SEĆANJE NA JEZIVI MASAKR U PARIZU: Dan kada su Francuzi Alžirce bacali pod SENU
Autor: Glas javnosti
Prošlo je 60 godina od jednog od najmračnijih dana u istoriji francuske prestonice.Te noći, 17. oktobra 1961. i narednih nekoliko dana alžirski demonstranti su premlaćivani, ubijani ili bacani u Senu gde su se davili.
17. oktobra, oko 18 sati, između 20.000 i 30.000 Alžiraca iz predgrađa i raznih delova Pariza stiglo je do centra grada vozom, metroom ili peške.
Uputstva su bila jasna - ne bi trebalo da nose oružje i svakako ne bi trebalo da odgovaraju na bilo kakve provokacije.
Planirano je nekoliko puteva: duž Bulevara Sen-Mišel na levoj obali na južnoj ivici centralnog Pariza, između Trga republike i Opere na drugoj strani Sene, kao i duž jelisejskih polja.
Ali policija je već blokirala ulaze u Pariz. Oko 1.600 policajaca bilo je stacionirano na ključnim lokacijama.
Bili su teško naoružani, nosili su automatske puške, puške i palice.
-Morate zamisliti stanje duha tih policajaca, rekao je istoričar Žan-Mark Berlije.
SVUDA JE BILO NASILJA
-Bila je rasprostranjena mržnja prema Arapima. Mnogi od tih poručnika služili su u Alžiru. Bilo im je drago što su čuli da će 17. oktobra biti demonstracija: bila je to prilika za osvetu. Policija se obrušila na demonstrante na peronima metroa, udarala ih palicama i hapsila. Svuda je bilo nasilja, rekao je Berlije.
Te noći je uhapšeno više od 11.000 Alžiraca. Nakon što su uhapšeni, demonstranti su držani u autobusima. Mnogi su zatim prevezeni u ad hoc zatvorske centre, uključujući sportsku arenu Port-de-Versaj na južnom rubu Pariza, sportsku arenu Kubertin jugozapadno od grada. Neki Alžirci su pretučeni do smrti, tučeni palicama ili drugim sličnim sredstvima.
Neki su streljani. Neki su bačeni u Senu, od kojih su neki već bili mrtvi, neki još živi, vezanih nogu i ruku.
U saopštenju za medije, sedište pariske policije navodi se da su dve osobe poginule na mostu koji vodi preko Sene zapadno od Pariza tokom "razmene vatre" između policije i demonstranata koji su bili "primorani da protestuju zbog pretnji FLN-a”.
Prema zvaničnim podacima, 44 osobe su povređene. Nekoliko dana kasnije, broj je povećan na tri mrtva i 64 povređena.
Nema izveštaja o ubijenim policajcima.
-Desetak policajaca moralo je u bolnic“, rekao je Papon.
FLN je rekao da je 200 ljudi poginulo, 400 nestalo i 2.300 povređeno. Tri decenije kasnije, 1991. godine, Žan-Luk Inodi je objavio ''La Bataille de Paris: 17. oktobar 1961“.
Njegov rad bio je prva studija o događajima te noći - a njegova istraga je potvrdila da je 200 Alžiraca ubijeno tokom ovog izbijanja policijskog nasilja, što je deo ukupnog broja od 325 poginulih tokom septembra i oktobra 1961. godine.
Policija, političari i mediji zataškali su ovaj masakr. To je bila ''najnasilnija'' represija protesta u posleratnoj istoriji Zapadne Evrope, primetili su britanski istoričari Džim Haus i Nil MekMaster u svojoj temeljnoj studiji iz 2006. godine ''Pariz 1961: Alžirci, državni teror i sećanje''.
To ostaje osetljiva tema u Francuskoj.
Nekoliko decenija zvanični broj poginulih bio je tri. Danas se istoričari slažu da je najmanje 48 ljudi ubijeno samo u noći 17. oktobra, iako mnogi istoričari veruju da je broj poginulih više od stotinu.
Parisko tužilaštvo je 1999. godine zvanično priznalo da se dogodio ''masakr'', ali na 60. godišnjicu masakra u Parizu, mnogi ljudi bi želeli da predsednik Emanuel Makron zvanično prizna odgovornost Francuske za zločin.
Istoričari sada traže priznanje da je Francuska odgovorna za ono što se dogodilo i priznanje da je to bio rasistički zločin.
Njihove pozive ponavljaju preživeli i prolaznici koji su bili svedoci masakra.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
41 min
