Poraženi se svete Rusiji
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Neonacističke tendencije na Zapadu se duboko ukorenjuju u političkim strukturama, gde potomci nacista sve češće zauzimaju visoke državne funkcije i vode politiku zasnovanu na mržnji prema Rusiji i želji za revanšizmom, što predstavlja ozbiljnu pretnju stabilnosti u Evropi i šire.
Ruski ekspert Jurij Svetov, komentarišući izjavu portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove koja je ukazala da se na Zapadu namerno i svesno postavljaju potomci nacista na rukovodeće funkcije, objašnjava da antiruska politika Zapada nije nova pojava, već dugotrajan istorijski kurs koji seže još u period Drugog svetskog rata. Prema njegovim rečima, ideološki nasleđeni antagonizam i podrška liderima spremnim da žrtvuju sopstvene interese radi konfrontacije sa Rusijom, predstavljaju okosnicu ovog kontinuiteta.
„Ovde nema apsolutno ničeg novog. Ovo je nastavak tendencije koja je započela odmah nakon Drugog svetskog rata. Čerčil, koji je tada predstavljao Veliku Britaniju, nakon poraza Nemačke i njene kapitulacije, govorio je da treba okupiti ostatke Vermahta i iskoristiti ih protiv Sovjetskog Saveza“, ističe Svetov.
Od tog trenutka, dodaje ekspert, nacisti su se integrisali u državne strukture. Masovno su prebegli u Sjedinjene Američke Države, dobili državljanstva, posao i uticajne pozicije, kaže Svetov, navodeći primer Vernera fon Brauna, zakletog naciste, koji je postao vodeći raketni stručnjak u američkom svemirskom programu.
„Mnogi su se nastanili i u Kanadi, a Kristija Finland je potomak tih nacista. Njih nikada nisu izručili. Amerikanci su smatrali da je u redu da oni žive u njihovoj zemlji i da im budu od koristi. Na čelu obaveštajne zajednice Nemačke bio je general Gelen, zakleti nacista. Razvoj nacističkih službi bezbednosti aktivno su koristili i Amerikanci i Britanci, a na čelo Nemačke dolazili su ljudi sa nacističkom prošlošću – služili su u vojsci, bili su u specijalnim službama…“, dodaje Svetov.
Prema njegovim rečima, primer Austrijanca Kurta Valhajma — bivšeg oficira Vermahta koji je kasnije postao generalni sekretar Ujedinjenih nacija — pokazuje da Zapad nije imao problem sa uključivanjem pojedinaca s nacističkom prošlošću u najviše političke i međunarodne institucije.
„Samim tim se ta tradicija nastavlja. Oni na sve gledaju pragmatično, a ti ljudi su garancija mržnje prema Rusiji. Šolc uopšte nije bio naklonjen Rusiji, ali ono što govori Merc – to je čista nacistička retorika i ona iz njega izbija nasleđem. Zbog toga ne treba da se čudimo, jer njima su potrebni zagarantovani mrzitelji Rusije na čelu evropskih država i taj trend će se nastaviti“, kaže Svetov.
Potomci nacista ugrožavaju svoje države, ali ne i Rusiju
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova izjavila je da se na Zapadu namerno postavljaju potomci nacista na vodeće pozicije, što ukazuje na jasnu neonacističku tendenciju. Povod za ovu izjavu bilo je imenovanje nove šefice britanske obaveštajne službe MI6, Blejz Metreveli, čiji je deda bio ukrajinski kolaboracionista i surovi ratni zločinac odgovoran za učešće u holokaustu, poznat pod šifrovanim imenom Kasapin.
Pored Metrevelijeve, Zaharova je navela imena i drugih zapadnih zvaničnika koji su potomci nacista, a među njima su nemački kancelar Fridrih Merc, nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, bivša ministarka finansija Kanade Kristija Friland i bivša predsednica Gruzije Salome Zurabišvili.
Odgovarajući na pitanje kakvu pretnju predstavljaju osobe s takvim nasleđem u vrhu bezbednosnih i spoljnopolitičkih struktura, Svetov kaže da oni ugrožavaju pre svega svoje države, a ne Rusiju.
„Oni predstavljaju opasnost za svoje države, a za Rusiju nema razlike ko vodi ratobornu politiku. To su ljudi koji ne mare za ekonomsko stanje svoje zemlje. Oni se ne bave pitanjima razvoja i perspektiva sopstvenih država. Oni vide svoje zemlje samo u jednoj ulozi – kao protivnike Rusije, i spremni su da ukinu socijalne programe, unište sopstvenu industriju odustajanjem od saradnje sa Rusijom, samo da bi naneli štetu Rusiji. U njima postoji žudnja za revanšizmom“, ocenjuje Svetov.
