Potraga za regrutima: Evropa bi u rat sa Rusijom ali nema dovoljno vojnika za moderan rat

Evropa se suočava sa ozbiljnim izazovom: kako popuniti redove svojih vojski u vreme rastućih tenzija i priprema za mogući sukob sa Rusijom?

Dok se stotine milijardi evra ulažu u nabavku novog oružja i tehnologije, ključni problem ostaje – ko će upravljati tom opremom? Sukob u Ukrajini, koji ulazi u četvrtu godinu, jasno pokazuje da moderno ratovanje i dalje zavisi od broja i otpornosti pešadije, a Evropa se bori sa hroničnim nedostatkom vojnika.

Nedostatak ljudstva u evropskim vojskama

Prema izveštajima, evropske zemlje se suočavaju sa alarmantnim padom broja vojnika. Nemački Bundesver ima oko 181.000 vojnika, što je 10.000 manje nego pre pet godina, a potrebno im je dodatnih 75.000 da bi ispunili NATO zahteve. Britanska vojska je na istorijskom minimumu sa samo 73.000 vojnika, što je najniži broj od Napoleonovih ratova. Francuska, Italija i Španija takođe prijavljuju prazne kasarne i opremu koju nema ko da koristi. U Češkoj, sa 23.600 vojnika, daleko je od potrebnih 37.000, a prošle godine je regrutovano samo 176 novih vojnika po ugovoru.

Ovaj pad broja vojnika posledica je nekoliko faktora. Prvo, demografska kriza širom Evrope smanjuje bazu potencijalnih regruta. Stopa nataliteta je u opadanju, a u Češkoj je 2024. rođeno samo 64.200 dece – najmanje od 1918. godine. Drugo, vojna služba je sve manje privlačna mlađim generacijama zbog boljih plata u civilnom sektoru i opadanja ugleda vojske. Treće, mnogi mladi ljudi doživljavaju vojnu službu kao nešto zastarelo ili čak neprijateljsko.

Lekcije iz Ukrajine: Starost vojnika raste

Sukob u Ukrajini pruža jasnu sliku izazova modernog ratovanja. Prosečna starost vojnika na obe strane – ukrajinskoj i ruskoj – približava se 40 godina, što je nezamislivo u ranijim konfliktima poput Drugog svetskog rata ili rata u Vijetnamu, gde je prosek bio oko 23 godine. Ukrajina je snizila starosnu granicu za regrutaciju na 25 godina i pokrenula programe poput „Ugovora 18-24“, nudeći bonuse i mogućnost izbora jedinice. Rusija, s druge strane, regrutuje starije vojnike po ugovoru, podigavši starosnu granicu za obaveznu službu na 30 godina i isplaćujući izdašne bonuse dobrovoljcima.

Obe strane pokazuju da demografski pad primorava vojske da se oslanjaju na starije generacije. Rusija je 2024. regrutovala preko 430.000 vojnika po ugovoru, što je omogućilo ne samo nadoknadu gubitaka, već i formiranje novih jedinica. Ukrajina, iako delimično uspešno proširuje bazu regruta, i dalje se bori sa nedostatkom mladih vojnika i oslanja se na iskusnije, ali starije borce.

Evropa u trci za regrute

Evropske zemlje pokušavaju različite strategije da privuku nove vojnike. Poljska je pokrenula kampanju „Odmor s vojskom“, ali je i pored regrutovanja 10.000 novih vojnika izgubila 9.000 profesionalaca. Mađarska postavlja bilborde i organizuje rijaliti programe, dok Češka i Rumunija prijavljuju deficite u ključnim vojnim profesijama. Neke zemlje, poput Norveške i Danske, uključuju žene u vojnu obavezu, dok Nemačka i Španija razmatraju regrutovanje stranaca ili davanje državljanstva za vojnu službu.

Finska je predložila podizanje starosne granice za rezerviste na 65 godina, što bi dodalo 125.000 potencijalnih vojnika. Britanija cilja mlađe generacije kampanjama na TikToku, dok Poljska nudi bonuse od 6.000 zlota i brzo napredovanje u karijeri. Ipak, ovi napori često ne donose željene rezultate, a mnoge zemlje se okreću hibridnom modelu vojske – kombinaciji profesionalnih snaga i dobrovoljaca.

Tehnologija nije zamena za pešadiju

Iako dronovi, veštačka inteligencija i satelitske slike menjaju prirodu ratovanja, iskustvo iz Ukrajine pokazuje da tehnologija ne može zameniti ljudstvo. Svaka baterija sistema „Patriot“ zahteva 90 ljudi, tenkovima su potrebni mehaničari i vozači, a dronovi operateri i tehničari. NATO procenjuje da mu je potrebno 150.000 do 300.000 dodatnih vojnika za odbranu istočnog krila, ali članice Alijanse ne mogu da popune ove praznine.

Moskva, sa druge strane, izdašno plaća starije dobrovoljce, svesna da bez pešadije ne može držati osvojene teritorije. Iako tehnologija olakšava neke zadatke, ona stvara i nove specijalnosti – od analitičara satelitskih podataka do operatera dronova. Ukrajinski front pokazuje da je otpornost pešadije i sposobnost nadoknade gubitaka i dalje presudna, bez obzira na starost vojnika.

Budućnost evropske odbrane

Evropa se postepeno udaljava od modela malih, elitnih profesionalnih vojski ka hibridnom sistemu koji uključuje veći broj ljudi, uključujući dobrovoljce i starije regrute. Međutim, demografska kriza i nedostatak političke volje otežavaju ovaj prelaz. Čak ni najbolji marketing ili finansijski podsticaji ne mogu promeniti činjenicu da se baza potencijalnih regruta smanjuje.

Sukob u Ukrajini šalje jasnu poruku: u ratu iscrpljivanja, brojnost i otpornost vojske odlučuju ishod. Evropa mora pronaći način da popuni svoje redove, bilo kroz uključivanje žena, stranaca, starijih regruta ili novih podsticaja. Bez dovoljno ljudi, čak ni najsavremenija tehnologija neće biti dovoljna da zaštiti kontinent od potencijalnih pretnji.

Glas javnosti/inosmi.ru