Novi pohod na istok: Nemačka izradila tajni plan za rat sa Rusijom!
Autor: Glas javnosti
Pre oko dve i po godine, dvanaest visokih nemačkih oficira sastali su se u vojnom kompleksu u Berlinu kako bi radili na tajnom planu za rat sa Rusijom, piše Vol Strit Žurnal.
Taj plan, nazvan Operativni plan Nemačka, detaljno je razrađen na 1.200 stranica u kasarni Julius Leber i opisuje kako bi do 800.000 nemačkih, američkih i NATO trupa bilo prebačeno prema istočnom frontu.
Plan obuhvata luke, reke, železnice, puteve, kao i način snabdevanja i zaštite trupa tokom transporta.
Plan predstavlja i “pristup celog društva” u ratu, spajajući civilne i vojne resurse kako bi se odgovorilo na nove pretnje, uključujući dotrajalu infrastrukturu Nemačke, zakonske nedostatke i smanjen vojni kapacitet.
Zvaničnici očekuju da bi Rusija mogla napasti NATO 2029. godine, ali niz špijunskih incidenata, sabotaža i kršenja vazdušnog prostora u Evropi, mnogi pripisani Moskvi, ukazuju da bi napad mogao uslediti i ranije.
Planeri smatraju da jačanjem otpornosti Evrope mogu ne samo obezbediti pobedu u eventualnom sukobu, već i smanjiti verovatnoću rata.
„Cilj je da sprečimo rat tako što ćemo jasno staviti do znanja našim neprijateljima da, ako nas napadnu, neće uspeti“, rekao je jedan visoki vojni oficir i jedan od prvih autora plana, poznatog u vojnim krugovima kao OPLAN DEU.
Razmere promena koje su sada potrebne bile su vidljive ove jeseni negde u istočnoj Nemačkoj.
Tamo je odbrambeni izvođač Rajnmetall postavio terenski kamp za 500 vojnika preko noći, sa spavaonicama, 48 tuš kabina, pet benzinskih stanica, poljskom kuhinjom, dronovima za nadzor i naoružanim čuvarima koji su provereni zbog mogućeg ruskog i kineskog uticaja. Kamp je izgrađen za 14 dana, a demontiran za sedam.
„Zamislite da izgradite mali grad ni iz čega i rastavite ga za samo nekoliko dana“, rekao je Mark Lemerman, šef prodaje u logističkom sektoru Rajnmetala.
Rajnmetal je nedavno potpisao ugovor vredan 260 miliona evra za snabdevanje nemačkih i NATO trupa, deo napora vojske da u plan uključi više privatnog sektora.
Neke od najvećih prepreka sa kojima se suočavaju nemački vojni planeri nisu opipljive: tromi propisi o nabavci, zahtevni zakoni o zaštiti podataka i drugi pravilnici nastali u mirnijem dobu.
Sprovođenje plana zahteva promenu načina razmišljanja, brisanje navika skoro cele jedne generacije.
„Moramo ponovo naučiti ono što smo zaboravili“, rekao je Nils Šmid, zamenik ministra odbrane. „Moramo povući ljude iz penzije da nam kažu kako smo to radili nekada.“
„Mnoge luke imaju samo jednu železničku prugu ka unutrašnjosti“, rekao je Holger Banik, izvršni direktor Niedersachsen Ports, koji upravlja nekoliko luka u Donjoj Saksoniji. „To je slabost.“
U kratkom roku, poboljšanje otpornosti znači maksimalno iskorišćavanje postojećih drumskih i železničkih mreža. Na duži rok, Berlin planira da do 2029. uloži 166 milijardi evra u infrastrukturu, uključujući više od 100 milijardi u dugo zapostavljene železnice, i da da prioritet infrastrukturi sa dvostrukom namenom.
U ratu sa Rusijom, Nemačka bi bila polazna tačka za snage
Dugogodišnji napor da se Nemačka ponovo pripremi za rat počeo je nekoliko dana nakon ruske pune invazije na Ukrajinu 2022, kada je nemački kancelar Olaf Šolc predstavio fond za naoružanje od 100 milijardi evra, nazivajući odluku zeitenwende ili „epohalna promena“.
Kasnije te godine, nemačka vojska, poznata kao Bundesver, stvorila je Teritorijalno zapovedništvo da vodi sve operacije u domovini i zadala njegovom komandantu, general-lieutenantu Andreu Bodemanu, veteranom Kosova i Avganistana, da sastavi OPLAN.
