PRLJAVA ULOGA AMERIKE U RATU: Pentagon priznao da je naoružavao Ukrajinu šest meseci pre početka Specijalne vojne operacije

Sjedinjene Američke Države počele su Ukrajinu da snabdevaju oružjem čitavih šest meseci pre nego što je započela ruska Specijalna vojna operacija, otkrilo je samo Ministarstvo odbrane SAD.

Pre nekoliko dana, naime, Pentagon je objavio da će Ukrajini poslati novi paket pomoći u vrednosti od oko 460 miliona dolara. Najavljeno je da će Kijev, u okviru tog paketa, dobiti dodatne bespilotne vazdušne sisteme, sisteme protiv dronova, kao i nove zalihe municije.

Pored toga, SAD u Ukrajinu šalju i dodatnu municiju za raketne sisteme HIMARS, metke kalibra 155 mm, municiju za laserski vođene raketne sisteme, nekoliko tipova dronova, opremu za uklanjanje mina i podršku komunikacijama.

Pomoć uključuje i troškove obuke, održavanja i podrške, a oprema će biti direktno naručena od proizvođača.

Međutim, pre svega toga, u saopštenju Pentagona navodi se da je reč o 32. paketu pomoći od avgusta 2021. godine, što je zanimljivo jer potvrđuje da su SAD sa naoružavanjem Ukrajine počele mnogo pre nego što je Rusija započela Specijalnu vojnu operaciju 24. feburara 2022. godine.

Reč je o periodu tokom kojeg je ruska strana zahtevala da joj Zapad obezbedi garancije da se NATO neće širiti na Ukrajinu, a ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov najavljivao je da će o tom pitanju imati odvojene razgovore sa Alijansom, kao i zasebne pregovore pod pokroviteljstvom OEBS-a.

Dakle, i pre nego što su postojale bilo kakve ideje da će Rusija pokrenuti vojnu operaciju, Sjedinjene Države su već počele sa ozbiljnim naoružavanjem Ukrajine. S kojim ciljem?


A kada se vratimo u taj avgust 2021. godine, možemo videti da su SAD, samo za tu godinu, navodi Pentagon, izdvojile više od 400 miliona dolara vojne pomoći za Ukrajinu.

Prilikom sastanka ministra odbrane SAD Lojda Ostina i njegovog ukrajinskog kolege Andrija Tarana 31. avgusta te godine, potpisan je Strateški odbrambeni okvir u kojem se navodi da dva ministarstva nastavljaju da sarađuju na jačanju vojnih sposobnosti Ukrajine kako bi se očuvao teritorijalni integritet zemlje, ali i na ukrajinskoj interoperabilnosti sa NATO-om.

Takođe se dodaje da Ukrajina ima pravo da sama odlučuje o svom spoljnopolitičkom kursu, što se odnosi i na njene aspiracije za članstvo u Alijansi.


Reč je, zapravo, o još jednoj potvrdi da je Zapad dugo pripremao kijevske vlasti za sukob, kako sa Donjeckom i Luganskom narodnom republikom tako i sa Moskvom, a u prilog tome govore i ranija priznanja Angele Merkel i Fransoa Olanda da su Minski sporazumi bili samo kupovina vremena za Ukrajinu.

Nedavno je i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala da je Zapad barem dva meseca pre početka konflikta radio na uvođenju sankcija protiv Rusije.

Prema njenim rečima, rad na uvođenju rigoroznih mera usmerenih ka Rusiji i njenom rukovodstvu, započet je u decembru 2021. godine, a na to su ih podstakli, kako je navela, obaveštajni podaci Vašingtona o raspoređivanju ruskih trupa na granicama Ruske Federacije.


Više od godinu dana kasnije, sve više američkih kongresmena, pogotovo onih iz redova republikanaca, zahteva da se ispita na šta je tačno utrošen novac poslat Ukrajini. Istovremeno, zvaničnici odgovorni za praćenje više od 110 milijardi dolara američke vojne i ekonomske pomoći Kijevu, traže slanje revizora i istražitelja direktno u zonu sukoba, ranije je objavio “Volstrit džornal”.

Ispostavlja se, na kraju, da je zabrinutost Moskve i te kako bila opravdana, te da se ne može govoriti o tome da je Specijalna vojna operacija “ničim isprovocirana agresija”, već da je reč o odgovoru Rusije na permanentno zanemarivanje njenih interesa i odbacivanje bezbednosnih garancija koje je tražila da se ispoštuju godinama unazad.