U Libiji je aktivno i do 1.200 plaćenika Vagnera, koji se bore na strani pobunjeničkog lidera Kalifa Haftara. U Maliju je proruska i antizapadna vojna hunta, prema izveštajima posmatrača, u tu zemlju dovela nekoliko stotina vagnerovaca koji se terete za teške oblike kršenja ljudskih prava.
Stručnjaci tvrde da prisustvo grupe Vagner u Africi ima mnogo ozbiljnije razmere od tih već spomenutih. „Vagner se vremenom transformisao od pružaoca vojnih usluga u mrežu preduzeća koja su aktivna u raznim afričkim državama… Oni operišu u sivoj zoni između više ili manje ilegalnih aktivnosti, i tako dobro pokrivaju kompletan spektar“, zjavio je nemački analitičar Julijan Rademejer za DW.
Marka Vagner je, sudeći po međunarodnim istraživanjima, aktivna i u onim područjima koja nemaju veze sa pitanjima bezbednosti. U julu je kolektiv „All Eyes on Wagner“, zajedno sa još jedanaest evropskih partnerskih medijskih kuća, objavio da grupa Vagner naveliko zarađuje na skupocenom tropskom drveću iz Centralnoafričke Republike. Vlada u Bangiju je, kako stoji u tom izveštaju, jednoj Vagnerovoj ćerki-firmi dala koncesiju za neograničenu seču na području veličine 187.000 hektara.
Slično je i u slučaju centralnoafričkog rudnika zlata Ndasima. I tamo je, sudeći po navodima iz spomenutog izveštaja, jednom kanadskom rudarskom preduzeću oduzeta koncesija, koja je onda dodeljena jednoj firmi s Madagaskara, a koja se takođe spominje i u izveštaju GIATOC u kojem je ona proglašena Vagnerovom ćerkom-firmom. Istraživanje pariskog magazina na engleskom jeziku „The Africa Report“ pokazalo je da je Vagnerova mreža, preko kamerunske morske luke Duala uvozila tešku mehanizaciju za rudnike.
U međuvremenu se, kako se tvrdi, za transport sirovina svake nedelje organizuju po tri konvoja teretnih vozila iz Bangija do Duale. Konvoje, kako se tvrdi, obezbeđuju članovi grupe Vagner opremljeni teškim naoružanjem.
Glas javnosti