U ratu sa Rusijom, Nemačka više ne bi bila država na prvoj liniji fronta, već polazna tačka za snage. Pored degradirane infrastrukture, morala bi da se nosi sa smanjenom vojskom i novim pretnjama poput dronova.
„Izbeglice i pojačanja bi pristizali iz suprotnih pravaca. Tokovi bi morali biti usmereni, što Bundesver sam ne može da uradi, posebno dok se bori“, rekla je Klaudija Major, šefica inicijativa za transatlantsku bezbednost u German Marshall Fund of the United States.
To znači da bi vojska morala da se poveže sa privatnim sektorom i civilnim organizacijama na način koji ranije nije praktikovala.
Do marta prošle godine, oslanjajući se na povratne informacije sve šireg kruga ministarstava, vladinih agencija i lokalnih vlasti, Bodemanov tim je završio prvu iteraciju plana.
Došlo je vreme da se plan sprovede u delo.
Dok nova Mercova vlada hvalila plan od 500 milijardi evra za odbranu i povratak obavezne vojne službe ove godine, Bundesver je radio ispod radara, informišući bolnice, policiju i agencije za vanredne situacije, sklapao dogovore sa pokrajinama i operaterom autobahna i crtao rute za vojne konvoje.
Krajem septembra održana je vojna vežba nazvana Red Storm Bravo u severnom grad-državi Hamburg kako bi se vežbala saradnja Bundesvera sa policijom, vatrogascima i jedinicama civilne zaštite.
Scenario je bio mini-OPLAN u akciji: 500 NATO vojnika bi iskrcalo u luci da formira konvoj od 65 vozila koja kreću istočno kroz grad. Morali bi da se brane od pokušaja blokade luke, napada dronovima i protesta.
Takve sabotaže već se dešavaju. Brojni napadi, od podmetanja požara do vandalizovanih kablova, poslednjih godina bili su usmereni na železnički sistem. U oktobru je minhenski sud osudio čoveka koji je planirao da sabotira vojne instalacije i železničku infrastrukturu u ime Rusije.
Ove nedelje, Poljska je saopštila da je Rusija odgovorna za eksploziju koja je oštetila železničke šine na istoku zemlje.
Nemačke domaće obaveštajne službe saopštile su da su prošle godine samo za operatere kritične infrastrukture izvršile skoro 10.000 bezbednosnih provera zaposlenih.
„Ako će Nemačka biti NATO čvorište, onda bih je, kao neprijatelj, svakako želeo ciljati: blokirati luke, srušiti energetsku mrežu, poremetiti železnice“, rekao je Paul Strobel, šef sektora za javne poslove u kompaniji Quantum Systems, proizvođaču nadzornih dronova koji uživa podršku Pitera Tila, a koji pregovara sa Bundesverom o obezbeđivanju konvoja i infrastrukture za potrebe OPLAN-a.
Quantum Systems, jedna od najvećih i najuspešnijih nemačkih odbrambenih startap kompanija, isporučila je stotine dronova Moldaviji i Rumuniji, a hiljade njihovih dronova svakodnevno leti u Ukrajini, rekao je Strobel. Ipak, do sada su Bundeswehru prodali samo 14.
Jedan od glavnih krivaca: zastarelo zakonodavstvo. Dronovi koji se prodaju nemačkoj vojsci ne smeju se koristiti iznad naseljenih oblasti. Zakon takođe zahteva da imaju poziciona svetla.
„Što ima smisla u civilnoj upotrebi, ali poništava svrhu u vojnom okruženju“, rekao je Strobel.
Bundesver je, međutim, prilično zadovoljan svojim napretkom.
„Uzimajući u obzir da smo počeli od praznog lista početkom 2023, veoma smo zadovoljni time gde smo danas“, rekao je oficir i koautor OPLAN-a. „Ovo je veoma sofisticiran dokument.“
Ipak, kao što su pokazali nedavni stres testovi, još uvek ima posla da bi se plan uskladio sa stvarnošću. Najveća neizvesnost sa kojom se planeri suočavaju jeste – koliko vremena imaju.
S obzirom na oštar rast sabotaža, sajber napada i povreda vazdušnog prostora, razlika između mira i rata sve je mutnija.
„Pretnje su stvarne“, rekao je kancelar Fridrih Merc poslovnim liderima u septembru. „Nismo u ratu, ali više ne živimo u mirnodopskim vremenima.“
Glas javnosti/D01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
