Naime, 100 godina od patenta naučnici su otkrili sasvim nove mogućnosti koje pruža ''Teslin ventil''.
– Neverovatno je da taj 100 godina star izum nije u potpunosti shvaćen i da bi mogao da se koristi u modernim tehnologijama na načine o kojima se dosad nije razmišljalo – rekao je Leif Ristrof, jedan od autora novog istraživanja i asistent profesora na Univerzitetu Njujork.
- Dok je Tesla poznat kao čarobnjak električne energije i strujnih kola, njegov manje poznati rad kontrole toka strujanja tečnosti bio je istinski ispred svog vremena - dodaje Ristrof.
Tesla je svoj izum nazivao „ventilski vod“, iako je u međuvremenu on dobio ime po njemu. Teslin ventil sastoji se od serije petlji u obliku suza koje su povezane u nizu. Taj izum je tako napravljen da omogućuje protok tečnosti samo u jednom smeru bez potrebe za drugim pokretnim delovima (poput ventila), piše Independent.
Upravo taj izum mogao bi da se koristi i za druge funkcije, otkrili su sada naučnici.
Naime, Teslin uređaj na neki način radi i poput sklopke, odnosno tek kad kroz njega prolazi dovoljna količina tečnosti, on sprečava da se ona kreće u pogrešnom smeru. Naučnici zbog toga smatraju da bi se taj izum mogao da bude upotrebljen za upumpavanje goriva ili drugih tečnosti u motore i mašine.
– Ključno je to da se uređaj uključi kad se u njemu stvore turbulentna strujanja u suprotnom smeru, koja “začepe” cev vrtlozima i ometajućim strujama - pojašnjava Ristrof.
Dodaje i da je ta turbulencija mnogo slabija od na primer turbulencija tečnosti u klasičnim cevima, odnosno i do 20 puta slabija nego u cevi cilindričnog oblika. Upravo zbog toga Ristrof smatra da je Teslin izum moćan u kontrolisanju tokova i može se upotrebiti na mnogo različitih načina.
Naučnici su otkrili da Teslin ventil radi najbolje ako dotok tečnosti nije ravnomeran, već više pulsirajući. S druge strane, po izlasku iz Teslinog ventila, tok tečenosti je miran i stabilan.
– Mislimo da je Tesla baš to imao na umu kada je radio na izumu, s obzirom na to da je razmišljao o analognim operacijama sa električnim strujanjima. On je i najpoznatiji po izumu motora na naizmeničnu struju i transformatora električne energije iz naizmenične u jednosmernu struju – navodi Ristrof.
Sve to znači da bi se Teslin 100 godina star izum mogao da se upotrebi kao najnovije tehnološko dostignuće u modernoj tehnologiji.
– Teslin uređaj je alternativa konvencionalnom ventilu, čiji se pokretni delovi habaju s vremenom. Sad znamo i da je vrlo delotvoran u mešanju pa bi mogao da se upotrebi za iskorišćavanje vibracija u motorima i mašinama za pumpanje goriva, rashladnih tečnosti, maziva ili drugih tečnosti i gasova – ističe Ristrof.
Iako je Nikola Tesla započeo svoj pronalazački rad još početkom osamdesetih godina devetnaestog veka i to u periodu od 1881. do 1882. godine, kada je radio u Centralnom telegrafskom uredu u Budimpešti, nema nikakvih podataka o tome da je pokušao da dobije patent za bilo koji od svojih pronalazaka. Svoju prvu prijavu patenta za električnu lučnu lampu Tesla podnosi tek posle dolaska u SAD, 30. marta 1884. godine, neposredno posle odlaska iz Edisonove i osnivanja sopstvene kompanije „Tesla Electric Light & Manufacturing“. U naredne 43 godine, zaključno sa 1928. godinom, Nikola Tesla je zaštitio patentima veliki broj svojih pronalazaka, počevši od patenta US 334,823 A za komutator za dinamo-električne mašine pa sve do patenta US 1,655,114 A za aparaturu za vazdušni transport.
Tesla je imao ukupno 112 registrovanih američkih patenata, dok konačan broj Teslinih patenata u drugim zemljama još uvek nije definitivno utvrđen. Do sada je otkriveno 196 Teslinih patenata iz još 26 drugih zemalja osim SAD, pri čemu je Tesla imao najviše odobrenih patenata u Francuskoj – 30, a zatim u Velikoj Britaniji (29), Belgiji (27), Nemačkoj (21), Italiji (19) i Austriji (15), dok je u ostalim zemljama imao između 1 i 7 patenata. Shodno navedenom Tesla je imao ukupno bar 308 patenata iz 27 različitih zemalja na pet kontinenata. Međutim, mnogi od ovih patenata se odnose na iste Tesline pronalaske.
Razlog za to što za jedan isti pronalazak postoji više patenata iz različitih zemalja je taj što je svaki patent teritorijalno ograničen, što znači da važi samo u državi u kojoj je izdat. Skup patenata kojima je zaštićen taj isti pronalazak u različitim zemljama se naziva patentnom familijom, dok se patenti koji sačinjavaju patentnu familiju nazivaju analozima, a patent za koji je podneta prva prijava se naziva osnovnim patentom.
Analizom i upoređivanjem Teslinih patenata je utvrđeno da je Tesla za svoje pronalaske dobio 116 osnovnih patenata, od čega je 109 američkih patenata i 7 britanskih, kojima je zaštitio ukupno 125 svojih pronalazaka. Preostala 192 patenta predstavljaju analoge ovih osnovnih patenata. Pronalasci koje je Tesla zaštitio u najvećem broju zemalja su njegova pumpa i turbina (američki patenti US 1,061,142 i US 1,061,206), za koje je dobio 23 patenta u 22 različite zemlje. Nasuprot tome, čak 54 Teslina osnovna patenta iz SAD nemaju analoge u drugim zemljema. Najveći broj prijava patenata Tesla je podneo 1889. godine – ukupno 37 prijava – koje se odnose na njegov polifazni sistem.
U arhivu Muzeja Nikole Tesle postoje i podaci o 33 američke prijave patenta za koje Tesla nije dobio patente, kao i o prijavama patenata koje je Tesla pripremio za podnošenje, ali to ipak nije učinio. Pored toga, Tesla je stvorio i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti patentima, kao što je, na primer, primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe, navedeno je na sajtu Teslina naučna fondacija.
(Glas javnosti)