Ponuda kafe drastično manja od potražnje

Godišnje se u svetu proizvede sedam miliona tona kafe, što svedoči da je ovaj napitak veoma tražen i da ga ljudi piju u ogromnim količinama.

Potražanja je i dalje veća od ponude, a ove godine mnoge zemlje uvoznice suočavaju se sa skokom cene ovog napitka.

Kako bi se svet izborio sa nestašicom, sve više zemalja ulaže u povećanje lokalne otpornosti na promene u lancima snabdevanja. Na to ih tera i podatak da je cena robuste skočila za čak 227%. 

Porast cena kafe na globalnom tržištu izazvao je ozbiljne posledice u mnogim zemljama, poput Nemačke, Italije, Finske, Litvanije, a ni naša zemlja nije imuna.

Koliko Evropa pije kafu, ilustruje podatak Evrostata da je EU samo prošle godine uvezla 2,7 miliona tona iz zemalja koje nisu članice EU, u vrednosti od 10,6 milijardi evra. Ova količina je ostala skoro stabilna u poređenju sa 2013. godinom, kada je takođe uvezeno 2,7 miliona tona, ali je vrednost znatno porasla – sa 7,3 milijarde evra pre deset godina, na lanjskih 10,6 milijardi evra.

Podsetimo, kako smo ranije pisali, u Srbiji se pije dobra kafa, a godišnje uvezemo oko 30.000 tona sirovog zrna koje se koristi za pripremu tradicionalne kafe.

foto: pixabay

Ove zemlje predstavljaju samo deo šire slike globalnog problema rasta cena kafe, koji pogađa i potrošače i proizvođače. Potreba za održivijim pristupom u proizvodnji kafe koji će doprineti većoj zaštiti životne sredine i ulaganjima u inovacije je sve veća, i to bi donekle moglo ublažiti buduće fluktuacije tržišta. U vremenu sve veće neizvesnosti, neophodno je pronaći ravnotežu između očuvanja prirodnih resursa i stabilnosti tržišta, kako bi kafa, kao jedan od omiljenih napitaka, ostala dostupna i pristupačna svima.

Kafa se, podsetimo, na međunarodnom tržištu prodaje u dolarima. Nedavna snaga američke valute zbog izbora u Americi, naspram evra učinila je kafu još skupljom kupcima u Evropi.

U Rimu, Milanu ili Napulju, jutarnji ritual je bio da zaposleni dok žure na posao skoknu po kafu. Odnedavno, u Italiji je prosečna cena espresa jedan evro. Iako je većina kafića i barova povećala cene zbog problema u snabdevanju, grupe za zaštitu potrošača upozorile su da bi prosečna cena espresa mogla ove godine da poraste na 1,5 evra.

I nije samo Italija. Cena kafe je porasla svuda, pokazuju podaci evropske Agencije za statistiku.

– Potražnja za kafom globalno nadmašuje ponudu, što je rezultiralo rastom cena, posebno u zemljama sa visokim uvozom i potrošnjom kafe. Klimatske promene, kao jedan od ključnih faktora, ozbiljno ugrožavaju proizvodnju kafe u najvažnijim regionima kao što su Brazil i Kolumbija, gde su ekstremni vremenski uslovi i pad prinosa ugrozili zalihe. Takođe, zbog poremećaja u transportnim lancima tokom poslednjih nekoliko godina, zajedno sa ekonomskim krizama i političkim nestabilnostima, dodatno je otežana distribucija kafe. Problemi sa logistikom, kao i ograničenja u broju radne snage u proizvodnim i distributivnim centrima, sve su to faktori koji su doveli do smanjenja globalne ponude. Kako bi se svet izborio sa nestašicom, sve više zemalja ulaže u povećanje lokalne otpornosti na promene u lancima snabdevanja – rekao je za Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

Prema rečima Galetina, ono što je svima zajedničko jeste veliki pritisak koji trpe.

– Tu mislim i na male i na velike proizvođače kafe jer od povećanja cene ne zavisi samo kvalitet kafe već i održivost poslovanja, pa u najgorem scenariju i mogućnost snabdevanja domaćeg tržišta kafom. Činjenica da je od kraja 2023. godine nabavna cena robuste skočila za čak 227 odsto, a arabike za 72 odsto, dovoljno govori o kakvim je izazovima reč. Očekuje se da će u narednim godinama sektor kafe zahtevati znatno prilagođavanje globalnim promenama kako bi se smanjili efekti krize na tržište – rečeno je.

Kako klimatske promene nisu kratkog daha, očekuje se da će one biti jedan od ključnih faktora koji će i u narednoj godini ozbiljno da ugrozi poizvodnju kafe u najvažnijim regionima. Kao što naš sagovornik kaže – neupitno postaje pitanje prilagođavanja tim promenama, piše Blic Biznis.

Upravo je rast cena jedini način na kraju da se snabdevanje domaćeg tržišta kvalitetnom kafom nesmetano odvija. Po strani se stavljaju činjenice da je potražnja za kafom sve veća. Jedan od razloga su promene u navikama potrošača na tržištima u kojima su do nedavno dominirale neke druge vrste napitaka. To se pre svega odnosi na Aziju, odnosno na zemlje poput Kine i Indije, čiji potrošači sve više konzumiraju kafu. A drugi su trendovi da se na kafu gleda i kao napitak koji bi mogao da ima benefite po našu svakodnevnicu. Istraživanja na tu temu su još u toku, ali statističari već vide promene i na tom polju.

Pripadnici mlađih generacija radije biraju kafu nego druge napitke bilo da su umorni, imaju poslovni sastanak, ili im je to jednostavno riual.

Kafa se inače uzgaja u sedamdesetak zemalja širom sveta, od strane čak 12,5 miliona poljoprivrednika.

Glas javnost/B10S 

SKINI APLIKACIJU