RUSI SPREMAJU VELIKU OFANZIVU NA HARKOV: Grad razaraju monstruozne bombe
Autor: Glas javnosti
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da Kijev čini sve da Harkovu pruži jaču zaštitu.
- Harkov je podložan podlim ruskim napadima svakog dana i noći. Činimo sve da gradu pružimo više zaštite. Partneri mogu da pomognu u protivvazdušnoj odbrani, mogu da pomognu u pritisku na Rusiju. I zahvaljujem se svima koji već pomažu - rekao je Zelenski.
Zelenski se zahvalio spasilačkim službama u Harkovu i svima koji spasavaju živote.
Ova izjava Zelenskog dolazi u svetlu glasina da će Rusi i kopnenim trupama napasti i pokušati da osvoje grad.
Spekulacije o mogućem kopnenom napadu na Harkov podgrejali su i sve jači ruski vazdušni udari na grad.
- Rusija je možda upotrebila novu vrstu navođene bombe u vazdušnim napadima na Harkov - rekao je Volodimir Timoško, imenujući ubitačno oružje kao UMPB D-30.
- Ovo je nešto između navođene vazdušne bombe i projektila. To je leteća bomba - dodao je on.
Povoda za te tvrdnje (ni)je dao i Andrej Jermak, šef kancelarije Zelenskog, koji je nedavno rekao da su napadi koje Ukrajina trpi u protekle tri nedelje deo priprema za veliku rusku ofanzivu.
On je rekao za "Politiko" da je Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, pod najžešćim ruskim napadima.
- Znamo da Putin priprema novi talas mobilizacije i verujemo da bi nove ruske kontraofanzivne operacije mogle da počnu krajem maja ili početkom juna. Naravno, moramo biti spremni za ovo - rekao je Jermak.
(Foto: Jutjub)
Poput Zelenskog, on je naglasio važnost savezničke podrške u vidu dodatnih PVO sistema.
Ipak, savetnica za komunikacije šefa kabineta predsednika Ukrajine Darija Zarivna rekla je da su mediji pogrešno protumačili Jermakove reči.
- "Politiko" piše o raketnim napadima na Harkov. Ovaj grad sada postaje glavna meta za udare za Rusiju. Ali o napadu na Harkov od šefa predsedničke kancelarije nije bilo govora - objasnila je Zarivna.
Britanski "Ekonomist", pozivajući se na vojne izvore u Kijevu, piše da je Rusija odlučila da Harkov pretvori u "sivu zonu", neprikladnu za život civila.
Sa druge strane, gradonačelnik tog ukrajinskog rada Igor Terehov odlučno je demantovao ovu hipotezu, ističući da se Harkov neće predati.
On kaže da je bilo mnogo gore na početku ruskog napada, kada je grad sa dva miliona stanovnika pao na 300.000 ljudi.
Harkov je drugi po veličini grad u Ukrajini. Prema popisu iz 2012. godine u njemu je živelo 1.441.362 stanovnika.
Grad je osnovan 1654, a ime je dobio po istoimenoj reci. Bio je glavni grad sovjetske Ukrajine u periodu 1917-1934. Za vreme Drugog svetskog rata dva puta su ga zauzimali Nemci. Oslobođen je 23. avgusta 1943. Nacisti su ovde pobili oko 30.000 stanovnika, uglavnom Jevreja, decembra 1941. i januara 1942.
Bio je to najveći grad Sovjetskog Saveza koji su zauzeli Nemci (Kijev je bio manji u to vreme).
Harkov je bio značajan centar metalurgije, u njemu su proizvođeni avioni, turbine, elektronika... Poznat je i po vojnoj industriji, pa je legendarni tenk T-34 bio projektovan upravo na tehničkom institutu u Harkovu.
U gradu je radilo čak 13 univerziteta.
Glas javnsti/Ag
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
