Ovo turističko iskustvo košta 800 dolara za sat- Evo zašto je vredno toga

Kenija ima veličanstvenu Masai Maru. Koja ima reputaciju zelenog kratera Ngorongoro ispunjenog faunom u Tanzaniji.

Vulkani Virunga u Ruandi postali su mesto za susrete sa planinskim gorilama kojI se dešavaju jednom u životu. A južnije, Bocvana, Namibija i Južna Afrika smatraju se bitnim stanicama za one koji su gladni da iskuse najbolje divlje životinje koje Afrika može da ponudi.

Ipak, jedna zemlja se lako zaboravlja kada je u pitanju provođenje vremena u istinskoj divljini i približavanje prirodi a to je  Uganda piše Si En En.

Ovaj istočnoafrički dragulj ima sve za one koji imaju opsesiju divljih životinja, ravnice Nacionalnog parka kraljice Elizabete, dom lavova i leoparda koji se penju na drveće; kanal Kazinga sa svojim nilskim konjima, slonovima, krokodilima i zapanjujućim ribljim orlovima; i neprohodnu šumu Bvindija.

Jednostavno, potcenjen je i čeka da bude istražen – posebno jedno duboko turističko iskustvo koje košta 800 dolara po satu, ali se kaže da vredi svaki dolar.

Ta ogromna cena deo je obrasca visokobudžetnih iskustava u Ugandi koja bi, iako nedostupna mnogim novčanicima, mogla pomoći da se zemlja postavi na put ka održivom turizmu u vreme kada su mnoge destinacije sada preplavljene posetiocima.

U neprohodnoj šumi Bvindi, domu najveće populacije planinskih gorila na svetu, sa preko 500 koji luta gustom šumom, košta 800 dolara za strane nerezidente da krenu na jednosatnu stazu kako bi upoznali grupu naviklih gorila.  Njih predvode stručnjaci iz Uprave za divlje životinje Ugande, sa malim grupama od osam ljudi koji su dodeljeni da posete jednu od 18 naviknutih grupa svakog dana.

Za 1.500 dolara posetioci mogu da učestvuju u procesu navikavanja. Oni koji su prehlađeni ne smeju da učestvuju, takva je zabrinutost oko prenošenja bolesti na ove neverovatne životinje, koje dele 98% svog DNK sa ljudima.

Iako je moguće putovati relativno jeftino sa obe strane ovog iskustva, mnogi posetioci čine ovu aktivnost na listi deo vrhunske avanture. Opet, visoka cena obično dovodi do toga da novac ide za podršku rizičnom okruženju.

Lokacija bez premca

Volcanoes Safaris posluje u regionu više od 25 godina, a u julu 2024. otvorio je svoju četvrtu luksuznu ložu u Ugandi. Kibale Lodge se nalazi na lokaciji bez premca, sa planinama Rvenzori na zapadu i kanalom Kazinga na jugu. Sa samo osam soba, ili banda, nalazi se na najvišem nivou eko-turizma u Ugandi, sa cenama koje počinju od 1.200 dolara po osobi po noći. Volcanoes se, međutim, trudi da priča o tome kako se oslanja na lokalno znanje i veštine da bi stvorio i održao svoj posao.

Printskrin/youtube

U Kibaleu radi sa Institutom Jane Goodall na organizovanju programa za širenje zajednice, posebno radi na izgradnji nove generacije žena lidera u očuvanju. I tokom izgradnje lože učenje od lokalnog stanovništva bilo je od vitalnog značaja, kaže osnivač Volcanoes-a Praveen Moman. 

-Radimo u stilu ’bosog seljana’, sedimo zajedno i razvijamo praktične lokalne pristupe estetici, praveći sve lokalno, bez obzira na poreklo dizajna- kaže on.

-Vulcanoesov interni građevinski tim se sastoji od inženjera, fondatora, dekoratera i tapetara koji žive u zajednicama koje okružuju lože Volcanoes- dodaje Kevin Džejms, glavni operativni direktor Volcanoes Safaris.

Na primer, on kaže da je šef građevine kompanije, Siprijen Serugero, rođen u blizini Virunga Lodge preko granice u Ruandi. Učestvovao je u svakoj fazi izgradnje te lože i sada osigurava da oni koji žive u blizini mesta u Ugandi mogu da uživaju u istoj prilici.

