NEVIĐENA MULJAČINA! Ko je drpio već DRPLJENO zlato Amerike? TRAČ ILI ISTINA: "Zlatne kante" su prazne

Zlatne rezerve neke zemlje su koncentrisane zalihe zlata na jednom mestu, dobijenog topljenjem ruda sa zlatnim primesama, nus proizvod rude bakra ili jednostavno ispiranje slatonosnog peska ili šljunka.

Drugi način je kupovina na berzanskim stolovima, a ima i drugih načina, jel`te.... 

Takva zaliha se obično drži u obliku ingota i novčića. Njime direktno upravlja državna banka. Svetska zaliha zemalja igra ulogu indikatora solventnosti neke zemlje, a trenutno se izražava u američkim dolarima. Danas zlatne rezerve SAD prevazilaze ostale države i iznose 8.133 tona.

Koja je prava zlatna rezerva Sjedinjenih Država, gde se zapravo čuva i da li je uopšte dostupna? Ova i mnoga druga pitanja u vezi sa američkim zlatom i deviznim fondom zabrinjava mnoge ljude koji se bave zlatom i finansijama. Nesumnjivo, zahvaljujući velikoj količini zlatnih rezervi, Amerika se smatra svetskom silom, a dolar svetskom valutom. Količina zlata u SAD igra veliku ulogu u indeksu solventnosti i pouzdanosti dolara.

Standard bogatstva i moći je i dalje ovaj plemeniti metal. Nesporni lider po zlatnim rezervama, ostaju Sjedinjene Američke Države.



Gde i kako se čuvaju američke zlatne rezerve?

Glavni vlasnici depozita su:

• kovnica novca koja se nalazi u Denveru, gde se čuva oko 1.400 tona zlata.

• Trezor na Vest Pointu, gde se nalazi još jedan udeo kapitala – oko 1700 tona;

• 400 tona ingota postavljeno je u podzemna skladišta FRB koja se nalaze u oblasti Menhetna;

• Glavnica se čuva u najmisterioznijem i najtajnijem objektu izgrađenom tokom rata – Fort Noksu,  i teška je   4603 tone plemenitog metala.



Zlatne cigle Fort Noksa se nazivaju „američke zlatne kante“, a ostatak zlata koji se čuva u drugim depoima, pominje se samo usputno u izveštajima i naziva se „drugo zlato iz riznice“.

Vojni objekat je nasledio ime od prvog ministra rata Henrija Noksa. Baza se nalazi u Kentakiju. Zbog ogromnog šanca koji se nalazi oko tvrđave, naziva se neosvojivom tvrđavom.
 
ZLATNI TRAČEVI AMERIKE

Razlog za tračeve, koji možda imaju pravu pozadinu, da su svi objekti u kojima se čuva američko zlato prazni, bila je Nemačka. Zbog povlačenja zlatnih rezervi Nemačke nastao je finansijski haos, koji je označio pad Džonsovog indeksa u američkoj ekonomiji.  

Amerikanci koji su podigli hipotekarni kredit za kuće ili biznis završavali su na ulici ili ludnici ,a mnogma je samoubistvo bio izlaz iz krize. Banke su ih nemilosrdno čerupale. Mnogi mediji i pojedini stručnjaci iz raznih oblasti su optužili američke vlasti, da u „američkim kantama“ nema ničega. Vest o povlačenju nemačkog zlata uzburkala je političku elitu zemlje i umalo nije izbio globalni skandal.

Ova vest je podgrejana činjenicom da nemačkim ekspertima nije dozvoljeno ni da pregledaju svoje zlatne rezerve.

AMERIČKE REZERVNE AKCIJE

U vreme Velike depresije je  izvršena deprivatizacije zlata te je celokupno stanovništvo Amerike moralo državi da preda svoj zlatni nakit po sniženoj ceni, što je pomoglo da se prikupi lavovski deo zlatnih rezervi. Glavna zaliha  je stvorena tokom Drugog svetskog rata do fantastičnih razmera. Kasnije su te zlatne i devizne rezerve podržavale stabilnost američke valute.



U “kantama Amerike“ se čuvaju ne samo zlatne i devizne rezerve samih Sjedinjenih Država, već i zlato zemalja prijateljskih Americi. Neke države skladište deo svog zlata, a neke celokupne zlatne rezerve.

Koliko se zlata zapravo nalazi u američkim trezorima, nije moguće saznati, pošto se svi podaci čuvaju u tajnosti.

Revizija koja bi mogla da pokaže pravu količinu zlata poslednji put je rađena neposredno posle rata. U ovom trenutku, Amerikanci daju sve od sebe da spreče novu  reviziju.

U početku su američke vlasti preduzele sve neophodne mere da odlože pregovore o vraćanju zlatnih rezervi koje pripadaju Nemačkoj.

Nakon toga, u roku od godinu dana, oni su ipak vratili mali deo zlata, ali ne puštajući ni jednog predstavnika  Nemačke u trezor.
 
