Međutim, razmatraju jačanje saradnje sa Kijevom i potencijalno utvrđivanje rokova njegovog ulaska u vojni blok, piše list „Vašington post“.
Kako se navodi u članku, 31 članica Alijanse, bez obzira na pozive Kijeva, postigla je konsenzus da NATO neće Ukrajini poslati zvaničan poziv za članstvo tokom samita.
Prema podacima lista „istočnoevropske zemlje postižu konkretne korake ka ovom cilju, uključujući potencijalne obaveze u vezi sa rokovima za članstvo Ukrajine, dok se SAD i neke zapadnoevropske države zalažu za neke manje korake“.
Kako se pojašnjava u članku, u te korake može ući i birokratska saradnja između NATO-a i Ukrajine ili odluka o daljem proširenju tehničke podrške NATO-a odbrambenom sektoru Ukrajine.
Ističe se da su zvaničnici baltičkih zemalja predlagali da Severnoatlantska alijansa pošalje zvaničan poziv Ukrajini da postane članica NATO ili da započne proces uspostavljanja vremenskih rokova ili određenih uslova za to. Dodaje se da je ministar inostranih poslova Češke Jan Lipavski podržao to da se Ukrajini ukaže na aktuelni put do NATO-a.
U članku se navodi da SAD i njeni saveznici u Zapadnoj Evropi više vole obazriviji i sporiji pristup. Prema rečima američkih zvaničnika, administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena insistira na tome da stalnu podršku Ukrajini na bojnom polju, dok se pripremala za kontraofanzivu, zemlje NATO-a razmatraju kao prioritetne zadatke. Amerika smatra da su „članstvo Kijeva u NATO-u i potencijalne garancije bezbednosti pitanja koja treba rešiti u okviru budućeg uređenja“ u Ukrajini.
Glas javnosti/Sputnjik