Raisa Majstrenko je imala samo tri godine, ali joj se jedan dan pre 75 godina zauvek urezao u sećanje.
- Ovde su nas okupili i poslali na put smrti - kaže 78-godišnja žena, pokazujući na strminu obraslu drvećem i žbunjem na severozapadu ukrajinske prestonice.
Klanac je nekada bio izvan gradskog područja, a njegovo ime, Babin Jar, vezuje se za najstrašniji masakr nad Jevrejima pre masovnih ubistava u gasnim komorama koncentracionog logora Aušvic-Birkenau, piše "fokus.de".
Posle napada na Sovjetski Savez u junu 1941, nacisti su sistematski počeli da ubijaju Jevreje u osvojenim područjima. Pošto su zauzeli Kijev, pripadnici SS-ovskih odreda smrti, uz pomoć ukrajinskih kolaboracionista, streljali su 29. i 30. septembra u Babinom Jaru 34.771 osobu. Jevrejske žrtve su prethodno morale da skinu odeću i da legnu u jamu.
Majstrenko i njena porodica su takođe oterani u klanac. Preživela je zahvaljujući hrabrosti bake Tanje, koja nije bila Jevrejka. Većina od 29 preživelih u međuvremenu je umrla, pa je Raisa jedna od retkih svedoka toga vremena.
- Kada su nacisti posle ulaska u Kijev pod pretnjom smrću naredili jevrejskom stanovništvu da dođu u klanac u toploj odeći i sa dokumentima, većina je poslušala. Mislili su da će biti preseljeni. Niko nije mogao ni da zamisli šta će se desiti - priča Raisa.
Budući da joj je otac bio pripadnik Crvene armije, Raisa i njena majka su prešle da žive kod njene babe i dede. Deda Mer je takođa postupio po naredbi, a sa njim je pošla i njegova supruga ne-Jevrejka, kako bi čuvala unuku.
Kada su se približili klancu, koji se pretvorio u masovnu grobnicu, čuli su krike koji su izazivali jezu.
- Baka me je čvrsto držala u naručju, nije htela da me pusti. U jednom trenutku su nas odvojili od ostatka porodice. Vojnici su nas udarali motkama da bi nas naterali da idemo tamo odakle su se čuli pucnji - priča Majstrenko.
Raisina baka je užasnuto kriknula: "Ja sam Ruskinja!" i čvrsto stegla unuku.
Ubistvo u Babinom Jaru je bilo planirano. Nakon što je Jevrejima naređeno da dođu na zborno mesto, starci, žene i deca prešli su oko dva i po kilometara pešice. Tu im je naređeno da se skinu. U grupama od po desetoro odvođeni su u klanac.
- Jedan vojnik je pokušao da me udari kundakom, ali me je baka zaštitila ramenima i obe smo pale na zemlju - kaže Raisa.
Odmah su ustale, baka se prekrstila i neprestano vičući: "Ja sam Ruskinja", krčila put sa unukom kroz masu ljudi. Posle toga je trčala s detetom u naručju i sakrila se na obližnjem groblju.
Tek pod okriljem noći baka i unuka su se usudile da izađu iz skrovišta i odu kući.
Masakr u Babinom Jaru je manje poznat od naziva nacističkih koncentracionih logora. Povodom 75. godišnjice zločina ovde će biti održana komemoracija žrtvama, u kojoj će, pored ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, učestvovati i šefovi država Nemačke i Mađarske Joahim Gauk i Janoš Ader, kao i delagacija Svetskog jevrejskog kongresa u Njujorku. Izraelski predsednik Reuven Rivlin otkazao je učešće zbog komemoracije preminulom prethodniku Šimonu Perezu.
- Jevreji koji su pristizali morali su da legnu na tela prethodno ubijenih Jevreja. Vojnici su stajali iza njih i ubijali ih pucnjem u potiljak - rekao je na suđenju u Nirnbergu pripadnik specijalne komande SS-a Kurt Verner.
Do oktobra je ubijeno više od 50.000 ljudi, a do kraja okupacije 200.000 ljudi.
Tek 1991, povodom 50. godišnjice masakra, u vreme raspada SSSR-a, postradalima u Babinom Jaru podignut je spomenik u obliku menore, jevrejskog sedmokrakog svećnjaka.
(Glas javnosti)