Od KRIJUMČARENJA MIGRANATA na Zapadnom Balkanu zarada najmanje 50 MILIONA EVRA godišnje!
Autor: Glas Javnosti
Pandemija korona virusa nije značajnije uticala na krijumčarenje migranata Balkanskom rutom. Onima koji se time bave na području Zapadnog Balkana i dalje se očigledno isplati, jer donosi prihode od najmanje 50 miliona evra na godišnjem nivou.
Ovo se navodi u najnovijem izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala(GI-TOC) - pod nazivom ,,Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu", objavio je Euractiv. Iako su zarade znatno manje nego u jeku humanitarne krize 2015. godine, tržište za krijumčarenje migranata kroz region još je veliko, uprkos naporima da se zatvori Balkanska ruta, saopštila je Globalna inicijativa.
U ovom izveštaju Srbija je označena kao važno odredište za azilante i migrante, jer se graniči sa četiri zemlje Evropske Unije (EU) - Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom.
U delu analize o ilegalnoj trgovini drogom, prikazane su detaljne mape krijumčarskih puteva, zatim promene u ceni narkotika dok prelaze preko granica i prikazuju se velikoprodajne i maloprodajne cene droga u ključnim žarištima u regionu, koja su istovremeno i čvorišta krijumčarenja, ili tržišta narkoticima. Navodi se da novi trendovi na regionalnom tržištu droga ukazuju da je povećana kultivacija kanabisa (posebno u zatvorenom prostoru) u zemljama poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, kao i da je veliki protok kanabisa sa Zapadnog Balkana u Bugarsku.U izveštaju se upozorava i na snažan priliv kokaina iz nekoliko pravaca, uključujući Hrvatsku, Grčku i crnomorske luke u Bugarskoj i Rumuniji, kao i da je uvećana proizvodnja, ali i konzumiranje sintetičkih droga.
Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), 2019. godine je u Srbiju ušlo 30.216 migranata - gotovo dvostruko više nego godinu dana ranije i navodi se da je ministar unutrašnjih poslova Srbije ukazao da je u 2020. više od 8.500 migranata zaustavljeno pri pokušaju ilegalnog prelaska srpske granice. Primećeno je i da većina tražilaca azila i migranata koji pokušavaju da uđu u Srbiju dolaze sa područja Severne Makedonije - prelazeći granicu u blizini gradova Preševo i Trgovište na jugu Srbije.
,,Porodice se obično upućuju prema prihvatnim centrima u Vranju, Preševu i Bujanovcu, dok samci često nastavljaju putovanje ka Beogradu. Postoje i slučajevi ulaska migranata u Srbiju sa Kosova, posebno sa severnog dela i iz Crne Gore preko opština Tutin, Đerekare i Pljevlja. Osim toga migranti iz Srbije u Bugarsku prelaze u blizini gradova Bosilegrad, Surdulica, Dimitrovgrad i Zaječar”. Po ulasku u Srbiju, precizirano je dalje u izveštaju, migranti se krijumčare u tri moguća smera - severno prema granici sa Mađarskom, zapadno prema Bosni i Hercegovini (preko reka Save, ili Drine u Republiku Srpsku), ili severozapadno do Hrvatske - naročito preko Šida i Sombora.
,,Iako je Mađarska nekada bila preferirana destinacija, pooštravanje granične bezbednosti od 2016. otežava ulazak u tu zemlju. Ipak, pojedini migranti kreću na sever preko Subotice prema graničnom prelazu Horgoš, ili pokušavaju da pređu reku Dunav da bi stigli do Mađarske. Ima i slučajeva da se upućuju na istok ka Rumuniji preko opštine Novi Kneževac (posebno oko sela Majdan i Rabe), a zatim odatle pokušavaju da uđu u Mađarsku”, navodi se u ovom dokumentu. Jedan od tokova kretanja je i iz Srbije prema Rumuniji sa područja grada Kikinde.
Ukazano je da je policija Srbije otkrila nekoliko tunela, dubokih između tri i sedam i dugačkih do 30 metara i to ispod žičane ograde duž srpsko-mađarske granice u blizina gradova Segedin, Ašothalom i Kelebije. "Ti tuneli se smatraju relativno rizičnim zbog verovatnoće da migranti koji prelaze budu uhvaćeni, ili pak zbog opasnosti od njihovog urušavanja. U zavisnosti od bezbednosti tunela i verovatnoće uspeha, cene krijumčarenja se kreću od 500 do 5.000 evra”, zaključeno je u delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju.
U izveštaju GI-TOC navodi se, takođe, da su mnoga identifikovana žarišta, koja se najčešće nalaze u pograničnim oblastima - polikriminalna, odnosno, istovremeno su prisutne različite kriminalne aktivnosti, uključujući ilegalnu trgovinu droge i pranje novca, uz krijumčarenje migranata. Iako su ove lokacije dobro poznate, male su zaplene droga – izuzev kanabisa – ili su retka hapšenja glavnih kriminalaca što sugeriše da postoji ,,ekonomija zaštite" koja dopušta i zarađuje od postojećeg stanja stvari, navodi se u izveštaju.
U analizi se zaključuje da ,,tokovi ljudi, droge i novca kroz Zapadni Balkan nisu prave linije poput vektora na mapi već se kreću... različitim putevima u zavisnosti od prepreka i prilika", rekao je jedan od autora Volter Kemp.
,,Osobama koje trguju ljudima, krijumčare ili peru novac privlačan je region zbog niskih rizika da pređu preko granica ili koriste preduzeća i bankarske sisteme. Većina transakcija u kriminalnom 'podzemlju' ne bi bila moguća bez saradnika 'na vrhu", dodao je on.
Izveštaj razmatra i sektore i žarišta pranja novca navodeći da se, na primer, relativno mala količina novca pere u firmama koje više posluju gotovinom, poput restorana, pekara, kafića, barova, klubova, hotela, suvenirnica, benzinskih pumpi, taksi kompanija, sportskih klubova, piljara i kompanija za iznajmljivanje. Veći novac se sliva u građevinsku industriju i nekretnine, kockanje i turizam.
U izveštaju se ukazuje da se ilegalna dobit koja je stečena na Zapadnom Balkanu najčešće i pere u regionu, dok kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana zarađuju veliki novac (posebno od trgovine drogom) van regiona.
,,Prljavi novac koji se zarađuje i pere u regionu održava ekosistem kriminala i korupcije", kaže Kristina Amerhauser, jedna od autorki izveštaja.
NE PROPUSTITE
Iako izveštaj sadrži detalje o cenama i rutama za krijumčarenje migranata i droge, kao i nezakonite finansijske tokove, naglašava se da su potrebne dodatne informacije, posebno iz zvaničnih izvora. ,,Upadljivo je koliko malo nadležne institucije ili znaju, ili žele da podele podatke o cenama narkotika, njihovoj čistoći, zaplenama i navikama potrošnje, kao i o pranju novca", kaže jedan od autora izveštaja Ruđero Skaturo.
Ovo je treći u seriji izveštaja o žarištima organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu. Prethodni su ,,Žarišta organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu: Lokalne slabosti u regionalnom kontekstu" iz 2019, kao i "Transnacionalna hobotnica: Globalna žarišta organizovanog kriminala sa Zapadnog Balkana" iz 2020. godine.
Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala je nevladina organizacija sa sedištem u Ženevi koja u saradnji sa civilnim sektorom nastoji da prikupi dokaze i pruži potrebnu stručnost kako bi se odgovorilo na razne vrste počinjenih krivičnih dela i zločina
(Glas Javnosti)
.
SKINI APLIKACIJU
