Specijalne snage NATO-a pripremaju se za tajni prodor u Rusiju

Publikacija američkog Ministarstva odbrane «Stars and stripes» i zvanično je najavila razmeštanje nove baze američkih specijalnih snaga u Letoniji. Preciznije rečeno, to je više «odskočna daska» za američke specijalne snage sa sedištem u Velikoj Britaniji. Očekuje se da će novi objekat proširiti operacije NATO-a u baltičkom regionu.

SAD su na bazu potrošili 3,7 miliona dolara, a sve kroz Evropsku inicijativu zadržavanja, što je program Pentagona koji finansira napore za „sprečavanje ruske agresije“ na istočnom boku NATO-a. „Ovaj projekat, zajedno sa drugim važnim evropskim odbrambenim inicijativama, predstavlja našu nepokolebljivu posvećenost našem prijatelju i savezniku Letoniji“, rekao je tokom ceremonije otvaranja baze, potpukovnik Huan Martinez, američki predstavnik Komande za specijalne operacije u Evropi.

Zapravo, iskreno govoreći, ovo uopšte nije odbrambeni objekat. Tokom poslednjih pet godina, Pentagon je potrošio stotine miliona dolara na Baltiku na poboljšanje vojne infrastrukture i izvođenje dodatnih vežbi, pripremajući sebi mostobran na severu Rusije. Stoga ovi troškovi, samo uslovno imaju odbrambenu svrhu.

Može se čak reći da sa stanovišta ruskih odbrambenih interesa, stvaranje od strane SAD, u baltičkim državama, prihvatnog i servisnog mesta za konvertoplane CV-22 iz sastava 352. krila američkih snaga za specijalne operacije, prelazi „crvenu liniju“. I to pre svega zbog planova za upotrebu ovih rotacionih mašina, koja ni pod tačkom razno ne mogu biti odbrambeno oružje, jer je namenjeno za prevoženje desanta, a iskrcavanje je, priznaćete, čisto ofanzivna operacija. Tako novi objekat za posebne namene ima servis za vozila, skladište municije i dva heliodroma. Prema Martinezu, sredstva su namenjena da omoguće snagama za specijalne operacije da „brzo uđu i izađu iz područja operacija, kao i održavanje tehnike“.

Šta ovo znači? Na koje se „područje delovanja“ ovde misli? Zahvaljujući novom objektu za NATO specijalne snage u baltičkim državama, tokom kritičnog perioda, imaju približno četiri stalne specijalne grupe koje se mogu istovremeno ubaciti u rusku pozadinu. Na kraju, CV-22 Osprey sposoban je da sleti na brod, a može da ponese i 24 padobranca. Pored toga, ova mašina može da sleće i uzleće sa ograničenih površina. Maksimalna brzina ove letelice u avionskom režimu je 565 km/h, a borbeni radijus 690 km. Radijus dejstva kada se koristi za desante je 722 km.

Odnosno, ako je potrebno, ovi konvertoplani mogu spustiti grupe specijalnih snaga NATO-a na uslovno mesto od Rige do Tule, što i jeste njeno „područje operacija“. Ovde je naravno potrebno značajno upozorenje. NATO specijalne snage će sve to moći da urade samo ako ovi konvertoplani mogu da savladaju rusku liniju protivvazdušne odbrane (PVO). Ali s obzirom na to da su ove mašine uglavnom napravljene od kompozitnih materijala i da mogu da lete na izuzetno malim visinama, u principu ovaj zadatak ne izgleda nemoguć. Oni mogu ostati nevidljivi za ruske radare.

Čini se da bi se moglo reći – pa šta? Šta mogu bilo koje četiri grupe specijalnih snaga da učine protiv ruskih oružanih snaga?

Ali to nisu samo četiri grupe. Ove jedinice mogu da izdvoje iz svog sastava osam grupa posebnog sastava, koje se, pak, mogu dalje podeliti u parove. A to onda nisu četiri, već 24 ultra-male grupe. I svako od njih je sposobno da organizuje sabotažu u velikim ruskim preduzećima, uključujući, na primer, nuklearne elektrane, tokom određenog perioda. Ili da poremete raspoređivanje snaga ruske vojske u predratnom periodu.
Nemci su tokom ratnih godina, prisetimo se, jednostavno promenili putokaze, eliminisali kontrolore saobraćaja i postavili svoje – i osujetili razmeštanje savezničkih snaga, čije su formacije jednostavno preusmerile na pogrešna mesta. Pored toga, predali su koordinate mesta okupljanja trupa i opreme u svoje sedište, a na naznačene koordinate avijacija je izvela udare avio-bombama.

Grupe specijalnih snaga NATO sposobne su da organizuju atentate na komandante velikih formacija ruske vojske. Pored toga, njihov zadatak može uključivati pokušaj trovanja ili kontaminacije zaliha vode. Nikada ne znate koja još „dobra“ dela ovaj „pionirski odred“ može da obavi! A s obzirom na činjenicu da novi objekat takođe može da postane odskočna daska za lokalne specijalne snage, među kojima je mnogo onih koji govore ruski, pitanje brojanja ovih grupa od strane vojnih kontraobaveštajnih agencija i Federalne službe bezbednosti (FSB) je veoma komplikovan.

Za koga je izgrađen novi objekat?

