Ovo je "Ahilova peta" Grenlanda

Prema novom istraživanju sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu taj sloj, debeo i do 200 metara (na nekim mestima čak do 300 metara), deluje kao prirodni lubrikant: smanjuje trenje između leda i podloge, omogućuje brže klizanje glečera prema okeanu i znatno ubrzava gubitak mase.

Studija objavljena u časopisu ,,Geolodži“ zasniva se na analizi seizmičkih podataka prikupljenih s 373 merne stanice širom Grenlanda tokom poslednje dve decenije.

Istraživači su merili kašnjenja u seizmičkim talasima izazvanim potresima. Signali su se sporo širili kroz mekani sloj, što je jasno ukazivalo na prisutnost sedimenata umesto tvrde stene.

On ističe da bezbednost obalnih zajednica zavisi od preciznih prognoza, a znati da li je podloga tvrda stena ili mekani sediment ključno je za poboljšanje predviđanja porasta nivoa mora.

Sedimenti nisu ravnomerno raspoređeni. Deblji slojevi (do 200–300 metara) nalaze se u toplijim, vlažnijim zonama gde se led topi odozdo, dok su tanji ili ih nema u hladnijim, smrznutim područjima. To objašnjava zašto se neki delovi ledenog pokrivača raspadaju brže od očekivanog.

Sedimentni sloj predstavlja veliku prepreku za rudarenje i eksploataciju resursa. Bušenje kroz stotine metara mekane gline i peska dovodi do oštećenja opreme, usporavanja radova i enormnog povećanja troškova. Studije iz 2022. godine i 2024. godine pokazale su da stabilno bušenje zahteva smrznutu stenu, a ne sediment jer inače dolazi do zastoja i opasnih uslova.

Sve veći broj ledenih bregova koji se odvajaju u obližnje vode ugrožava potencijalne „ofšor“ naftne platforme, a ekstremna izolovanost Grenlanda i nedostatak infrastrukture dodatno otežavaju operacije.

Glas javnosti /S04S