Okupljanje provodadzija: Mladim japancima ne polazi za rukom da nađu sebi ,,srodnu dušu", zato njihovi roditelji to rade za njih
Autor: Glas javnosti
Sparn letnje popodne u japanskom gradu Osaki, gde se grupa od oko 60 muškaraca i žena okupila na događaju „omiai“, ili provodadžisanju, kako bi pronašli pravu ljubav za njihove naslednike.
Oni se mešaju, skačući sa jednog kraja konferencijske sale u zgradi Privredne komore Sakai na drugi dok procenjuju potencijalne utakmice – i konkurenciju.
Ali ovo nije običan događaj brzih spojeva.
Malo učesnika govori o svojim omiljenim hobijima, filmovima ili restoranima, pa čak i o sebi. Govore o svojoj odrasloj, još uvek slobodnoj deci koju se nadaju da će spojiti i udati.
Jedna žena, u svojim 60-im godinama, ponosno govori o svom 34-godišnjem sinu, nastavniku u javnoj osnovnoj školi. Čovek od 80 godina sa ljubavlju priča o svom sinu 49-godišnjem koji je orijentisan na karijeru, koji radi kao kontrolor u elektrokompaniji.
foto:pixabay
Svaki od roditelja izdvojio je 14.000 jena (96 dolara) da bi prisustvovao ovom događaju, čiji je domaćin agencija za sklapanje brakova, Udruženje roditelja informacija o predlogu za brak. I svi se nadaju da će sresti nekog poput njih; roditelj čija bi još uvek samohrana ćerka ili sin mogli biti savršeni par za njihovo usamljeno dete. Nije da Japan, ozloglašena nacija opsednuta poslom, gde je vreme na prvom mestu, nije isprobao direktniji pristup brzim sastancima, gde mladi to rade za sebe. Više je da prepuštanje mladih tome ne deluje.
Sa rastućim životnim troškovima, lošim ekonomskim izgledima i zahtevnom kulturom rada koja se zaverava protiv njih, danas se sve manje Japanaca odlučuje za brak i decu. Njihovi roditelji, zabrinuti zbog sve manje šansi da dobiju unuke, stupaju u igru.
foto:pixabay
„Ideja da je u redu da roditelji pomognu svojoj deci da se venčaju na ovaj način postala je sve raširenija“, rekao je direktor kompanije Noriko Mijagoši, koji organizuje događaje za sklapanje brakova skoro dve decenije.
U prošlosti su se ljudi možda stideli što dolaze na ove događaje, dodala je ona.
"Ali vremena su se promenila."
Bračna kriza
Iste sile koje tjeraju ove roditelje u konferencijsku salu u Osaki igraju pustoš sa demografijom treće najveće svjetske ekonomije.
U Japanu danas ima manje brakova, manje rađanja i manje ljudi. Stanovništvo je dugo bilo u silaznoj putanji i u godini do januara, prema vladinim podacima, pretrpelo je rekordan pad od 800.523 na 125,4 miliona. Iza tog opadanja stanovništva stoji sve manji broj brakova i rođenih.
U 2021. broj novoregistrovanih brakova pao je na 501.116, što je najmanje od kraja Drugog svetskog rata 1945. godine, i samo polovinu broja zabeleženog 1970-ih. A kada se ljudi venčaju, to čine u kasnijim fazama života, ostavljajući manje vremena za rađanje beba. Srednja starost za vezivanje čvora 2021. godine bila je 34 godine za muškarce, u odnosu na 29 u 1990. i 31, u odnosu na 27, za žene.
Pored pada broja brakova, došlo je i do pada stope fertiliteta, koja je prošle godine dostigla rekordno nizak nivo od 1,3, daleko ispod 2,1 potrebnih za održavanje stabilnog stanovništva.
foto:pixabay
Sve to ostavlja sve veću glavobolju vladi koja na neki način mora da finansira zdravstvenu zaštitu i penzije stanovništva koje brzo stari sa sve manjim brojem mladih poreskih obveznika.
Ranije ove godine, premijer Fumio Kišida je predstavio plan od više triliona jena koji ima za cilj povećanje nataliteta, upozoravajući da je to slučaj „sada ili nikad“.
Među podsticajima koji su ponuđeni roditeljima bila je mesečna naknada od 15.000 jena (100 dolara) za svako dete koje imaju do dve godine i 10.000 jena za decu od tri i više godina.
Ali Džejms Rejmo, stručnjak za istočnoazijske studije na Univerzitetu Prinston, rekao je da pokušaj da se poveća natalitet neće uspeti bez prethodnog povećanja stope brakova.
„Nije zapravo problem da bračni parovi imaju manje dece. Radi se o tome da li se ljudi uopšte venčavaju“, rekao je Rejmo. Nepostupanje po ovom pitanju imalo bi ozbiljne posledice, rekao je sociolog Šigeki Macuda sa Univerziteta Čukio u Aičiju u Japanu.
„Glavne zabrinutosti uključuju pad ukupne ekonomske snage i nacionalnog bogatstva zemlje, poteškoće u održavanju socijalne sigurnosti i gubitak društvenog kapitala u lokalnim zajednicama“, rekao je on.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