POLICE SA ZLATNIM POLUGAMA 

Rasplet cele epopeje bio je neočekivan za sve učesnike: Nemačka iznenada odustaje od svog cilja izvoza zlata, i javno izjavljuje da veruje američkim vlastima, a proces izvoza zlato-deviznih rezervi se pokazao kao skupa stvar. Ostaje sumnja da tog zlata nema u trezoru Amerike. 



Još jedan argument koji je ukazivao na nedostatak zlatnih rezervi bio je događaj koji je prevazišao zdrav razum nemačkog uma. Ispostavilo se da zlatne poluge  koje su vratili nemcima nisu one poluge koje su Nemci ostavili na čuvanje.

Niko ne zna kako stoje stvari sa nemačkim zlatom. Nema  podataka da  odsustvuje zlatna  rezerva  ali ni potvrde da je zlato tamo gde treba da bude. S tim u vezi, nerealno je izvlačiti zaključke o tome da li zlata uopšte ima i u kojim količinama, kao što je nerealno misliti da li će Nemačka uopšte sebi vratiti zlato.

JOŠ JEDAN SKANDAL

Još jedan skandalozan događaj u vezi sa zlatnim i deviznim rezervama SAD,  bila je prodaja falsifikovanih zlatnih poluga Kini. Ovi ingoti su liveni od legure volframa i prekriveni tankim slojem zlata, što je otkriveno prilikom provere zlata poslatog na procenu  kvaliteta zlata i specifične težine.

Kao rezultat istrage koju je sprovela Kina u vezi sa lažnim ingotima, otkriveno je da su lažne poluge livene u samoj Americi, a nalazili su se u Fort Noksu. Zahvaljujući podacima o registraciji poluga, moglo se sa sigurnošću reći da su isporučene iz banaka Federalnih rezervi tokom vladavine Bila Klintona.



Od tih  falsifikata nije stradala samo Kina, već čitavo međunarodno tržište, na kome su se prodavali ostaci falsifikata. Zbog toga je prodaja ubrzo nazvana „Klintonova zlatna prevara“.

Postoji mišljenje da se serija falsifikata, kao i ranije, nalazi u američkim trezorima.
 
LAŽNO ZLATO

Pretpostavke svetske zajednice da Amerika nema zlato pokazale su se tačnima na osnovu dijaloga republikanskog kongresmena Rona Pola i komesara Federalnih rezervi Alvareza.

Alvarez je u razgovoru rekao da Sistem federalnih rezervi ne poseduje zlato u celini.

Kakav je odnos dve državne organizacije ostaje nejasno. Danas, bez pravih zlatnih rezervi u Fed-u, američka valuta je praktično nepodržana. U takvim uslovima, dolar zadržava svoj uticaj na tržištu hartija od vrednosti samo zbog poverljivih odnosa samih igrača. Sa gubitkom ovih odnosa poverenja, dolar će propasti. Američke falsifikovane zlatne rezerve neće spasiti trenutnu situaciju.



Do danas najveće rezerve zlata imaju SAD, Nemačka i zemlje EU.

Današnje američke akcije su stvorene tokom Velike depresije. Davno je ovaj metal počeo da se kopa tokom zlatne groznice po celoj Americi. Godine 1933. SAD su  donele dekret na osnovu kojeg je država otkupljivala sve privatne predmete od zlata po sniženoj ceni.

Sjedinjene Države čuvaju ne samo lične rezerve građana, već i poluge drugih država. Ovo je počelo tokom Drugog svetskog rata. Neke države su, plašeći se invazije nacista, sve zlato donele u Ameriku na čuvanje.

Što se tiče Meksika, teško je tačno reći kako stoje stvari – sve je previše zbunjujuće. Što se tiče Ukrajine, ovde je sve jasno i razumljivo. Od 1999. godine, pa do danas, zlatne rezerve Ukrajine opadaju  katastrofalno  čemu,
nesumnjivo, doprinose događaji na istoku Ukrajine i sukobi u vlasti.

U 2014. godini  je došlo je do masovnog izvoza zlata, što je Ukrajini pretilo kolapsom privrede. Prilikom podele imovine Ukrajine između vlade i lokalnih oligarha došlo je do tihog rata. Situaciju je ublažila tek novčana tranša iz Amerike.

HOĆE LI BITI REVIZIJE?

Koliko zlata ima u skladištu u SAD, niko sa sigurnošću ne zna. Potrebna je revizija da bi se razjasnilo ovo pitanje. Selektivna kontrola je sprovedena 2012. godine. Rezultati ove provere su zadivili  sve stručne ljude brzinom i načino  kao je urađena. 

U izveštaju se navodi da je provera uspela, zlato je prebrojano i njegova vrednost je jednaka  finansiskim knjigama i broju miliona ....

To su informacije, a u to neko veruje a neko ne. Dakle, ništa konkretno nije poznato.

Valja napomenuti da je Rusija jedna od retkih zemalja čije se zlatne rezerve čuvaju isključivo u Rusiji.

SKINI APLIKACIJU