„Korišćenje mehanizma koji omogućava predsedniku da brzo prdaje sredstva i ukazuje pomoć bez odobrenja u Kongresu neverovatno se proširilo u Bajdenovoj administraciji i omogućava ukidanje jednog od elemenata sistema obuzdavanja i protivteže, koji daje finansijsku transparentnost“, navodi Blejkmorova.
Iako su razmere pomoći i korišćenje predsedničkih ovlašćenja u izdvajanju sredstava bez presedana, najveću zabrinutost, prema mišljenju autorke, izaziva reputacija Ukrajine kao korumpirane kvazidemokratije.
Političari i činovnici bi, kako piše autorka Njuzvika, želeli da američka javnost poveruje da su oni „podržavali dostojnu, slobodoljubivu vladu, ali mesto na koje ide novac poreskih obveznika je država ogrezla u korupciji“.
Prema oceni organizacije „Fridom haus“, koju finansira američka vlada, Ukrajina je „delimično slobodna“ država. „Fridom haus“ je zaključio da čak i posle 30 godina nezavisnosti Ukrajina ne može da se nazove stabilnom, održivom i zrelom demokratijom.
Organizacija je Ukrajinu kladifikovala kao „prelazni ili hibridni režim“, koji je dobio 39,29 od 100 poena, kada je reč o „indeksu demokratije“.
Ukrajina je prošle godine zauzela 122. mesto među 180 zemalja kada je reč o korupciji, prema izveštaju međunarodne nevladine organizacije „Transparensi internešenel“.
Autorka teksta zaključuje da je Ukrajini u suprotstavljanju Rusiji neophodna spoljna pomoć, ali da nije pitanje da li je Zapad dužan da podržava Kijev, nego da li je neophodna vrtoglava brzina s kojom se pomoć dostavlja i koja oduzima kontrolu nad novcem koji stiže u ruke korumpiranih ličnosti.
„Bez obzira na to što je pružanje pomoći neophodno, poreska odgovornost i administrativna transparentnost pred američkim poreskim obveznicima se ne smeju prenebregavati“, zaključuje Alisa Blejkmor.