Ta kupovina uključivala je privatni avion vredan 25 miliona dolara, kuću vrednu 8,75 miliona funti u Hajgejtu, pa čak i privatnu banku, prenosi Jutarnji list.
Ćerka nekadašnjeg predsednika Kazahstana, zemlje rastrzane sukobima proteklih dana, odlučila se na šoping nakon što je iz zemlje iznela 300 miliona dolara svog ličnog bogatstva.
Nazarbajeva je dala uputstva dvojici profesionalnih finansijskih savetnika da kupe raskošne kuće, banku i luksuzni avion, nakon što su novac prebacili u složenu mrežu ofšor trastova i kompanija, koja se proteže od Lihtenštajna do britanskih Devičanskih ostrva, prenosi britanski Telegraf.
Njena kupovina uključivala je privatni avion Challenger Bombardier vredan 25 miliona dolara, kuću vrednu 8,75 miliona funti u Hajgejtu, u severnom Londonu - koja joj je trebalo da pomogne da dobije britansko prebivalište, pa je naedila svom timu da kupi imovine u vrednosti 14 miliona dolara u Dubaiju, uključujući vilu na ostrvu Palm Jumeirah.
Najmlađa ćerka
Detalji te kupovine iz 2006. godine, koji su prvi put otkriveni u subotu, verovatno će izazvati nevericu u Kazahstanu, koji je pogođen nasilnim protestima usmerenim na tamošnju elitu koja decenijama vlada zemljom.
Alija je najmlađa kći Nursultana Nazarbajeva, koji je bio predsednik Kazahstana 28 godina, sve do 2019. godine, kada se povukao u senku, ali je zadržao veliki deo svoje moći.
Dok je on vodio zemlju, tokom i nakon vremena SSSR-a, odabrana manjina je prikupila golemo bogatstvo, dok su se istovremeno mnogi obični Kazahstanci borili za puko preživljavanje.
Nazarbajev je u dramatičnim okolnostima 5. januara smenjen sa čela kazahstanskog Saveta bezbednosti (iako je po zakonu - nesmjenjiv) te se navodno spremao napustiti zemlju. Vlasti su u subotu tvrdile da je Nazarbajev i dalje u glavnom gradu, u njegovu čast preimenovanom u Nur-Sultan.
Ranije su kolale glasine da 41-godišnja Alija Nazarbajeva želi da otputuj u Dubai sa svojim ocem dok on pokušava da pobegne od previranja i nemira u svojoj zemlji, te da se možda nada kako će London moći da koristi kao sigurnu bazu.
Njena raskalašnost u Londonu, koju je jedan stručnjak opisao kao "zapanjujuću", izašla je na videlo tek nakon svađe sa dvojicom finansijskih savetnika, koje je optužila da su nepošteni te za proneveru sredstava, zaveru zbog prevare, kršenje dužnosti i nepravedno bogaćenje.
Nazarbajeva je dvojicu savetnika tužila na Visokom sudu u Londonu potražujući 223 miliona dolara, pre nego što je slučaj rešila nagodbom. Pojedinosti ovog slučaja iz 2016. godine tek sada su izašle na videlo.
Do sada je Nazarbajeva - čija najstarija sestra Dariga poseduje imovinu u Londonu vrednu 108 miliona dolara - bila poznatija po Damianijevom dizajnerskom nakitu, promovisanju sopstvenog brenda odeće i posedovanju vrhunskog spa centra, banje u Almatiju, najvećem kazahstanskom gradu, a također i je poznata kao i direktorka jedne građevinske kompanije.
Na svom Instagram profilu često objavljuje fotografije sa ocem koji je do odlaska sa vlasti negovao imidž "oca nacije", a to mu je - Elbasi - bila i službena titula.
Finansijske veze s Britanijom
Porodica Nazarbajev još davno uspostavila finansijske veze s Velikom Britanijom. Kazahstanski oligarh platio je princu Endruu četiri miliona dolara više od tražene cene za njegov dom u Saninghil Parku 2007. godine.
