Operacija "Paukova mreža" promenila tok pregovora u Istanbulu: Zelenski u ofanzivi, traži direktne pregovore sa Putinom

U Istanbulu je 2. juna 2025. godine održana druga runda mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine, uz posredovanje Turske. Ovi pregovori usledili su nakon eskalacije sukoba, uključujući masovne vazdušne napade obe strane i ukrajinsku operaciju "Paukova mreža", koja je nanela značajnu štetu ruskoj infrastrukturi.

Prva runda pregovora, održana 16. maja 2025, rezultirala je samo razmenom zarobljenika, dok su očekivanja za značajan napredak u drugoj rundi ostala niska zbog dubokih nesuglasica između dve strane.

NEW: ???????????????????????? Russia-Ukraine talks in Istanbul ended in just 90 minutes.

Trump-backed negotiation efforts are officially DEAD.

Zelensky pulled the plug yesterday, shutting down the initiative completely.

Diplomacy paused. Tensions stay high. #RussiaUkraineWar #UkraineRussiaWar pic.twitter.com/16ibs6Enhk

— RX (@TheReal_RX) June 2, 2025

Tok pregovora

Pregovori su počeli sa zakašnjenjem od preko dva sata, u 14:19 po srpskom vremenu, u palati Čiragan u Istanbulu. Domaćin, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, otvorio je sastanak, naglašavajući važnost dijaloga za uspostavljanje primirja. Rusku delegaciju predvodio je Vladimir Medinski, pomoćnik predsednika Vladimira Putina, dok je ukrajinsku delegaciju vodio ministar odbrane Rustem Umerov. Zanimljivo, ukrajinska delegacija, osim Umerova, pojavila se u maskirnim uniformama, dok su Rusi i Turci bili u odelima, što je simbolično naglasilo različite pristupe stranaka. Pregovori su vođeni na ruskom jeziku i trajali su nešto više od sat vremena.

Today’s second round of peace talks between Russia and Ukraine in Istanbul has begun, with the Russian delegation looking a little bit more than slightly upset. pic.twitter.com/8yNj1rx7Bn

— OSINTdefender (@sentdefender) June 2, 2025

Ključni momenti

• Razmena dokumenata: Tokom pregovora, strane su razmenile dokumente posredstvom Turske. Rusija je predala memorandum sa uslovima za potpuni prekid vatre, koji je Ukrajina obećala razmotriti tokom sledeće nedelje.

• Humanitarni dogovori: Postignut je dogovor o razmeni teško ranjenih i maloletnih zarobljenika, kao i vraćanju tela poginulih vojnika. Ukrajinska strana istakla je da je ovo najvažniji rezultat pregovora, naglašavajući vrednost ljudskih života. Rusija je najavila vraćanje preko 6.000 tela ukrajinskih vojnika sledeće nedelje.

• Predlog kratkog primirja: Ruski pregovarač Vladimir Medinski predložio je delimični prekid vatre od dva do tri dana na određenim područjima kako bi se omogućilo prikupljanje tela poginulih. Ovaj predlog je bio ograničen i nije obuhvatao sveobuhvatno primirje, za šta se zalagala Ukrajina.

• Ukrajinski zahtevi: Ukrajinska delegacija predala je spisak otete dece koju Rusija treba da vrati, što je istakao Andrij Jermak, šef kabineta predsednika Zelenskog. Ukrajina je ponovila zahtev za potpuni prekid vatre i sastanak lidera dve zemlje.

• Ruski zahtevi: Rusija je ponovila svoje ranije uslove, uključujući predaju četiri ukrajinska regiona (Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson), neutralnost Ukrajine, i zaustavljanje širenja NATO-a. Ovi uslovi su od strane Ukrajine i zapadnih saveznika ocenjeni kao neprihvatljivi.

❗️????????????️???????? - Russia presented a peace memo to Ukraine during talks in Istanbul, reiterating its usual demands for a ceasefire and peace deal, including Ukraines withdrawal from regions Russia claims, according to a Ukrainian official.

