SRPSKA DECA SU BILA IZGLADNELA, TUŽNA I NEODEVENA: Potresna ISPOVEST Italijanskog VOJNIKA koji je oboleo zbog OSIROMAŠENOG URANIJUMA!

Roberto Mirabela (58) bio je zastavnik italijanskog vojnog vazduhoplovstva u misiji na Kosovu sa sa sedištem na aerodromu u Đakovici. Danas je penzionisan, ima troje odrasle dece i pet unučića. Ispričao je da se, gledajući svoje unuke, uvek seti srpske dece sa Kosova i Metohije, kao i bede i ponosa srpskog naroda koji je tamo spoznao.

Roberto je boravio na Kosovu i Metohiji samo dva meseca, od 5. novembra 1999. do 5. januara 2000. godine, ali prizor koji je tamo video nikako ne može da izbriše iz glave - pre svega sirotinju i patnju srpske dece. Po povratku u Italiju, dogodila se još jedna tragedija - saznao je da je oboleo od tumora na plućima, a kasnije je ustanovljeno da je uzrok osiromašeni uranijum.

Prisećajući se jezivog perioda rata na Kosmetu, Roberto je ispričao da je bilo teško gledati izgladnelu, tužnu i neodevenu decu usred zime. Boraveći u toj zoni mu je pomoglo da uvidi realnost, da uvidi gde je i kako živeo srpski narod, dodajući da je bilo potresno gledati nesreću srpskog naroda i siromaštvo.

"Izvinite, teško mi je da pričam a da ne zaplačem. Nisam našao svoj mir, iako su prošle tolike godine. Deca, ta dečica, tražila su nam nešto, bilo šta da pojedu. Gladna, dolazila su pred jedan hotel koji je bio dodeljen italijanskom vojnom vazduhoplovstvu za podršku, ali nisu nam tražili da jedu tamo. Uzimala su, na primer, kutiju keksa i otrčala bi dalje, valjda da odnesu roditeljima, bratu, sestri... da podele sa nekim", započeo je svoju priču.

Roberto je bio angažovan u sekciji za snabdevanje životnim namirnicama za italijanski kontingent u misiji na Kosovu i Metohiji, čija je baza bila u Peći, kao i na drugim neophodnim poslovima na aerodromu.

Kad god počne da priča o ovom iskusvu, ne uspeva do dovrši rečenice. Doslovno se zaplače zbog neverovatno živog sećanja na ono što je tamo gledao, dodirnuo i doživeo. Najteže mu pada da priča o susretima sa srpskom decom. Seća se puteva koji nisu ličili na puteve, jer su bili potpuno raskopani. Ne može da zaboravi kuće koje su bile srušene ili nisu više bile za upotrebu i ljude koji su još živeli u njima, decu koja su izlazila pred njihova vozila i tražila pomoć, odevena u kratke pantalonice, pocepane odeće, usred zime i snega...

Sa knedlom u grlu Mirabela je ispričao šta je tamo naučio:

"Shvatio sam koliki je ponos srpskog naroda. Retko nam se obratio neko stariji, roditelji ili žene, nisu hteli da pokažu koliko nemaju. Imali smo, kao prevodioce, angažovane devojke i mladiće, gotovo su još bili deca. Radili su sa nama i po 15 sati, a kada bismo ih pitali da li im je nešto potrebno, odgovarali su sa 'ne, hvala'. Ali kada izađeš na teren, cepalo ti se srce od toga što vidiš. Ko nije bio tamo ne može da shvati dokle doseže linija siromaštva. Počeli smo preko jedne katoličke crkve da sakupljamo ponešto i preko tamošnjeg paroha davali ono što smo sakupili, koliko smo mogli, i to je dostavljano okolnom stanovništvu", priča Mirabela.

