OBELEŽEN SVETSKI DAN ankilozirajućeg spondilitisa: Bolest utiče na kvalitet rada i pronalaženje posla za mnoge

Čak 74 od­sto pa­ci­je­na­ta ima pro­blem da pro­na­đe po­sao zbog svog zdrav­stve­nog sta­nja

Pre­ma is­tra­ži­va­nju ko­je je u Evro­pi spro­ve­la or­ga­ni­za­ci­ja IMAS,  , hro­nič­na pro­gre­siv­na bo­lest ko­ju pra­ti bol u le­đi­ma, ku­ko­vi­ma i zglo­bo­vi­ma, ote­ža­va sva­ko­dnev­ne ak­tiv­no­sti obo­le­lih, jer 69 od­sto is­pi­ta­ni­ka ima pro­blem da usta­ne iz kre­ve­ta, za 68 od­sto pe­nja­nje uz ste­pe­ni­ce je ote­ža­no, a 76 od­sto ima pro­blem sa ve­žba­njem.

Ova bo­lest uti­če i na pro­fe­si­o­nal­nu de­lat­nost pa­ci­je­na­ta, čak 74 od­sto is­pi­ta­ni­ka ima pro­blem da nađe po­sao, a 46 od­sto njih je iz­ja­vi­lo da je nji­ho­vo zdrav­stve­no sta­nje zna­čaj­no uti­ca­lo na iz­bor posla ko­jim se ba­ve.

Prim. dr Mir­ja­na Lap­če­vić, pred­sed­ni­ca Udru­že­nja pa­ci­je­na­ta obo­le­lih re­u­mat­skih bo­le­sti Sr­bi­je ORS, pro­ce­nju­je da mu­škar­ci dva do tri pu­ta če­šće obo­le­va­ju od an­ki­lo­zi­ra­ju­ćeg spon­di­li­ti­sa ne­go žene. Ta­čan uzrok bo­le­sti ni­je po­znat, iako se zna da ge­net­ska pre­di­spo­zi­ci­ja ima zna­ča­jan uti­caj.

- Bo­lest po­či­nje po­la­ko, pod­mu­klo, a na po­čet­ku pa­ci­jen­ti ni­su sve­sni uzro­ka i po­me­nu­te simp­to­me po­ve­zu­ju sa me­ha­nič­kim ošte­će­njem. Če­sto od­la­žu po­se­tu le­ka­ru dok simp­to­mi ne po­sta­nu ne­pod­no­šlji­vi. Upra­vo je ka­šnje­nje u po­sta­vlja­nju di­jag­no­ze naj­ve­ći iza­zov u le­če­nju ove bo­le­sti - bol u le­đi­ma ko­ji se ja­vlja kao pr­vi simp­tom pa­ci­jen­te do­vo­di do iza­bra­nih le­ka­ra op­šte me­di­ci­ne. Oni če­sto ne pre­po­zna­ju bo­lest i pa­ci­jen­ta upu­ću­ju kod ne­u­ro­lo­ga, fi­zi­ja­ta­ra ili or­to­pe­da. Ne­ret­ko se oso­ba­ma pogre­šno po­sta­vi di­jag­no­za, na pri­mer iši­jal­gi­je ili fi­bro­mi­jal­gi­je, zbog slič­nih simp­to­ma. Ovo je jedan od glav­nih raz­lo­ga za či­nje­ni­cu da od pr­vih simp­to­ma do do­la­ska kod re­u­ma­to­lo­ga i postavljanja pra­ve di­jag­no­ze u pro­se­ku pro­đe vi­še od se­dam go­di­na - is­ti­če dr Lap­če­vić.

Bol i ogra­ni­če­na po­kre­tlji­vost u ve­li­koj me­ri uti­ču i na men­tal­no sta­nje pa­ci­je­na­ta, pa ta­ko 62 od­sto is­pi­ta­ni­ka je pro­la­zi­lo kroz psi­ho­lo­ške te­go­be, 50 od­sto ima pro­blem sa spa­va­njem, 39 od­sto se bo­ri sa ank­si­o­zno­šću i 34 od­sto sa de­pre­si­jom.

Do­cent dr Mir­ja­na Zlat­ko­vić Šven­da, iz In­sti­tu­ta za re­u­ma­to­lo­gi­ju Sr­bi­je, na­gla­si­la je da se pr­vi simptom an­ki­lo­zi­ra­ju­ćeg spon­di­li­ti­sa ja­vlja pre 45. go­di­ne, naj­če­šće iz­me­đu 18. i 35. go­di­ne, a to je bol u do­njem de­lu le­đa ko­ji tra­je ne­pre­kid­no du­že od tri me­se­ca i ko­ji ima in­fla­ma­tor­ni ka­rak­ter. Radi se o tzv. pa­ra­dok­sal­nom bo­lu, ko­ji je iz­ra­že­ni­ji ka­da bo­le­snik mi­ru­je, na­ro­či­to u to­ku no­ći i ujutru, a ubla­ža­va se fi­zič­kom ak­tiv­no­šću i kre­ta­njem, na­stao je po­ste­pe­no, od­no­sno bo­le­snik se ne se­ća tač­no ka­da se po­ja­vio i pra­ćen je ju­tar­njom uko­če­no­šću ko­ja tra­je naj­ma­nje 30 mi­nu­ta.

U Udru­že­nju ORS na­po­mi­nju da je zlat­ni stan­dard le­če­nja an­ki­lo­zi­ra­ju­ćeg spon­di­li­ti­sa sve­o­bu­hvat­ni pri­stup le­če­nju ko­ji uklju­ču­je i sva­ko­dnev­nu fi­zič­ku ak­tiv­nost. Re­dov­no ve­žba­nje po­ma­že pacijentima da, uz kon­ven­ci­o­nal­nu i bi­o­lo­šku te­ra­pi­ju, za­dr­že flek­si­bil­nost i po­kre­tlji­vost. Odgovaraju­ća fi­zič­ka ak­tiv­nost umno­go­me po­ma­že i u kon­tro­li bo­la, po­bolj­ša­nju dr­ža­nja, sma­nje­nju uko­če­no­sti i umo­ra.

Glas javnosti / T40S

SKINI APLIKACIJU