Neka od njih su, međutim, povezana sa sujeverjem, a interesantno je i to kako na Božić gledaju ljudi širom sveta.
Badnjak se unosi u kuću radi sreće, zdravlja i napretka. Mesi se česnica u koju se ubacuje novčić. A u kuću se prima položajnik - prvi gost na Božić.
Pored Srba, Božić 7. januara obeležavaju Rusija, Bjelorusija, Egipat, Etiopija, Gruzija, Ukrajina…
Domaćice spremaju 12 različitih jela u čast svim apostolima. Bela tkanina se koristi na stolovima za večeru koja simbolizuje čistoću. Slama se, takođe, stavlja po stolovima kao simbol jednostavnost i skromnost Hristovog rođenja. Rusi badnjak nazivaju sočeljnik, po reči sočivo, jelu koje je obavezan deo prazničnog ručka.
Proslava Božića, u ovoj zemlji sa više od 1.100 pravoslavnih hramova, fokusirana je liturgije, posete vašarima i deljenju slatkiša. Večera za Badnje veče počinje pojavljivanjem prve zvezde na nebu, nakon čega se stavlja slama ispod stolnjaka i iznosi jelo.
Jedan od najraširenijih Božićnih običaja je ¬da žene obilaze domove i pevaju koljadke, što je paganski običaj kojeg nisu hteli da se odreknu.
Obavezan je odlazak na Alilo i učešće u masovnoj šetnji ulicama, i to obučeni u posebnu svečanu odeću. Pri tome, čestitaju jedni drugima praznik i dele najmlađima slatkiše. Božićna jelka (čičalaki) napravljena je od mekanog materijala, a njene grane su “ukovrdžane”. Ponekad se umesto nje može videti grana lešnika oblikovana kao drvo života i ukrašena slatkišima i voćem.
Kada deca na nebu ugledaju istočnu zvezdu, koja podseća vernike na Tri mudraca, u domovima počinje sveta večera. U kuće se unosi pšenica, što je stari običaj nazvan diduh (dedin duh). Nakon što se svi ukućani pomole, domaćin kaže:
Hristos je rođen!
A porodica odgovara:
Slavimo ga.
Zatim sledi obrok. Neizostavni delovi su boršč, četvrtasta kutija domaćeg pudinga, mleko, knedle sa pečurkama (ili kupusom, krompirom).
Sve počinje od ranog jutra. Devojčice oblače bele haljine, stavljaju vence sa svećicama, bude ukućane i onda se tačno u 15 sati cela porodica okuplja ispred televizora da zajedno gledaju crtani Paja Patak, što je tradicija koja traje od šezdesetih godina prošlog veka.
Vernici prave figure starih crkava i ostavljaju ih u hram, koji nakon toga obiđu tri puta. Proslava Božića u Etiopskoj pravoslavnoj tevahedo crkvi naziva se Gana, a prethodi joj dan posta. Na dan Božića hrišćani oblače belu odeću, a mnogi se odlučuju da tog dana nose tradicionalnu odoru šama, napravljenu od pamuka i ukrašenu svetlim prugama pri krajevima. Obeležavanje Gane počinje u četiri časa ujutro, a ove svečanosti praćene su igrom dečaka sličnom hokeju koja se, takođe, zove gana.
Oko 15 odsto stanovništva ove afričke zemlje spada u hrišćane, a većina ovog dela populacije spada u Kopte, koji Božić proslavljaju u januaru. Kao i kod većine drugih naroda koji proslavljaju ovaj praznik, za Kopte je to dan radosti i ljubavi, druženja i poštovanja, pa se vernici u svojim domovima okupljaju kako bi ga zajedno proslavili.
U Finskoj, stanovnici ostavljaju mrvice pticama i ne večeraju sve dok životinje ne pojedu taj obrok. Onda kreće obilata gozba.