Polarni medved kao simbol klimatske krize ide U ZABORAV
Autor: Glas javnosti
Zašto je možda vreme da se prestane sa korišćenjem polarnog medveda kao simbola klimatske krize. Zagrevanje planete izaziva strmoglavi pad među nekim od 26.000 divljih polarnih medveda na svetu
Sami na Arktiku, okruženi morskim ledom koji nestaje… malo je basni o klimatskoj krizi poznatije od nevolje polarnog medveda. Morski sisari u velikoj meri zavise od morskog leda za lov, a kako se Arktik zagreva, naučnici upozoravaju da će oni izumreti u većem delu regiona.
Dugoročni pad već je zabeležen u tri od 19 subpopulacija polarnih medveda pronađenih širom Arktika, uključujući one u zapadnom delu zaliva Hadson u Kanadi – među najjužnijim populacijama – čiji je broj pao sa procenjenih 842 na 618 između 2016. 2021.
foto:pixabay
Ali neki istraživači upozoravaju da je ovaj „slučajni“ simbol klimatske krize beskorisan i da za sada nije univerzalno istinit, i da može potkopati napore za očuvanje tako što izaziva nepoverenje kod nekih autohtonih zajednica na Arktiku. Kažu da su druge vrste prikladnije kao simboli divljih životinja kojima preti zagrevanje sveta.
Norveški arhipelag je deo planete Zemlje koji se najbrže zagreva. Temperature su tamo u proseku porasle za 4C u poslednjih 50 godina i ogromna količina morskog leda je nestala, što izaziva strah za opstanak 300 medveda koji su tamo smešteni, deo šire populacije Barencovog mora od oko 3.000 između Svalbarda i Svalbarda. Ostrva Zemlje Franca Josifa u Rusiji.
foto:tviter/printscreen
Međutim, uprkos ovoj dramatičnoj promeni uslova, populacija polarnih medveda na Svalbardu tek treba da doživi pad. To bi moglo biti zato što se sisari još uvek oporavljaju od pritiska lova, koji je u Norveškoj zabranjen 1973. godine, ali se ne isključuje budući kolaps. Sve je više dokaza da medvedi menjaju praksu lova – ciljaju na irvase i foke, što je promena koja je prvi put dokumentovana na arhipelagu 2021. „Denning” – ponašanje oko pravljenja jazbina – se promenilo i medvedi plivaju na velike udaljenosti, ali još uvek ima dovoljno morskog leda tokom proloća kako bi medvedi mogli uspešno loviti.
foto:pexels
„Moram da kažem da sam pomalo iznenađen to što se polarni medvedi tako dobro snalaze na Svalbardu jer su promene bile tako velike. Sada imaju tri do četiri meseca manje morskog leda nego pre tri decenije u proseku, što je mnogo. Da nam je neko pre 20 do 30 godina rekao da će led biti u ovoj situaciji, većina nas bi pretpostavila da bi polarni medvedi prošli gore nego što zapravo rade“, kaže on.
Komplikovana globalna perspektiva procenjenih 26.000 divljih polarnih medveda – koja ima velike praznine u podacima u Rusiji i delovima Grenlanda – ima mnogo veze sa tipovima morskog leda, koji su grupisani u četiri ekoregiona – sezonski, divergentni, konvergentni i arhipelag – prema Dr Steven Amstrup, glavni naučnik emeritus u Polar Bears International. U zalivu Hadson, gde je led sezonski, duži periodi posta teraju medvede da dođu na obalu, gde ima malo hrane.
foto:tviter/printscreen
Na Svalbardu, led se leti udaljava od obale, stvarajući divergentni ekoregion gde je slika neizvesna. Norveški arhipelag je okružen bogatim vodama epikontinentalnog pojasa i u proleće – ključna sezona lova na polarne medvede – ima dovoljno pokrivenosti da pronađu mladunčad foka. Međutim, u Bofortovom moru u blizini Aljaske, koje je takođe u divergentnoj grupi, gde su vode među najneproduktivnijim na Arktiku i podržavaju manje foka, populacije polarnih medveda se bore.
„Ne možemo govoriti o globalnom stanju medveda [zbog praznina u podacima]“, kaže profesor Endrju Deročer, stručnjak za polarne medvede sa Univerziteta Alberta, koji je autor nekih od ranih studija o efektima klimatskih promena na polarnim medvedima. „Morate sagledati više subpopulacijske perspektive. Nekima ide dobro, nekima ne. Ovo stvara veliku konfuziju u radu sa lovcima Inuita u Kanadi koji kažu da viđaju mnogo medveda. Kažem: „Da, zato što živite u oblasti gde ima mnogo medveda, ali ima i drugih mesta gde im nije tako dobro“.
Prošle godine, situacija se dodatno zakomplikovala otkrićem onoga što se čini kao 20. izolovane subpopulacije na Grenlandu koja se prilagodila da koristi led sa glečera za pomoć u lovu.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
