Obična žuta cedulja otkrila da Amerikanci špijuniraju Nemce
Autor: Glas javnosti
Među poverljivim dokumentima iz Pentagona, koji su procureli u javnost, nalazi se i jedan iz kojeg proizilazi da su američki obaveštajci špijunirali nemačko Ministarstvo odbrane.
Obična žuta cedulja izgleda dokazuje da je Vašington špijunirao nemačko Ministarstvo odbrane.
Taj dokument potiče iz paketa izveštaja američke tajne službe koji su dospeli u javnost. Navodno ih je u opticaj pustio dvadesetjednogodišnji pripadnik američke Nacionalne garde.
U ovom slučaju, dokument su zajedno analizirale redakcije nedeljnika „Cajt“ i televizijskog političkog magazina „Kontrasti“.
„Nemačko Ministarstvo odbrane odbija produbljenu saradnju s Narodnom Republikom Kinom, dok Kina ne postane transparentna“. Tako glasi prevod engleskog naslova kratkog izveštaja, koji je s velikom verovatnoćom sačinila američka tajna služba. Ta beleška je posle kratkog vremena ponovo nestala sa interneta.
Obe nemačke redakcije analizirale su dokument i smatraju ga autentičnim. Međutim, samo predstavnici američke vlade mogu da potvrde da se radi o njihovom dokumentu. Nemački novinari su poslali pitanja koordinatoru američkih tajnih službi, ali za sada nema odgovora. Prema iskazima novinara redakcije nedeljnika „Cajt“ i televizijskog magazina „Kontrasti“, ovaj slučaj u međuvremenu je počeo da zaokuplja i nemačke bezbednosne organe.
U dokumentu nije toliko osetljiv njegov sadržaj, koliko činjenica da Vašington još uvek sprovodi špijunske aktivnosti u nemačkim vladinim institucijama, ocenjuje DW.
Još 2013. je obelodanjeno da je Vašington u Nemačkoj prisluškivao i čitao prepisku u velikom stilu. Iznad kratkog izveštaja nalazi se niz oznaka, među kojima je i „TS“ (top secret), što u obaveštajnoj komunikaciji jeste oznaka za izuzetno osetljive dokumente koje neovlašćene oči nikako ne bi trebalo da vide. Kao izvor je naveden „SI“ (signal intelligence), dakle elektronsko nadziranje komunikacije. Oznaka ukazuje na to da su podaci možda dobijeni iz elektronske pošte ili hakovanjem nekog sistema komunikacije u nemačkom Ministarstvu odbrane.
Američki obaveštajci spominju sastanak koji se održao 20. februara u Berlinu kada su predstavnici Ministarstva razgovarali sa delegacijom kineskih oružanih snaga. Vladini krugovi potvrdili su da se taj sastanak dogodio, a prema njima, to je bio deo normalne vojne diplomatije i odvijao se u koordinaciji s drugim resorima nemačke Vlade. Nemačku stranu zastupao je nadležni činovnik pomoćnog odeljenja „Politika II“.
Razgovaralo se o ratu u Ukrajini, napetostima oko Tajvana i o vojnoj podršci Ujedinjenim nacijama. Nemačka strana je navodno u razgovoru jasno zastupala stav da kineska strana mora da postane transparentna pre nego što dođe do produbljivanja saradnje. U dokumentu se navodi da su Nemci svesni toga da Kinezi na evropskoj turneji sprovode „ofanzivu šarma” zbog toga što je porastao američki pritisak na Kinu.
Osim toga, u papiru se navodi da Nemci svoju poziciju vide kao potvrdu nemačke solidarnosti sa Sjedinjenim Američkim Državama. Posebno apsurdno izgleda američka špijunaža, kada se zna, a to su saznali novinari dve nemačke redakcije, da je nemačka strana oficijelno izvestila američku ambasadu u Berlinu o razgovorima sa Kinezima. Prema informacijama do kojih su došli novinari, nemačka vlada takođe ima uvid u taj dokument.
Nemačka vlada je svesna činjenice da Nemačka zavisi od saznanja američkih tajnih službi. Osim toga, Berlin ne želi da optereti odnose sa SAD u vreme rata u Ukrajini.
Gustav Gresel iz berlinskog trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) nije iznenađen mogućnošću da Vašington špijunira po glavnom gradu Nemačke, jer prema njemu, to ima tradiciju. Gresel je samo dan posle nemačko-kineskog razgovora imao sastanak verovatno s istom kineskom delegacijom.
„Amerikanci su“, kaže, „kao strogo poverljive označili informacije koje bi se mogle dobiti ako se pozove broj telefona Fondacije nauka i politika ili ako se ljubazno zamoli u Ministarstvu odbrane.“ Gresel ipak smatra da je problematično to što Nemačka vidi samu sebe kao „obaveštajnog neplivača“ i što se ne štiti dovoljno.
Prema njemu, informacije koje svojim radom dobijaju američki obaveštajci verovatno su lako dostupne i obaveštajcima manje prijateljskih nacija kao što su Rusija i Kina.
„Pitanje obaveštajne odbrane još nije doprlo do diskusije o smeni epoha. Potrebno je da nemačka javnost ima poverenja u sopstvene institucije kada je reč o nadležnostima nemačkih tajnih službi i o poboljšanju kontraobaveštajnih sposobnosti u Nemačkoj. Nadam se da ćemo doći do toga, ali ni izdaleka nismo na cilju“, zaključuje Gustav Gresel.
Glas javnosti/Bilten
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
