Niko više ne šalje pisma: Masovni otkazi u danskoj i nemačkoj pošti

Danska državna poštanska služba PostNord će od naredne godine prestati da dostavlja pisma i otpustiće trećinu radnika zbog ogromnog pada broja pisama koja se šalju.

„Na kraju ove godine, PostNord će dostaviti svoje poslednje pismo, da bi se fokusirao na svoju ulogu kao vodeći servis za isporuku paketa u Danskoj“, saopštila je ta kompanija.

U saopštenju se objašnjava da je do restrukturiranja došlo zbog ogromnog smanjenja broja poslatih pisama usled digitalizacije. Od 2000. godine isporuka pisama je smanjena za 90 odsto.

„Prošle godine je broj pisama opao za više od 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu i ovaj trend će se nastaviti“, saopštila je kompanija.

Dodaje se da će biti ukinuto 1.500 od 4.600 radnih mesta, prenosi Gardijan.

PostNord od prošle godine, u cilju liberalizacije tržišta, nema obavezu da isporučuje poštu na celoj teritoriji zemlje, zbog čega je ostao i bez velikog dela finansijske podrške.

Italija uvela zakon femicida kao zasebnog krivičnog dela

Distributer DAO je saopštio da je spreman da ojača svoj servis distribucije pisama. „I dalje možemo da šaljemo i primamo pisma svuda u zemlji“, rekao je ministar saobraćaja Tomas Danijelsen.

Problemi u Nemačkoj i Velikoj Britaniji

Mnoge poštanske službe u Evropi se suočavaju s poteškoćama zbog digitalizacije. 

Nemačka poštanska služba Dojče post takođe je saopštila da će do kraja godine ukinuti 8.000 radnih mesta u Nemačkoj kako bi smanjila troškove, preneo je AFP.

Logistička firma DHL, koja je deo nemačke pošte, saopštila je da broj tradicionalnih pisama nastavlja da se smanjuje i da to ne mogu nadoknaditi veći prihodi od isporuke paketa.

Dojče post zapošljava oko 187.000 radnika u Nemačkoj, dok za DHL radi oko 500.000 ljudi širom sveta. DHL je ranije najavio da želi da uštedi milijardu evra na strukturnim troškovima.

I britanska Kraljevska pošta dobila je preporuku od regulatora za komunikacije da isporučuje pisma druge klase naizmeničnim radnim danima, čime bi potencijalno uštedela stotine miliona funti.


Glas javnosti /B09S  

SKINI APLIKACIJU