Nisu pustili u promet vakcinu za koronu, ali znaju da neće biti dovoljna jedna doza, niko nema antitela

Kako bi stekli potpuni imunitet, ljudi će protiv novog koronavirusa verovatno morati da se vakcinišu dvaput, piše list USA Today. Razmak između dve doze verovatno će biti oko mesec dana, a moguće je da će nekoliko godina kasnije biti potrebna i dodatna doza (booster).

Naučnici širom sveta rade na stvaranju vakcine  protiv virusa SARS-CoV-2, uzročnika kovida-19, i sad već imaju naznake toga kako bi vakcinisanje moglo izgledati.

Dve doze su verovatne jer je SARS-CoV-2 novi virus i niko nema antitela. Prva doza bi trebala da pripremi imuni sistem i pomogne mu da prepozna virusa, a drugom bi se ojačao imuni odgovor.

Više od stotinu kandidata za vakcinu u različitim je fazama ispitivanja širom sveta i za gotovo sve se očekuje da će biti u režimu dve doze, rekao je Beri Blum, imunolog i profesor javnog zdravlja na Harvardu.

“Koliko znam, svi istaknutiji farmaceuti razmatraju dve doze. Jedini izuzetak je “Merck”, koji se nada da će razviti vakcinu u jednoj dozi”, rekao je Blum.

Točno doziranje biće jasno kad se doznaju rezultati kliničkih ispitivanja potencijalnih vakcina na ljudima, rekla je Keli Mur, direktorka u Imunizacijskoj akcijskoj koaliciji (IAC), nevladinoj organizaciji koja u saradnji sa američkim nacionalnim Centrom za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) distribuira informacije o vakcinama i bolestima koje sprečavaju.

“Odgovor ćemo imati nakon ispitivanja na ljudima. Tada ćemo znati imunološki odgovor. Testiranja na životinjama ukazuju na to da će biti potrebne dve doze”, rekla je.

Pri prvoj dozi imuni sistem reaguje na nešto s čim se još nije susreo. Potom to procesuira i zapamti, razvije antitela i imunološke ćelije. Za to mu treba oko 14 dana, kažu stručnjaci.

Ipak, za neke je patogene potrebna je još jedna doza kako bi imuni sistem potpuno sazreo za pobedu nad infekcijom. Dve doze uobičajene su za mnoge vakcine koje se daju deci, poput na primer one za boginje.

Međutim, pneumokokna vakcina, koje sprečava neke oblike upale pluća, meningitis i sepsu, daje se u četiri doze. Kombinovana vakcina za tetanus, difteriju i magareći kašalj daje se u pet doza.

Takva se vakcinisanja sprovode tokom detinjstva kada deca često odlaze pedijatru i lako je garantovati da se dobijaju u pravilnim vremenskim okvirima, odnosno da se poštuje imunizacijski raspored.

Kod odraslih su stvari malo komplikovanije. Vakcine protiv hepatitisa B, HPV-a i hepatitisa A zahtevaju seriju od dve ili tri doze, ali većina odraslih kojima trebaju često ne finalizuje ciklus.

Protokol za vakcinisanje u dve doze za celu naciju zahteva koordinaciju i pedantno vođenje podataka. Države su dosad osigurale da deca dobiju sve potrebne vakcine, a sad će to morati da učine i za velik broj odraslih, zaključuje se.

Biće potreban “booster”

Ne zna se hoće li jedan krug vakcina biti dovoljan. Neke vakcine, poput one protiv boginja, stvaraju doživotni imunitet. To je zato što je taj virus stabilan. Međutim, virus gripa ima više sojeva i neprestano mutira zbog čega ga je svake godine potrebno “osavremeniti”.

Zasad se čini da je SARS-CoV-2 relativno stabilan što ukazuje na to da bi nakon vakcina ljudi mogli da steknu imunitet na duže vreme, rekao je Blum.

Ipak imuni štit može da oslabi u nekoliko godina. Kad su u pitanju SARS i MERS, virusi slični aktualnom koronavirusu, neki podaci pokazuju da je nivo antitela s vremenom opala.

Hoće li se to dogoditi kad je posredi SARS-CoV-2 još nije poznato. Bude li tako, nekoliko godina nakon druge doze vakcine trebaće i “booster”, a “to ćemo doznati tek nakon završetka ispitivanja”, kazao je Blum.

(Izvor Tanjug)

SKINI APLIKACIJU