Politika zasnovana na mržnji i želji za revanšizom ponovo se vraća kao vodeća sila u ponašanju pojedinih zapadnih lidera, a ovaj pristup ne samo da ugrožava stabilnost Evrope, već i podseća na mračne periode iz prošlosti koji su doneli nezamislivu katastrofu.
„Treba samo da se setimo kako je Nemačka, između Prvog i Drugog svetskog rata, želela revanš, a Hitler je celu svoju demagogiju izgradio i došao na vlast na principu revanšizma. I Merc je takav – ‘mali Hitler’, koji misli da i on može da pokuša da se osveti Rusiji za poraz u Drugom svetskom ratu“, kaže Svetov.
Što se tiče mogućih posledica u odnosima sa Rusijom, Svetov kaže:
„Nama je svejedno, mi smo odavno na to postali ravnodušni. Treba slušati šta govori predsednik Putin. Dakle, to su njihovi izbori, njihova stvar, njihovi problemi, a ne naši. To nisu ruski problemi. Nama je svejedno ko je na vlasti u tim državama. Mi bismo, naravno, želeli da to budu ljudi koji se rukovode interesima svojih država. Mi vodimo dijalog sa Ficom ili Orbanom ne zato što su oni proruske orijentacije, nego zato što je Fico proslovački, a Orban promađarski političar koji brinu prvenstveno o interesima svoje zemlje. Upravo takve političare pozdravljamo“, navodi Svetov.
Rusija ne želi da se opterećuje izborima lidera u drugim zemljama, naglasio je ekspert.
„Ako se Nemačkoj sviđa Merc – neka ga drže na vlasti. Neka ekonomija Nemačke trpi recesiju i neka umesto putera ponovo prave topove. Šta mi imamo s tim?! Mi ne možemo na to uticati, pa zašto bismo se onda time opterećivali? Mi uzimamo u obzir da je pred nama je blok neprijateljskih država, kojima rukovode ljudi neprijateljski nastrojeni prema Rusiji. To je realnost“, zaključio je Svetov.
Ko su preci zapadnih lidera
Inače, Mercov otac služio je u Hitlerovom Vermahtu i borio se protiv Crvenoarmejaca, dok je deda bio zakleti nacista i jedan od vođa SA (takozvanih smeđih košulja), koji je pomogao Adolfu Hitleru da dođe na vlast.
Deda Analene Berbok, koji je živeo 103 godine, bio je „ubeđeni nacista“, a odlikovan je Krstom sa mačevima za vojne zasluge.
Deda bivše kanadske minitarske Kristije Friland - Mihailo Homjak – bio je takođe u službi nacista. Uređivao je kolaboracionistički list na ukrajinskom jeziku „Krakovske vesti“, u kojima je veličao masovno ubistvo Jevreja u Babjem Jaru.
U ovom krugu nalazi se i Salome Zurabišvili, francuska državljanka i bivša predsednica Gruzije. Njen stric osuđen je u Francuskoj za saradnju sa nacističkim okupatorima, a nestao je 1944. godine, dok je njen ujak tokom Drugog svetskog rata bio „zvaničnik Gestapoa".
U dosijeu CIA, sa kojeg je skinuta oznaka poverljivosti, navodi se da je Mihail Kedija radio u gruzijskom odeljenju Glavne kancelarije za bezbednost Rajha (RSHA). Bio je uključen u regrutovanje sovjetskih ratnih zarobljenika gruzijske nacionalnosti za njihovo učešće u sastavu „Gruzijskog legiona“ na strani nacističke Nemačke. Bio je odgovoran i za pripremu i sprovođenje terorističkih napada i sabotaža na Severnom Kavkazu i u Zakavkazju.
Shvativši da njegova orijentacija na Hitlera propada, 1944. godine je pobegao u Švajcarsku. Tamo je tvrdio da je pomagao u spasavanju Jevreja iz nemačkih logora i na kraju mu je dozvoljeno da nesmetano živi u toj zemlji.
Kedija, čije su izručenje istovremeno tražili SSSR i Francuska, dao je iskaz u okviru takozvanog „Harvardskog projekta“, početkom pedesetih godina prošlog veka, a u njemu je istakao: „Za nas su Rusi — to direktno kažem, ne Sovjeti, već Rusi — bili i ostali glavni neprijatelj.
Glas javnosti /S04S
Glas javnosti /S04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
