SE: Srbija nije sprovela do kraja većinu preporuka o regionalnim i manjinskim jezicima
Autor: Glas javnosti
Nastava regionalnog ili manjinskog jezika samo dva časa nedeljno ne ispunjava minimalne zahteve Evropske povelje, kažu oni.
Ima određenih pomaka u Srbiji u primeni preporuka Komiteta eksperata Saveta Evrope o regionalnim i manjinskim jezicima iz 2023. godine, ali većina nije u potpunosti sprovedena, kažu u Savetu Evrope
Posebno se u izveštaju naglašava uvođenje „Nacionalne čitanke“ za osnovno i srednje obrazovanje, koja uključuje sadržaje o tradiciji i kulturi nacionalnih manjina u Srbiji, kao i projekti za promociju manjinskih jezika u masovnim medijima, ali se navodi da to nije dovoljno.
„Komitet navodi da su se u više slučajeva nacionalne vlasti Srbije ograničile na to da ohrabre nacionalne savete nacionalnih manjina da sprovode preporuke za hitno delovanje. Istovremeno, zbog nedovoljnog finansiranja i nedovoljnog broja zaposlenih, kapacitet tih saveta da efikasno promovišu upotrebu regionalnih i manjinskih jezika u javnom životu ostaje ograničen“, kažu u Savetu Evrope.
Komitet eksperata ističe da je krajnja odgovornost za sprovođenje Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima na nacionalnim vlastima.
Kao ključan problem u obrazovanju navodi se da se više jezika i dalje uče uglavnom kroz predmet „Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture“, ukupno dva časa nedeljno. Kako se navodi, u pitanju su bunjevački, češki, nemački, makedonski, romski, ukrajinski i vlaški jezik.
„Kako je Komitet ranije primetio, nastava regionalnog ili manjinskog jezika samo dva časa nedeljno ne ispunjava minimalne zahteve Povelje, posebno tamo gde se jezik ne koristi široko u javnom i privatnom životu, uključujući i unutar porodica. Među modelima manjinskog obrazovanja u Srbiji, jedino model dvojezičnog obrazovanja ispunjava minimalne zahteve Povelje“, navode u Savetu Evrope i preporučuju uvođenje tog modela, prenosi N1.
Iz te institucije preporučili su vlastima u Srbiji „da se govornici albanskog, bugarskog, hrvatskog, mađarskog i slovačkog ohrabre da koriste svoje jezike u kontaktima sa lokalnim ograncima državnih organa i da se olakša izrada dokumenata na tim jezicima”.
„Iako postoji formalna mogućnost da se zahtevi podnose na manjinskim jezicima određenim institucijama, kao što su Poreska uprava, policija, Inspekcija rada i PIO fond, veoma mali broj ljudi koristio je tu mogućnost u periodu 2022–2025. Nekoliko državnih institucija izdaje dokumenta na regionalnim ili manjinskim jezicima, na primer lične karte ili uverenja o državljanstvu na više jezika, a neke državne zgrade imaju višejezične natpise. Međutim, primećen je znatan nedostatak administrativnih dokumenata na ovim jezicima, uključujući često korišćene obrasce, kao što su oni za vozačku dozvolu ili prijavu prebivališta“, upozoravaju u Savetu Evrope.
Komitet eksperata Saveta Evrope ponavlja da upotrebu regionalnih ili manjinskih jezika u kontaktima sa organima vlasti treba dodatno podsticati uvođenjem dvojezičnih ili višejezičnih dokumenata, uključujući i u okviru e-uprave.
Glas javnosti/ N01S
SKINI APLIKACIJU
