NATO otvara špijunski centar
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Stvaranje novog NATO centra za vazdušne operacije u Norveškoj ima za cilj prikupljanje obaveštajnih podataka, praćenje aktivnosti ruske flote i obalske infrastrukture, kao i vazdušno osmatranje Severnog morskog puta, najkraćeg vodenog puta između Evrope i Azije, upozorava ruski vojni ekspert Aleksandar Bartoš.
NATO planira da formira u Evropi novi centar za vazdušne operacije, takozvani „zajednički centar za vazdušne operacije“, koji bi, prema navodima norveških medija, mogao da bude smešten u Bodeu, Rogeu ili Erlandu. Očekuje se da će odluka o lokaciji nove baze biti doneta u prvoj polovini iduće godine.
Centar će igrati važnu ulogu u koordinaciji obaveštajnog rada protiv ruskih Strateških nuklearnih snaga, upozorio je Bartoš.
„U Bodeu se već dugo nalazi velika NATO baza. Što se tiče značaja ovog centra, potrebno je navesti nekoliko faktora - prvo, to je mogućnost kontrole vazdušnog prostranstva nad severnim područjima Rusije, nad Kalinjingradskom oblašću i drugim rejonima, što je izuzetno važno za NATO. Drugo, ovo je veoma ozbiljno jačanje potencijala NATO-a na Arktiku, kao što je poznato, u toku je konfrontacija na više pravaca po pitanju kontrole nad Arktikom i kontrole nad Severnim morskim putem i ovaj centar će, svakako, koordinisati vazdušnu obaveštajnu delatnost koju će obavljati avioni NATO-a u arktičkom regionu i severnim područjima zemlje, gde se nalaze baze naših atomskih podmornica, koje stalno prate iz kosmosa, vazduha i sa mora“, kaže Bartoš.
Moskva već duže vreme upozorava da Vašington i njegovi saveznici pogoršavaju situaciju duž perimetra ruskih granica, neprestano testirajući njene odbrambene sposobnosti.
Vašington ide putem militarizacije Arktika i nastoji da spreči ruske ekonomske aktivnosti u severnim geografskim širinama.
Rusija neće ignorisati bezbednosne pretnje
Na pitanje kako Rusija može odreagovati na moguće proširenje infrastrukture NATO-a na Arktiku, ako Norveška prihvati da na svojoj teritoriji otvori novi Centar za vazdušne operacije Bartoš kaže da Moskva sasvim sigurno neće ignorisati te akcije Zapada.
„Rusija nastavlja razvoj vojne infrastrukture duž severnih obala naše zemlje, uključujući i regije koje graniče sa Norveškom, Finskom, Švedskom, Baltičkim morem i tako dalje. O odgovoru Rusije su već govorili i predsednik Putin i ministar Lavrov, upozoravajući da mi nećemo ostaviti takve korake bez reakcije. Kakva će biti ta reakcija, videćemo“, kaže Bartoš.
Ruski ministar spoljnih poslova je ranije poručio da će Moskva braniti svoje interese na Arktiku i diplomatski, politički i vojno. Lavrov je izneo svoje komentare u kontekstu nove Pentagonove strategije za Arktik objavljene u julu, koja koja predviđa povećano nadmetanje sa Rusijom i Kinom u tom strateškom regionu.
U dokumentima Pentagona, Rusija se nedvosmisleno i otvoreno označava kao najveća pretnja u regionu Arktika i optužuje za pokušaje „destabilizacije regiona“ na štetu SAD i njenih saveznika, dok se postojanje značajnih ruskih kapaciteta u dom delu sveta definiše kao „pretnja za američki nacionalnu bezbednost“.
Činjenica je da su u trci za osvajanje Arktika SAD zaostale. One trenutno imaju samo jedan teški ledolomac - „Polarnu zvezdu“ iz sedamdesetih godina, kojem ističe životni vek i jedan srednje klase „Hili“, napravljen prvenstvo za naučna istraživanja, dok Rusija ima više od 40, najveću flotu ledolomaca na svetu. To je više nego što SAD, Kanada, Finska, Danska, Švedska i Kina imaju zajedno.
SAD na Arktiku poseduju malu teritoriju na Aljasci, dok ruska arktička zona čini skoro trećinu teritorije najveće zemlje na svetu, Rusije. Tu se nalazi devet subjekata Federacije u celini ili delimično, sa populacijom od nešto više od 2,4 miliona ljudi. Od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripadaju Rusiji.
Iz ugla Vašingtona, gužvu na Arktiku usložnjava i Kina, koja nema arktičku obalu, ali takođe polaže pravo na arktičke resurse finansirajući različite infrastrukturne projekte.
Istraživači tvrde da arktičko područje ima oko 22 odsto neotkrivenih rezervi nafte i prirodnog gasa. Tu su i uranijum, zlato, dijamanti i velike rezerve retkih metala, a vode Severnog ledenog okeana otvaraju nove transportne i logističke perspektive.
Rusija ne krije da su njene oružane snage ozbiljno zastupljene na Arktiku. Tu su locirani vojni aerodromi i sistemi protivvazdušne odbrane, izviđačke baze i radarski sistemi. Pri tom, u svim dokumentima posvećenim prisustvu ruske vojske na Arktiku ističe se njihov isključivo odbrambeni karakter.
Glavne baze ruskih snaga na Arktiku su – „Polarna zvezda“ na ostrvu Vrangel, „Arktički trolist“ na Zemlji Franca Jozefa, koja je i najsevernije vojne baze na svetu, kao i „Severna detelina“ u arhipelagu Novosibirskih ostrva.
NATO se sprema za rat sa Rusijom
Norveški novinar Bjarn Nistad ocenjuje da Zapad, shvatajući da je izgubio rat u Ukrajini, sada traži novu arenu za konfrontaciju sa Rusijom, i ne isključuje da bi to mogao biti Arktik.
Tome u prilog ide i činjenica da je na severu Norveške, u mestu Sorejs, prema tvrdnjama zapanih medija, otvoren centar za desantne operacije, što predstavlja još jedan korak NATO-a u jačanju vojnih aktivnosti na granici sa Rusijom u Arktičkom regionu.
Centar u Sorejsu je deo šire strategije NATO-a za jačanje operacija na granici sa Rusijom na Arktiku i fokusiran je na obuku američkih, britanskih i holandskih vojnih kontingenata.
„Na proširenom zasedanju kolegijuma Ministarstva odbrane govorili predsednik Vladimir Putin i ministar odbrane Andrej Belousov, koji su upozorili da je NATO započeo sa sprovođenjem kompleksa mera u pripremi za rat sa Rusijom. Ovaj centar za vazdušne operacije je jedan od elemenata tog kompleksa mera. Predsednik i ministar Belousov su upozorili da će Rusija, naravno, reagovati, a Belausov je u svom govoru naveo čitav niz pravca naše reakcije na pripreme NATO-a za vojne akcije“, ističe Bartoš.
Ruski eksperti ističu da je borba za prevlast na Arktiku za SAD unapred izgubljeni rat. Ruska dominacija u tom delu sveta je toliko velika da nijedna zemlja koja pretenduje na te teritorije gotovo da nema nikakve šanse da dobije tu bitku.
Poslednjih godina Rusija upozorava na nezapamćenu aktivnost NATO-a na svojim granicama. NATO proširuje inicijative i to naziva „obuzdavanjem ruske agresije“, dok je Moskva više puta izražavala zabrinutost zbog gomilanja snaga alijanse u Evropi. Kremlj je napomenuo da Ruska Federacija nikome ne preti, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese.
Glas javnosti /S04S
Glas javnosti /S04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