The talks, part of a second round following… pic.twitter.com/DbI1G5WAjN

— ????????The Informant (@theinformant_x) June 2, 2025

Pozadina i kontekst

Pregovori su usledili nakon intenzivnih vojnih operacija. Ukrajinska operacija "Paukova mreža" izvedena je 1. juna 2025, koristeći 117 dronova, što je izazvalo štetu od oko sedam milijardi dolara, uključujući uništenje ruskih strateških bombardera. Rusija je, s druge strane, noć pre pregovora izvela masovan vazdušni napad na Ukrajinu sa preko 100 dronova, ciljajući Kijev i Odesu. Ove akcije naglasile su tenzije uoči pregovora i skeptičnost analitičara prema mogućnosti postizanja značajnog napretka.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski istakao je spremnost za direktne pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, naglašavajući potrebu za trenutnim prekidom vatre. On je, govoreći na NATO samitu u Viljnusu istog dana, podvukao značaj tehnološke nadmoći Ukrajine i pozvao na zajedničko delovanje protiv Rusije. Zelenski je izrazio optimizam da bi diplomatski pritisak, uz vojne uspehe poput operacije "Paukova mreža", mogao naterati Rusiju na ozbiljne pregovore.

Gotovi pregovori Rusije i Ukrajine u Istanbulu

Rusija, međutim, ostaje nepopustljiva. Vladimir Medinski je ponovio zahtev za rešavanjem "korenskih uzroka sukoba", uključujući neutralnost Ukrajine i priznanje anektiranih teritorija. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji nije prisustvovao pregovorima, razgovarao je sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom dan pre sastanka, naglašavajući da je Rusija spremna za dijalog, ali bez značajnih ustupaka.

Reakcije i očekivanja

• Ukrajina: Zelenski i njegov tim izrazili su oprezni optimizam, ali i frustraciju zbog ruske nespremnosti da dostavi memorandum pre pregovora. Ukrajinska strana insistira na potpunom prekidu vatre i humanitarnim merama, uključujući povratak deportovane dece.

• Rusija: Kremlj je signalizirao da su pregovori deo šire strategije, ali bez spremnosti za kompromise po ključnim pitanjima. Analitičari poput Ivora Bennetta smatraju da Rusija koristi pregovore kako bi ublažila pritisak američkog predsednika Donalda Trampa, dok nastavlja vojne operacije.

• SAD i Evropa: Američki državni sekretar Marko Rubio naglasio je potrebu za brzim rezultatima, upozoravajući da SAD neće beskonačno posredovati bez napretka. Evropski lideri, uključujući nemačkog kancelara Fridriha Merca, podržali su napore za pregovore, ali su izrazili zabrinutost zbog ruske nepopustljivosti.

• Turska: Kao domaćin, Turska nastavlja da igra ulogu neutralnog posrednika. Predsednik Redžep Tajip Erdogan izrazio je nadu da će pregovori dovesti do trajnog mira, dok je Hakan Fidan naglasio važnost dijaloga.

Rudenko: Moskva očekuje da Kijev ozbiljno pristupi pregovorima u Istanbulu

Analiza i izgledi

Iako su pregovori rezultirali humanitarnim dogovorima, osnovni politički i teritorijalni zahtevi ostali su nerešeni. Ruski uslovi, uključujući priznanje anektiranih teritorija i demilitarizaciju Ukrajine, smatraju se neprihvatljivim za Kijev i njegove saveznike. Ukrajina, s druge strane, insistira na potpunom prekidu vatre i povratku svih okupiranih teritorija, što Rusija kategorički odbacuje.

Analitičari su skeptični prema izgledima za brzi napredak. Britanski analitičar Sam Greene smatra da ne postoji dovoljno preklapanja interesa između strana za značajan dogovor. Dodatno, ruska taktika odlaganja dostave memoranduma i eskalacija vojnih akcija ukazuju na pokušaj pregovaranja sa pozicije snage.

Druga runda pregovora u Istanbulu donela je ograničene rezultate, fokusirane na humanitarne mere poput razmene zarobljenika i vraćanja tela poginulih. Ipak, duboke razlike u stavovima Rusije i Ukrajine, uz složenu dinamiku uključivanja SAD i Evrope, ukazuju na to da je put do trajnog mira i dalje dalek. Zelenskijeva spremnost za direktan sastanak sa Putinom i Trampova potencijalna uloga posrednika mogli bi biti ključni za buduće pregovore, ali samo ako Rusija pokaže veću fleksibilnost, što trenutno izgleda malo verovatno.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU