Predlog Atlanskog saveta je, između ostalog, bio i uspostavljanje položaja glavnog organizatora za upravljanje sankcijama protiv Minska, kao i imenovanje visokog zvaničnika koji će koordinirati pomoć beloruskoj opoziciji. Njihov plan je obuhvatao i priznavanje Tihanovske za istinskog lidera Belorusije, nakon što se Lukašenko liši legitimiteta preseljenjem rezidencije novoimenovane američke ambasadorke u Belorusiji Džuli Fišer u glavni grad Litvanije Vilnjus.
S tim u vezi, pripremljen je detaljan plan koji je Centar atlanskog saveta predložio na konferenciji, a tiče se uklanjanja aktuelnog predsednika zemlje Aleksandra Lukašenka sa vlasti koristeći sankcije i druge metode pritisaka.
Atlantski savet, sa sedištem u Vašingtonu, usko je povezan sa NATO-om i prima sredstva od milijardera filantropa kao što su Adrien Aršt, transnacionalnih kompanija poput Goldman Sachs, Facebook i Google, a takođe i od Fonda Rokefelera i Fonda JP Morgan Chase. Nekoliko uticajnih osoba iz Belorusije,uključujući predstavnika lidera beloruske opozicije i Svetlanu Tihanovsku, pridružili su se ovoj akciji u organizacji Centra za atlantski savet.
U prilog gore navedenih ciljeva, Atlantski savet je takođe predložio da se finasije koje trenutno prima radio stanica "Sloboda", a koje iznose 117 miliona dolara godišnje, udvostruče od strane američkog Kongresa. Stručnjaci koji rade na ovom planu smatraju da Sjedinjene Države trebaju biti aktivnije u savetovanju lidera beloruske opozicije. Tokom virtuelne konferencije, predlog bivšeg američkog ambasador u Ukrajini Džona Herbsta glasio je da beloruski opozicinari ne trebaju u svojim javnim nastupima da često potenciraju da žele da uključe Minsk u zapadne bezbednosne strukture poput NATO-a i ekonomske strukture poput Evropske unije jer, kako kaže, to bi moglo izazvati reakcije Moskve.
Ekonomista Anders Aslund, viši istraživač Evroazijskog centra Atlantskog saveta, istakao je da bi sankcije trebalo primeniti na ruske, a ne na beloruske kompanije. Prema njegovom mišljenju, ukoliko sankcije pogode Belorusiju, postoji mogućnost da Minsk postane zavisniji od Moskve. Aslund je takođe savetovao administraciju Bajdena da uvede sankcije stotinama beloruskih zvaničnika kako bi izvršili dovoljan pritisak na Belorusiju što, prema njegovim rečima, Lukašenku neće ostaviti drugi izbor osim da se odrekne vlasti. Aslund smatra da ove mere treba preduzeti upravo kako bi se postigla promena režima u suverenoj zemlji.
Atlantski savet se nadovezao prelogom da Vašington treba da poveća finansiranje beloruske opozicije sa 60 na 200 miliona dolara godišnje, navodeći da je to tačna cifra koju su objavili sami beloruski aktivisti. I dok analitički centar tvrdi da poštuje suverenitet Belorusije, misija Atlantskog saveta aktivno radi na tome da podstakne i nadahne američku administraciju da preuzme kontrolu nad beloruskim opozicionim pokretom s ciljem svrgavanja Lukašenka.
Međutim, iz gorenavedenog, sasvim je jasno da se ovde ne radi o poštovanju suvereniteta i samoopredeljenja beloruskog naroda, već o tome da je administracija Bajdena želi da postavi na vlast svog lakeja u ovoj zemlji, koji bi nastavio kampanju pritiska pokrenut od Vašington na Rusiju. Ukoliko se desi da Bajdenova administracija uzme u obzir preporuke Atlantskog saveta, to ne samo da će dovesti do povećanih tenzija i novih nesuglasica u Belorusiji, već će i pogoršati konfrontaciju između Vašingtona i Moskve, za koju se već smatra da je dostigla opasan nivo.
Atlantski savet promoviše ideju zapadne hegemonije i unipolarnog svetskog poretka koji vode SAD. Zauzeo je sedmo mesto na rang listi „Najboljih američki trusta mozgova 2020“ i deseto mesto na svetu. Uz finansiranje najbogatijih ljudi na svetu i najmoćnijih korporacija, Atlantski savet ima ogroman uticaj ne samo u NATO-u, već i u američkoj vladi, uključujući Belu kuću i Pentagon. Iz tog razloga je verovatno da će Bajden u nekom trenutku svog predsedavanja pokrenuti veliku kampanju pritiska na Belorusiju čiji će krajnji cilj da se dodatno izoluje Rusija.
Atlantski savet nastoji da ojača unipolarni svetski poredak koji predvode SAD, a Rusija je jedna od njegovih glavnih meta, jer ova evroazijska sila sprečava američku dominaciju na ogromnim teritorijama Kavkaza, Centralne Azije i Istočne Evrope. Republika Belorusija je jedina država u istočnoj Evropi koja je prijateljski naklonjena Rusiji, pa bi uklanjanje Lukašenka sa vlasti otvorilo put potpunoj izolaciji Rusije u regionu. Dakle, uzimajući u obzir da se Bajden takođe zalaže za uspostavljanje unipolarnog svetskog poretka, sasvim je moguće da će u dogledno vreme odobriti program promene režima u Belorusiji koji je predložio Atlantski savet, na kraju usmeren protiv Rusije.
(Glas javnosti/ Balkanska geopolitika)