Džejms kaže da kompanija zapošljava preko 200 stalno zaposlenih i 300 povremenih radnika iz Ugande, Ruande, Burundija i Demokratske Republike Kongo. Nekih 85 odsto onih koji sami rade u ložama jeste

-Radimo u stilu ’bosog seljana’, sedimo zajedno i razvijamo praktične lokalne pristupe estetici, praveći sve lokalno, bez obzira na poreklo dizajna- kaže on.

-Vulcanoesov interni građevinski tim se sastoji od inženjera, fondatora, dekoratera i tapetara koji žive u zajednicama koje okružuju lože Volcanoes“, dodaje Kevin Džejms, glavni operativni direktor Volcanoes Safaris.

Na primer, on kaže da je šef građevine kompanije, Siprijen Serugero, rođen u blizini Virunga Lodge preko granice u Ruandi. Učestvovao je u svakoj fazi izgradnje te lože i sada osigurava da oni koji žive u blizini mesta u Ugandi mogu da uživaju u istoj prilici.

Džejms kaže da kompanija zapošljava preko 200 stalno zaposlenih i 300 povremenih radnika iz Ugande, Ruande, Burundija i Demokratske Republike Kongo. Oko 85 odsto onih koji rade u samim ložama potiče iz zajednica koje ih okružuju.

Bolja budućnost

Iako je ovaj rad bio uspešan, jedno od najvećih pitanja u vezi sa održivim turizmom u Ugandi se odnosi na „izbeglice očuvanja”. Batva su nasilno uklonjeni iz nacionalnih parkova Gahinga i Bvindi Inpenetrable Forest prilikom njihovog stvaranja 1991. Dok se populacija gorila u ovim oblastima oporavljala, ovi lovci-sakupljači, jedno od najstarijih domorodačkih plemena na celom kontinentu, postali su raseljeni unutar svoje zemlje. Odšteta nije isplaćena, a usledile su godine ostrakizacije. Pošto je pleme nenaviknuto na tradicionalne poljoprivredne metode, suočavalo se sa progonom i diskriminacijom na svakom koraku.

Printskrin/youtube

-Verujemo da fokus očuvanja i turizma mora biti na zajednicama-kaže Džejms.

-Lokalni ljudi će biti pristalice turizma i očuvanja samo ako dobiju opipljivu korist. Moraju imati hranu na stolu, obrazovanje za sledeću generaciju i napredak u životu. Ako su deo lanca ekoturizma i očuvanja i učestvuju u njegovom uspehu, onda imaju podsticaj da zaštite divlje životinje i parkove.- doddao je on za Si En En

U Volcanoes’ Gahinga Lodge nalazi se stalno naselje Batva od 13 hektara, u kojem živi 100 ljudi iz 18 porodica. Postoji zemljište za useve, namenski stručni centar za obuku i prenošenje drevnih obreda na sledeću generaciju i mogućnost da se gosti upoznaju sa starešinama i plemenskim vođama kako bi direktno saznali o njihovom načinu života. To je snažno iskustvo i ono koje ostaje dugo u umu nakon posete.

-Šuma je strogo čuvana, znamo da bismo mogli biti ubijeni [ako odemo tamo]“, rekao je vođa plemena Batva Safari u ponedeljak, govoreći svoj maternji dijalekt rufumbira preko prevodioca, još 2019. „Ali razumem ograničenja. Ne razmišljam o tome.”

Mondai je široko raširio ruke i nacerio se dok je prihvatao ono što je sada bilo njegovo i njegovih suplemenika. Mesto za dom nakon četiri godine života ispod improvizovanih skloništa. Nije isto kao biti u njegovom rodnom staništu, ali na neki način pomaže da se popravi ravnoteža i stvori put ka boljoj budućnosti. 

Kvalitet ne kvantitet

Ne može se poreći da model visokog kvaliteta i visokog kvaliteta turizma ima potencijal da bude uspešan kada se posmatra iz ugla održivosti, barem kada je priroda u pitanju. To je evidentno posebno u broju planinskih gorila. Prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode (IUCN), broj stanovnika je bio preko 1.000 u 2018. kada je sproveden poslednji popis stanovništva, u odnosu na 680 u 2008. Veruje se da je ovo direktan rezultat skupih, strogo kontrolisanih putovanja gorilama .

Iako je skup, novac prikupljen od planinarenja omogućava UVA i drugim vlastima da plate za veću zaštitu planinskih gorila od ilegalnih krivolovaca i da spreče razarajući gubitak staništa. Biti na samo nekoliko metara od majke koja brine o svom detetu ili srebrnog konja koji grubo zuri u srednju daljinu je nesumnjivo jedna od najdubljih stvari koje putnik može da uradi i da plati sav taj novac ima mnogo smisla.