Ko će tačno krenuti sa ovog odskočnog aerodroma? Ništa se ne govori o američkim specijalnim snagama koje mogu da koriste ove mašine i ovo bazno mesto. Želimo da podsetimo da su tokom vežbi u baltičkim državama vežbali borci lovci iz 19. grupe specijalnih snaga Nacionalne garde SAD. Oni, međutim, zna se, ispunjavaju funkciju instruktora.

S obzirom na to da Amerikanci svoje probleme pokušavaju da reše snagama svojih saveznika, logično je pretpostaviti da će svoje baltičke kolege poslati u rusku pozadinu. S tim u vezi, moguće je da će novu baznu lokaciju koristiti prvenstveno lokalne jedinice specijalnih snaga Letonije i Estonije. Takve jedinice su stvorene, deluju, a već su stekle i borbeno iskustvo u Avganistanu.

Snage za specijalne operacije Letonije predstavlja SUV – specijalna operativna grupa, koja se sastoji od štaba, tri eskadrona (A, B, C), eskadrona za borbenu podršku i eskadrona za obuku. U početku, kada je odred stvoren, više je usmeravan na antiterorističke zadatke. Međutim, osoblje takođe vežba izviđačke i diverzantske akcije i vođenje netradicionalnog (partizanskog) ratovanja. Prema Martinezu, još jedan projekat u Letoniji koji je blizu završetka je objekat koji će povećati broj opreme i osoblja koje se može preseliti u ovu baltičku državu na obuku ili kao odgovor na krizu.

Sa učešćem Estonije

Pored toga, podsetimo se još jednog sličnog i ne manje važnog objekta u baltičkim državama. Amerikanci su uložili 10,8 miliona dolara za modernizaciju estonske vazduhoplovne baze Emari. Posao je završen u julu 2020. Od maja 2014. godine, estonski saveznici u NATO-u koriste vazduhoplovnu bazu Emari zajedno sa litvanskom vazduhoplovnom bazom Zoknjaj u Šauljau.

NATO lovci ostaju u bazi četiri meseca, posle čega se rotiraju. Do kraja avgusta 2014. godine, četiri danska lovca F-16 bila su smeštena u vazdušnoj bazi Emari. Dalje, četiri lovca Eurofighter Typhoon iz vazduhoplovnih snaga Nemačke, Španije i Velike Britanije redom su bila razmeštena u bazi.

Baza se takođe aktivno koristi za kratkotrajna baziranja NATO aviona tokom vežbi. Tokom septembra 2015. bazu su posetili lovci pete generacije F-22 iz 95. eskadrile američkog vazduhoplovstva. Posle toga doneta je odluka o razmeštanju američkih jurišnih aviona A-10 u ovoj vazdušnoj bazi.

Može se pretpostaviti da estonski specijalci mogu da koriste modernizovanu vazduhoplovnu bazu Emari za pripremu i prebacivanja svojih specijalnih snaga vazdušnim putem u rusku pozadinu. Na kraju krajeva, Estonija ima i svoje snage za specijalne operacije, koje su prvobitno formirane na osnovu izviđačkog bataljona. U estonski SSO spadaju: vojna jedinica specijalnih snaga Maavagi (ovo je glavna jedinica estonskih specijalnih odbrambenih snaga), Merevagi (specijalne snage estonskih pomorskih snaga) i Ohuvagi (specijalna jedinica ratnog vazduhoplovstva).

Da podsetimo da su, pozivajući se na „rusku agresiju“, pribaltički susedi pre nekoliko godina stavili akcenat na razvoj specijalnih snaga i organizaciju partizanskih akcija, sledeći letonsku poslovicu „Mala mačka ruši velika kola“. Na primer, u Litvaniji su stvorene takozvane Dobrovoljne regionalne odbrambene snage (KASP). KASP se sastoji od oko 500 ljudi profesionalnog vojnog osoblja i 4.900 dobrovoljaca. Međutim, pored dobrovoljaca, Litvanija ima svoje snage za specijalne operacije od 2008. godine, koje se sastoje od štaba i bataljona rendžera «Vitusa Velikog», službe posebne namene, komande za podvodne operacije i posebne operativne jedinice veze sa helikopterima.

Sve ove snage ne pripremaju se za odbijanje navodne „ruske agresije“, već u skladu sa agresivnom koncepcijom NATO-a spremne su da deluju na ruskoj teritoriji. Ne treba zaboraviti da Litvanija ima dugu granicu sa Kalinjingradskom regijom koji će biti podvrgnuta napadu tokom kriznog perioda – a Litvanci će, zajedno sa Poljacima, biti udarna pesnica napada specijalnih jedinica NATO.

Deklarativno govore o odbrambenim zadacima uz pokazivanje zabrinutosti zbog mogućnosti „ruske agresije“, baltičke zemlje su sve više uvučene u agresivne planove Sjedinjenih Država i NATO-a. Na taj način, rukovodstva ovih zemalja stvaraju stvarnu, za razliku od izmišljene ruske, pretnju njihovim zemljama. Zapravo, u slučaju napada na Rusiju iz baltičkog pravca, upravo će te teritorije postati jedno od glavnih mesta za upotrebu ruskog oružja.

(Glas javnosti/Balkanskageopolitika)

SKINI APLIKACIJU