Пакао у Италији: Лекари присиљени да бирају коме да спасу живот

О свој драматичности стања у Италији, односно у северним покрајинама које су најугроженије заразом коронавирусом, говори интервју др. Кристијана Саларолија, анестезиолога у болници "Папа Ђовани 13" из Бергама.

Он је у делу интервјуа који је изишао у "Коријере дела Сера", а пренили га и остали медији у Италији, између осталог изјавио како су у болници у Бергаму дошли у ситуацију да морају бирати кога ће спасити. Како каже, одлучује се према доби пацијента, његову општем здравственом стању, и шансама да преживи.

Ове језиве информације подсећају на ратне услове, кад лекару монтажној болници на ратишту у трену мора одлучити коме ће поклонити живот или барем могућност преживљавања, а кога ће пустити да умре.

И ово доказује да је Италија у правом рату, рату против невидљивог непријатеља који сеје болест и смрт на најперфиднији начин.Истовремено је доктор Данијел Мажини, хирург који ради у болници "Хуманитас Гавазени е Кастели" у Бергаму, на свом Фејсбук профилу објавио писмо у коме врло реално објашњава с каквим се проблемима сусрећу лекари и остало медицинско особље у Италији, односно садашњу ситуацију у Италији.

То  његово писмо, у кмеу моли Италијане да се одговорно понашају, до писања овог текста више од 25.500 пута подељено преко Фејсбука. Доносимо неке његове дијелове.

"Након дужег размишљања хоћу ли и што написати о овоме што нам се догађа, осетио сам да тишина уопште није одговорна. Тако ћу покушати ово што ми доживљавамо у Бергаму током ових дана пандемије пренети људима који нису укључени у посао, и који су далеко од наше стварности. Разумем потребу да се не ствара паника, али кад порука о опасности, од онога што се догађа не доспева до људи, и кад видим небригу у односу на препоруке понашања, као и људе који се и даље окупљају жалећи се како не могу ићи у теретану или не могу организовати фудбалске турнире, хвата ме језа...Чекао сам налаз бриса првог сумњивог пацијента у нашој болници, размишљајући о томе какве ће посљедице то имати за нас и клинику. Ако размислим о томе, моја узрујаност због једног могућег случаја чини се готово смешном и неоправданом, сада кад сам видио што се догађа. Рат је дословно експлодирао и битке су непрекидне дању и ноћу. Један за другим, несретни људи долазе на Хитну помоћ. Сви су они провели десетак дана код куће с температуром, без излазака и ризика ширења заразе, али сада то више не могу поднети. Не дишу довољно, треба им кисеоник..."

SKINI APLIKACIJU