Iako takvi troškovi mogu izgledati ekstremno, alternativa je nešto što operateri ne mogu da zabavljaju, posebno kada je okruženje tako krhko, a imperativ balansiranja potreba lokalnih zajednica tako vitalan.

Prema operateru Responsible Travel sa sedištem u Velikoj Britaniji, ključno je naplaćivanje visokih cena i toliko čuvanje iskustva.

-Kada je reč o planinskim gorilama, mali broj turista i teška ograničenja nisu samo trik“, kaže se, „…oni su od suštinskog značaja da bi se sprečilo da gorile postanu uznemirene ili da se zaraze. 

Štaviše, lokalno stanovništvo i životna sredina neće videti nikakvu korist od modela masovnog turizma koji je izazvao toliko problema širom planete, posebno u čuvenim krhkim ekosistemima kao što su australijski Veliki koralni greben i vijetnamski zaliv Ha Long.

-Nacionalni parkovi velikih majmuna u Ugandi i Ruandi su mala prirodna staništa pod ogromnim pritiskom“, kaže Kevin Džejms.Postoji sve veći pritisak stanovništva oko parkova, za koji se predviđa da će se udvostručiti u narednih 25 godina. Lokalnim ljudima je potrebna zemlja za život i od koje bi mogli da žive. Ako se razvoj ne kontroliše oko nacionalnih parkova, divlje životinje mogu biti preplavljene-kazao je on

Uprkos tome, kaže on, turizam, a posebno održivi turizam, mora da bude deo rešenja.

-Vulkani su videli da bez turizma životinje nemaju vrednost i stoga nema ekonomskog podsticaja da se zaštiti njihova budućnost. Osetljiv i kontrolisan turizam je ključan. Međutim, ako je turizam nekontrolisan, rizikuje da izazove neopravdani pritisak zbog bolesti i stresa na velike majmune, što neće doprineti njihovom opstanku.Imperativ je da se poštuju jedinstveni turistički protokoli i smernice za najbolju praksu IUCN-a kako bi se osigurala pozitivna budućnost velikih majmuna u Albertinskom rascepu. To je veoma delikatan balans- objasnio je Džejms

Lokalna rešenja

Prema EU Africa Rise, telu koje finansira Evropska unija koje podržava održivost u istočnoj Africi, turizam je činio 5,9% BDP-a Ugande u 2019. godini, uz rastuću svest o potrebi za održivom sertifikacijom, nešto što može biti skupo za novoosnovane kompanije. i mali operateri.

„Iako se Uganda na međunarodnom planu bori sa prepoznatljivošću i imidžom svog brenda (posebno u poređenju sa regionalnim kolegama kao što su Kenija i Tanzanija), ona dobija veoma visoke ocene zadovoljstva od putnika koji posećuju zemlju“, navodi se u izveštaju EU Africa Rise iz marta 2024. pod nazivom „Ka održivoj turističkoj ekonomiji u Ugandi“.

Uprkos tome, postoji sve veći pritisak ka stvaranju visokokvalitetnog iskustva za putnike u Ugandi koje je, što je ključno, održivo u smislu razvoja i zapošljavanja, i gde se lokalni ljudi osećaju kao deo tog posla.

Prema Godišnjem izveštaju o industrijskoj snimci Asocijacije za avanturistička putovanja iz juna 2023., koji je citirao EU Africa Rise, 68 odsto anketiranih operatera je dobilo ili pokušava da dobije održivi sertifikat na globalnom nivou. Ipak, Globalni kriterijumi održivog turizma, koji se smatraju zlatnim standardom održivosti za operatere, zajedno sa Travelifeom, sličnom platformom za sertifikaciju, smatraju se preskupim od strane turističkih preduzeća u Ugandi. EU Africa Rise kaže da mora postojati isplativiji način da ugandska preduzeća steknu takvo priznanje, što bi im zauzvrat omogućilo da se plasiraju kao među najboljima na svetu.

To što Volcanoes, Responsible Travel i EU Africa Rise obavljaju tako važan posao znači da održivi turizam može rasti, pa čak i napredovati u Ugandi. Ali mora se zasnivati na modelu gde su skupa putovanja koja finansiraju istraživanje i zajednice na prvom mestu, tim bolje da se spreči da ova mesta budu preplavljena i potencijalno izgubljena zauvek, piše Si En En

Glas javnosti B010S

SKINI APLIKACIJU