Radi izlaska iz globalne krize zemlje EU bi trebalo da nastave da novčano podržavaju svoje ekonomije

Evropska Komisija (EK) je pozvala danas zemlje Evropske Unije (EU)  da i dalje fiskalno  podržavaju svoje ekonomije, kako bi se oporavili od ekonomske krize izazvane pandemojom, da bi se 2023. godine ponovo mogli vratiti na stara budžetska i dužnička pravila koja su važila u Uniji pre korona krize.

Prema mišljenju Komisije, koja je danas redovno zasedala i ove mere predložila u okviru svog redovnog prolećnog paketa za procenu ekonomskog stanja zemalja EU, grupa zemalja sa najvećim javnim dugom, poput Nemačke, Francuske i Italije, trebalo bi da bude opreznija od ostalih zemalja kada koristi javni novac.

NE PROPUSTITE

Nemačka ekonomija zbog pandemije do sada izgubila oko 300 milijardi evra

U pokušaju da podrži ekonomiju pogođenu krizom EU od prošle godine, Komisija nije primenjivala budžetska i dužnička pravila koja su strogo zahtevali  pre krize. Danas je izvršna vlast EU potvrdila svoju odluku iz marta da sada važeća pravila ostanu ,,opuštena“  tokom cele 2022. godine i da se na njih ne vraća do 2023.

Da li će se posle pandemije menjati Ugovor iz Mastrihta?

Da podsetimo  i države i institucije EU već duže raspravljaju o tome da li bi nakon krize pravila utvrđena Ugovorom iz Mastrihta 1992. godine trebalo vratiti u prvobitni oblik, ili izmeniti. Evropska Komisija bi do kraja godine trebalo da objavi svoj predlog za to, pišu svetski mediji.

"Zdrava kombinacija investiciono orijentisane potrošnje koja druge troškove drži pod kontrolom olakšaće povratak na oprezniji pristup u srednjoročnom periodu. Ovo će biti posebno važno za zemlje sa velikim dugom", izjavio je tim povodom Valdis Dombrovskis, potpredsednik EK za ekonomiju.

NE PROPUSTITE

TEŠKA EKONOMSKA KRIZA PRETI PLANETI: Javni dug vrtoglavo narastao, ove 4 zemlje su tempirane bombe!

Komisija je pozvala 13 država koje se ne pridržavaju trenutno suspendovanih pravila o dugu EU da zauzmu oprezniji pristup podsticajnim merama. Pored navedene tri zemlje sa najvećim javnim dugom u okviru EU,  tu spadaju i Španija, Grčka i Mađarska.

Prema sporazumu poznatom kao Pakt stabilnosti i rasta, javni dug ne bi trebalo da pređe 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Istovremeno, budžetski deficit ne sme preći tri procenta BDP-a. Prema oceni EK, samo Bugarska, Danska i Švedska se trenutno se pridržavaju ovog pravila s obzirom na masovni krizni deficit.

(Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU