Olaf Šolc, živi primer osipanja nemačkog autoriteta u svetu
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Nagrada „Građanin sveta“ koju je „šampion mimova“, nemački kancelar Olaf Šolc nedavno primio u Njujorku deluje kao oproštajno priznanje njemu i Nemačkoj koja gubi autoritet na svakom polju, smatra pisac Milan Ružić.
Tek što je vlada kojom predsedava proglašena najgorom u istoriji Nemačke sa daleko najmanjim poverenjem koje uživa kod Nemaca, kancelar Olaf Šolc u Njujorku je dobio nagradu „Građanin sveta“ za zasluge u oblasti međunarodne saradnje. Tom prilikom rekao je da mu je velika čast da primi nagradu zajedno sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
Ironijom sudbine, Šolca je nekoliko dana posle primanja „prestižnog priznanja“ dočekao hladan tuš u Njujorku, prilikom izlaganja pred gotovo praznom salom Generalne skupštine UN, zbog čega su se i nemački mediji pitali „zar nikoga nije briga šta naš kancelar ima da kaže“?
Šampion mimova i loš glumac kao i Zelenski
Mi u Srbiji Šolca znamo kao čoveka koji je došao posle Angele Merkel koji je jurio od ministarstva do ministarstva i kao savršenog objekta za pravljenje mimova, kaže za Sputnjik pisac Milan Ružić.
Šolc je, ne bez razloga, šampion mimova na srpskim društvenim mrežama, dodaje Ružić i podseća na Šolcov potez kad je posle povrede na trčanju stavio povez preko oka i izjavio da jedva čeka reakcije.
„Mi suštinski možemo da vidimo da je izgleda Šolc stavio povez na oba oka, jer on ne vidi da je kriv za apsolutni raspad svoje zemlje, za gubljenje autoriteta Nemačke, nemačkih državnika, diplomata i nemačke politike. A onda, što bi se pitao Bukovski povodom raznih stvari a može se primeniti i na tu nagradu Građanin sveta: Što svako mora da bude neko? E sad, ako pogledamo da je Šolc dobio nagradu sa Zelenskim, onda svako može da ispadne neko i da bude kao Palma Najevropljanin ili građanin sveta, ili, tokom revizije istorije kad su najbrutalniji mogući diktatori proglašeni perjanicama demokratije i tome slično. Tako da to što Šolc i Zelenski zajedno dobijaju nagradu i tome se raduju, to ništa nije loše. Jer obojica su loši glumci, to znamo, ali i loši političari.“
Ružić dodaje da nije siguran da bi Šolc mogao dobiti neku drugu nagradu tako da mu „Građanin sveta“ izgleda kao oproštajno priznanje i njemu i Nemačkoj koja je takođe izgubila autoritet na svakom polju na geopolitičkoj sceni.
Što veći „Građanin sveta“ to manji Nemac
Što je više Šolc „Građanin sveta“ to je manje građanin Nemačke, smatra Ružić uz objašnjenje da je cilj globalizma da više ne postoje države i nacije, tako da kancelara možemo smatrati prvim među onima koji više nisu Nemci.
„Njegova politika, ako je pogledamo od 2001. naovamo, nekako se kao slučajno uklapa u te svetske tokove, u rušenje raznih vlada i potčinjavanje tom nekom režimu koji bi da oponaša internet u realnom vremenu. Recimo, da svi budemo korisnici nekih ljudi koji plaćaju i Šolca i koji su plaćali njegovog dedu koji je nasrtao na pripadnike ove grupe sa kojom se Zelenski definiše i poistovećuje. Ja da sam na mestu Zelenskog koji tvrdi da je Jevrejin poreklom i da primam nagradu Građanin sveta sa Olafom Šolcom čiji je deda bio to što je bio, malo bih se zapitao gde sam došao i šta to tačno radim.“
Prema Ružiću, nagrada „Najevropljanin“ je ipak prestižnija od „Građanina sveta“, ako ni zbog čega drugog onda zato što je Dragan Marković Palma ipak putovao Evropom o svom trošku.
SKINI APLIKACIJU
.png)
