OVO JE OBJAVA RATA KINI?! SAD se udružila sa EU i to baš posle odlaska Trampa

Nemački „Bild“ je došao do nacrta dokumenta, koji u sredu treba da bude usvojen kao strategija u narednom periodu, pri čemu ključni element predviđa samit SAD i Evropske unije već „u prvom polugodištu 2021“.

Naime, neposredno pre poslednjeg redovnog samita šefova država i vlada 27 članica EU ove godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel rade na razvoju nove strategije o transatlantskom partnerstvu. 

Dokument pod naslovom „Nova agenda EU-SAD za globalne promene“ ukazuje na zajednički potencijal:

- Naša zajednička globalna moć i naš zajednički globalni uticaj do danas su neprevaziđeni. Pokrivamo skoro milijardu ljudi i najveća smo dva bloka naprednih demokratija. Generišemo oko dve trećine svetskog BDP i trgovine, kao i 60 odsto direktnih investicija iz inostranstva – navodi se u dokumentu.

Unija i SAD su „najvažniji pokretači inovacija i najjači naučni centri na svetu“, a „naše zajedničko angažovanje neophodno je u svetu u kome autoritarne sile nastoje da podriju demokratije, agresivni akteri pokušavaju da destabilizuju regione i institucije, a zatvorene ekonomije iskorišćavaju otvorenost od koje zavise naša društva“.

Autori dokumenta nisu propustili priliku da indirektno kritikuju Donalda Trampa:

-Poslednjih godina naši odnosi su stavljeni na proveru zbog promene geopolitičkog odnosa snaga, bilateralnih kriza i povratka unilateralnoj politici- navodi se u tekstu.

Unija je svesna da nije rešila unutrašnje probleme, kao što su sukob oko budžeta i pomoći u pandemiji, te Bregzit: „Ujedinjena, sposobna i nezavisna EU je dobra za Evropu i dobra za transatlantsko partnerstvo – oni se međusobno jačaju i ne isključuju jedno drugo“.

Osnovni elementi plana

1. Zajednička borba protiv pandemije
 
- Na duži rok, EU i SAD zajedno treba da izvuku pouke iz pandemije i sarađuju u oblastima sprečavanja zaraze, zaštite i reagovanja. Ovo uključuje razmenu podataka i znanja, sisteme za rano upozoravanje i stvaranje zaliha najvažnije medicinske tehnike - navodi se u dokumentu, koji predviđa konkretizaciju saradnje na samitu Svetske zdravstvene organizacije 2021.

2. Očuvanje planete i blagostanja

Evropska unija pozdravlja „potvrdu izabranog predsednika Bajdena da će ponovo pristupiti Pariskom sporazumu i aktualizovati doprinos“, ali očekuje i više od toga: da se partneri obavežu na „ostvarivanje cilja od nula emisije štetnih gasova do 2050“.

-Unija je dala primer Evropskim zeleni planom (Green deal)-navodi se u dokumentu. Naročito u oblasti trgovine emisijom gasova, definisanja cena i oporezivanja emisije ugljen-dioksida EU I SAD ubuduće treba tešnje da sarađuju - predviđeno je strategijom.

Brisel takođe apeluje na SAD da se založi za zajedničku inicijativu za zaštitu mora (na primer, smanjenjem količine plastičnog otpada) i šuma.

3. Tehnologija, trgovina, standardi

Evropska strategija može da se protumači i kao objava rata Kini, ocenjuje „Bild“.

- Naše zajedničke vrednosti – ljudsko dostojanstvo, individualna prava i demokratski principi – čine nas prirodnim partnerima koji će iskoristiti ubrzane tehnološke promene i odgovoriti na izazove protivničkih sistema digitalnog upravljanja. Ovo nam pruža neviđenu šansu da definišemo zajednički tehnološki program EU i SAD – navodi se u nacrtu dokumenta.

Kina se u dokumentu spominje kao „partner u pregovorima za saradnju“ sa EU, ali i kao „privredni konkurent“ i „suparnik“ kad su u pitanju državni sistemi.

Da bi dokument mogao da izazove zabrinutost u Pekingu nagoveštava i ova rečenica:

-Unija će predložiti Americi da se osloni na vodeću ulogu Evrope u domenu tehnologija kako bi na globalnom planu insistirala na bezbednoj 5G infrastrukturi i otvorila dijalog o mreži 6G.

Mnoge evropske zemlje strahuju od špijunskih napada kineskog ponuđača 5G i mobilne telefonije „Huavej“, pa zbog toga u na nastojanjima da se uspešnije reaguje na „strateški izazov“, koji predstavlja Kina, težište treba da bude na tešnjoj saradnji EU i SAD. Brisel kao buduće oblasti saradnje vidi odbranu od sajber-napada i detaljnu proveru kineskih investicija. Na taj način treba da se spreči da kineske kompanije, često lojalne vlasti, „usisavaju“ evropska saznanja u domenu tehnologije.

Dokument Evropske komisije ukazuje na činjenicu da SAD i EU često nemaju jedinstven stav o tome kako da se postave prema Kini, koja nastupa sve samouverenije. Dok Vašington vidi Peking kao najvećeg globalnog konkurenta, ne samo kada je u pitanju ekonomski i politički uticaj, već i vojna premoć u regionu Pacifika, Brisel osciluje između saradnje, konkurencije i suparništva. Mnoge članice EU već izvesno vreme traže da Kina otvori tržište za evropske investitore, koje je i dalje prilično zatvoreno. Kinesko tržište pruža ogromne mogućnosti za evropski rast i već sada je od životnog značaja za brojne koncerne iz EU. To je i jedan od razloga što se članice često ne slažu u tome koliko oštar treba da bude pristup prema Kini, na primer u međunarodnim organizacijama kao što je SZO, u kojima uticaj Pekinga sve više raste.

4. Bezbednost, blagostanje, demokratija

Dva bloka se umnogome razilaze po pitanju nuklearnog sporazuma sa Iranom, koji Brisel i dalje smatra “važnim stubom” globalne bezbednosne strategije.

Predlog Džoa Bajdena da se uskoro organizuje „Samit demokratija“ u Briselu izazvao neskriveno oduševljenje u EU, pri čemu je reč o novoj „kičmi“ međunarodne zajednice. S tim u vezi, Unija izražava spremnost da „u punom obimu preuzme svoju ulogu na samitu demokratija“ i „prihvati nove zadatke u borbi protiv korupcije, autoritarizma i kršenja ljudskih prava“.

(Glas Javnosti/Blic)

SKINI APLIKACIJU