Nejednakost bogatstva u Evropi: Najveća u Švedskoj, najmanja u Slovačkoj
Autor: Glas javnosti
Visok nivo nejednakosti zabeležen je i u Turskoj, na Kipru, u Češkoj i Letoniji, a na drugom kraju skale su i Belgija i Malta.
Raspodela bogatstva jedan je od ključnih pokazatelja jednakosti u društvu i mada je neravnomerna u većini zemalja, ono što je važno jeste nivo nejednakosti. Prema podacima Evropske centralne banke (ECB), u prvom kvartalu 2025. godine, najbogatijih 10 odsto domaćinstava u evrozoni posedovalo je čak 57,4 odsto ukupnog neto bogatstva, dok je gornjih 5 odsto posedovalo 44,5 odsto.
Nasuprot tome, donjih 50 odsto domaćinstava imalo je samo oko 5 odsto bogatstva. Ove brojke jasno pokazuju ogromne razlike u raspodeli bogatstva širom Evrope, piše Euronews.
Izveštaj o globalnom bogatstvu banke UBS za 2025.prikazuje Džinijev indeks raspodele bogatstva za evropske zemlje od 2024. godine. Džinijev koeficijent meri nejednakost na skali od 0 do 1 – što je vrednost veća, to je nejednakost veća. Prema izveštaju, Švedska ima najveću nejednakost bogatstva sa Džinijevim rezultatom od 0,75, dok Slovačka ima najniži – 0,38.
Pored Švedske, visok nivo nejednakosti zabeležen je i u Turskoj (0,73), na Kipru (0,72), u Češkoj (0,72) i Letoniji (0,7), sve iznad 0,7.
Na drugom kraju skale, Belgija (0,47) i Malta (0,48) slede Slovačku sa koeficijentima ispod 0,5.
Među pet najvećih evropskih ekonomija, Nemačka je na vrhu sa Džinijevim rezultatom od 0,68, dok je najniži nivo nejednakosti u Španiji (0,56). Italija (0,57), Velika Britanija (0,58) i Francuska (0,59) su između.
Iako se Švedska često opisuje kao model društvene jednakosti, raspodela bogatstva je među najnejednakijim u Evropi. Dr Liza Peling, direktorka švedskog tink-tenka “Arena Ide”, navodi da su glavni razlozi ukidanje brojnih poreza na bogatstvo tokom proteklih decenija. Švedska nema porez na nasledstvo, poklone ili imovinu.
Pored toga, veoma niski porezi na dobit preduzeća omogućavaju bogatima da dodatno povećaju svoje bogatstvo.
Podaci ECB pokazuju da najbogatijih 5 odsto domaćinstava u 20 evropskih zemalja poseduje od 30,8 odsto bogatstva (Malta) do 54 odsto (Letonija).
Grupa sa najmanjom nejednakošću uključuje Maltu, Kipar (31,4 odsto), Holandiju (32,8 odsto), Grčku (33 odsto) i Slovačku (34,4 odsto). Posle Letonije, Austrija (53,1 odsto) i Litvanija (51,7 odsto) imaju najveći udeo.
Kada se posmatra 10 odsto najbogatijih, udeli variraju od 42,7 odsto na Malti do čak 64 odsto u Letoniji i Austriji. U Nemačkoj (60,5 odsto) i Italiji (60,3 odsto), 10 odsto najbogatijih takođe poseduje više od 60 odsto ukupnog bogatstva. U Francuskoj je ovaj udeo 54,8 odsto, a u Španiji 53,4 odsto.
Stručnjaci iz Eurofound-a, dr Karlos Vakas-Soriano i Ester Šandor, ističu da su stope vlasništva nad nekretninama jedan od ključnih faktora razlika u raspodeli bogatstva. Zemlje sa većim procentom vlasništva nad stanovima i kućama imaju manju nejednakost, dok tamo gde su druge vrste finansijske imovine češće, nejednakost raste.
Glas javnosti/ R06S
SKINI APLIKACIJU