Alija Nazarbajeva je tvrdila da je prebacila 312 miliona dolara svog ličnog bogatstva iz zemlje nakon što su joj savetnici rekli da bi bilo "opasno" zadržati svoje bogatstvo tamo te da bi trebalo da ga "sakriti" i "prikrije" u mreži ofšor fondova i trastova, sudeći prema pravnim dokumentima u koje je britanski Telegraf imao uvid.
Dokumenti podneseni Visokom sudu uključuju i tvrdnje da joj je Malik Išmuratov, kazahstanski upravljač imovinom, rekao "u mnogim prilikama da je Nazarbajeva politički izložena osoba" te da je za nju "opasno da zadrži svoju imovinu u Kazahstanu" .
Godine 2006. Nazarbajeva se "poverila" Išmuratovu da je "prodala deo deonica u kazahstanskim kompanijama, ostvarivši time prihod od otprilike 325 miliona dolara".
Išmuratov je Nazarbajevu predstavio Denisu Korotkovu-Koganoviču, drugom kazahstanskom upravljaču imovinom sa bazom u Londonu.
Godine 2008., prema sudskim dokumentima, Išmuratov je savetovao Nazarbajevu da osnuje fondaciju Alsarah u Lihtenštajnu, "u kojoj bi bila držana njena sredstva i koja bi štitila te prikrivala njene interese".
Do juna 2008. godine Nazarbajeva se "usmeno dogovorila" sa Išmuratovim da njemu i Korotkovu-Koganoviču poveri početni kapital od 150 miliona dolara, prenoseći gotovinu na Marstock Ltd., kompaniju koju su upravljači imovinom registrrovali na britanskim Devičanskim ostrvima.
Veliki transferi pa tužba
To je bio prvi od nekoliko velikih transfera Alije Nazarbajeve prema dvojici savetnika, a koji je na kraju iznosio 312 miliona dolara.
Ona je tvrdila kako ju je Išmuratov savetovao da kao politički eksponirana osoba neće moći da otvori bankovni račun te da bi umesto toga trebalo da naprosto kupi banku kako bi zaobišla problem.
Navodno je na njegovu preporuku Nazarbajeva naložila Išmuratovu da uloži 108 miliona dolara u CBH banku, ekskluzivnu švajcarsku privatnu banku, u zamenu za 51 odsto deonica.
Njen novac takođe je uložen u obveznice, investicione fondove i kompaniju koja se bavi pozajmicama sa sedištem u Eseksu, namenjenu ljudima koji hoće da uzmu pozajmicu a imaju lošu kreditnu evidenciju.
Međutim, kada je pukao odnos Nazarbajeve sa Išmuratovim i Korotkovim-Koganovičem, očito pod pritiskom njenog oca, ona je u martu 2016. godine podnela je tužbu od 233 miliona dolara protiv njih dvojice na Visokom sudu u Londonu.
Tvrdila je da nisu pratili njene želje te da su navodno profitirali daleko iznad svog ugovora o dobiti od 25 posto, kao i da su uložili njen novac u transakcije koje je ona odbila.
Takođe ih je optužila za prisvajanje 75 miliona švajcarskih franaka, više od polovine novca namenjenoj kupovini švajcarske banke.
Oni su negirali te tvrdnje i uveravali da su sve vreme delovali u njenom finansijskom interesu.
Bez komentara
Nazarbajeva je zatražila zabranu bilo kakvog daljeg postupanja sa njenom imovinom i zatražila je naknadu štete i odštetu, sa kamatama. Tužba je naknadno rešena nagodbom.
Iako nema dokaza da je novac Alije Nazarbajeve stečen nezakonito, kazahstanski komentatori kažu da otkrića pokreću pitanja o načinu na koji je njeno bogatstvo preseljeno iz zemlje.
Alija Nazarbajeva nije odgovorila na zahtjeve za komentar.