Nakon toga je usledilo nešto sasvim neočekivano. Roberto se vraća nazad u Italiju kao zastavnik iz misije i samo godinu dana kasnije odmah biva smešten u vojnu bolnicu:

"Imao sam tada 39 godina, pozvani smo nas četvorica na pregled u istom danu u vojnu bolnicu 'Čelio' u Rimu. Urađena nam je radiografija pluća, sutradan je trebalo da mi urade laboratorijske analize. Kada sam stigao u laboratoriju, rečeno mi je da treba da ponovim radiografiju jer se na pregledu aparat blokirao. Bilo mi je čudno da se aparat pokvario kada je samo meni rađena radiografija, a ne ostaloj trojici. Ponovljena je i konstatovana jedna tumoralna masa prečnika 10 centimetara na levom plućnom krilu", seća se on.

Objasnio je da je bilo potrebno 15 dana da bi se shvatila priroda tumora jer je i za lekare to bio novi nepoznati tip tumora: solitarni fibrozni tumor na plućnoj maramici. Čim je ustanovljeno da je tumor evidentno rastao, zakazali su mu hitnu intervenciju jer je pretila opasnost ugrožavanja čitavog plućnog krila.

Roberto je operisan 24. januara 2001. godine, ima kontrole kako je propisano i imao je sreće da se tumor nije razvijao dalje. S druge strane, mnoge njegove kolege nisu imale sreće. Statistika kaže da danas broj obolelih italijanskih vojnika iz raznih misija broji i do 7.800 ljudi, a preminulih do 384. Preko italijanske vojne opservatorije 2003. godine on se obratio advokatu Anđelu Fjoreu Tartalji, angažovanom na brojnim slučajevima vojnika obolelih od tumora uzrokovanog osiromašenim uranijumom u misijama na bombardovanim terenima.

Nakon što je ustanovljeno da je na tumoralnoj masi nađeno prisustvo raznih teških metala, 2019. stigla je konačna presuda da je uzročnik njegovog oboljenja prisustvo osiromašenog uranijuma kojim smo bili bombardovani 1999. Presuda je stigla nakon 16 godina, a Roberto je dobio odštetu za oboljenje u misiji u Kosovu i Metohiji.

Advokat Tartalja, koji je poznat i našoj javnosti i koji je u 20 godina dobio više od 130 presuda u korist vojnika obolelih u misijama, a koje Ministarstvo odbrane Italije nije zaštitilo, niti su upozoreni na rizik u koji odlaze, dobio je presudu i za zastavnika. Advokati Tartalja i Srđan Aleksić iz Niša započeli su proceduru pravne zaštite i naših građana obolelih od osiromašenog uranijuma.

Da iznenađenje bude veće, upravo sada, kada oni zastupaju prvih pet tužbi u pet sudova u Srbiji za prve slučajeve obolelih lica od posledica osiromašenog uranijuma, 2. decembra italijanski advokat dobija revolucionarnu, istorijsku, presudu u Italiji. Ovo je zaista izvanredna vest jer do sada Ministarstvo odbrane nikada nije priznalo šta je uzročnik oboljenja italijanskih vojnika, samo je plaćalo odštetu onima koji su dobili presude.

Ovo je prvi put da su, po presudi Teritorijalnog administrativnog suda (TAR) u Toskani, sudije Državnog saveta, koji ima najveće pravosudne ingerencije u zaštiti vojnih lica, oborile žalbu Ministarstva odbrane u korist presude TAR-a jer su proučivši sve elemente prethodne presude presudili u korist oštećenog starijeg vodnika koji je bio u misiji "Atea" u Bosni i Hercegovini 2007. godine i koji je oboleo od testikularnog raka.

Ovim povodom, oglasio se i advokat Tartalja:

"Ova presuda Državnog saveta imaće veoma značajnu ulogu u pravosudnoj proceduri u Srbiji, jer jasno govori o onome šta je bombardovanje ostavilo, o hemijskom i radioaktivnom dejstvu i odnosi se isto na vojnike i na građane. Kako branim italijanske vojnike, tako ću isto sa svojim kolegom braniti građane Srbije", zaključio je.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU