Fabrike koje proizvode Appleove telefone marke iPhone i drugu elektroniku morale su zbog redukcija prestati s radom i to bi moglo dovesti do nestašica tih proizvoda oko Božića.
Redukcije su pogodile i gradove Shenyang i Dalian, u kojima živi više od 13 miliona ljudi. Fabrike u vlasništvu dobavljača opreme za Apple i Teslu takođe ne rade redovno.
Iako je politika limitiranja upotrebe električne energije pozitivna po pitanju ublažavanja klimatskih promena, neaktivnost fabrika mogla bi dobro uzdrmati globalne lance snabdevanja i pritisnuti drugu najveću svetsku ekonomiju.
Ekonomisti japanske investicijske banke Nomura već su spustili svoja predviđanja rasta kineskog BDP-a za 2021. s 8,2 posto na 7,7.
Osim fabrika koje proizvode elektroniku, prestale su raditi i livnice aluminija te rudnici zlata.
Obustava proizvodnih procesa iduće će verovatno pogoditi proizvođače papira i stakla. Industrija hrane pati jer ne rade zamrzivači.
Han Jun, guverner provincije Jilin, provincije u kojoj živi blizu 25 miliona ljudi i kojoj racionalizacija pravi velike probleme, rekao je u ponedjeljak da će Kina morati uspostaviti više linija snabdevanja kako bi odgovorila na potražnju za ugljem te da bi više zaliha te sirovine trebala naručiti od Rusije, Mongolije i Indonezije.
Kina je najveći svetski zagađivač okoline i međunarodna zajednica je pritiska da smanji emisije štetnih gasova.
Peking je rekao da će vrhunac emisija dosegnuti 2030. godine te da će Kina do 2060. postati neutralna zemlja kada je reč o uglju.
Da bi ispunila taj cilj, moraće smanjiti upotrebu uglja, sirovine iz koje još uvek dobija otprilike 60 posto svoje električne energije.
Kineske vlasti su, barem tako tvrde, upravo zbog te činjenice krenule s redukcijama.
Kineske fabrike već neko vreme rade punom parom, pa čak i prekovremeno kako bi se Kina oporavila od lockdowna koji je uvela zbog pandemije koronavirusa.
Porast potražnje nastupio je u trenutku kada se svet počeo vraćati u normalu.
No, samo je trećina zemlje u prvoj polovini 2021. dovoljno smanjila emisije štetnih gasova i lokalne su vlasti zato krenule s redukcijama, piše Telegraph.
Povećana potražnja za ugljem i prirodnim gasom dovela je do poskupljenja tih energenata, ali firme koje proizvode i distribuiraju energiju ne mogu podići ciene svojih proizvoda jer su pod strogom kontrolom države. Neke firme gube toliko novca da im se jednostavno ne isplati raditi u takvim uslovima.
Redukcije električne energije iznjedrile su i druge probleme za Kineze.
Kineska vlada je građane podstakla da kupuju električne automobile, međutim trenutno ne mogu nikako napuniti njihove baterije. Kinezi ne mogu napuniti ni baterije svojih telefona, što znači da ne mogu pristupiti svojim digitalnim novčanicima, aplikacijama za prevoz, dostavnim službama i potvrdama o vakcinaciji.
Nedostatak struje osobito je pogodio severnu Kinu, regiju koja je poznata po oštrim i hladnim zimama.
Milioni stanovnika severa u prošlosti su se tokom zime smrzli zbog neuspelih pokušaja promene i uređivanja energetske politike. Mnogi se sada pitaju hoće li se uskoro morati početi pripremati za obračun s hladnoćom u svojim domovima.
- Zima se bliži... Kako su mogli ljudima na severoistoku ugasiti struju - požalila se jedna osoba na internetu.
Mlađe Kineze, tinejdžere i one u 20-im godina, populaciju koja je premlada da bi se sećala kako je izgledao život u Kini dok se zemlja razvijala, začudila je tama na ulicama. Neki nikada nisu vidjele ulice u mrklom mraku.
(Glas javnosti)
4 sata