Na samitu EU u prvom planu rešavanje carinskog spora sa Amerikom

Lideri Evropske unije saopštiće danas Evropskoj komisiji da li žele brzo trgovinsko rešenje sa SAD po cenu povoljnijih uslova za Vašington ili će pojačati tenzije u nadi da može da se postigne bolji sporazum, prenose diplomatski izvori.

Izvori su rekli agenciji Rojters, da je brzi dogovor opcija koju većina preferira, jer bi EU potom mogla da pokuša da nepravednu situaciju ublaži sopstvenim merama.

Evropska komisija, koja pregovara o trgovinskim sporazumima u ime EU, na sastanku lidera 27 država članica u Briselu traži stav o odgovoru na rok koji je američki predsednik Donald Tramp postavio za postizanje dogovora - 9. jul, što je za manje od dve nedelje.

EU je istakla da želi obostrano korisni sporazum, ali s obzirom na to da SAD planiraju da zadrže desetoprocentne carine na većinu evropskih proizvoda i prete dodatnim povećanjem carina ako pregovori potraju, sve veći broj zemalja članica sada se zalaže za brzo rešenje.

"Niko ne želi eskalaciju trgovinskog sukoba sa SAD, to je u interesu svih nas", izjavio je nemački kancelar Fridrih Merc i dodao da zna da Evropska komisija pregovara vrlo oprezno i da ima punu podršku Nemačke i da se nada da će do početka jula postići dogovor sa Sjedinjenim Državama, piše Rojters.

Evropu prže tropske temperature, ali stiže nagli obrt: Pljuskovi i grmljavina već večeras

Blok je već pogođen američkim uvoznim carinama od 50 odsto na čelik i aluminijum, 25 odsto na automobile i delove za njih, kao i desetoprocentnim carinama na većinu ostalih proizvoda iz EU.

Tramp je zapretio da bi te stope mogle da porastu na 50 odsto ukoliko sporazum ne bude postignut.

Do sada je jedini kompletan trgovinski sporazum SAD sklopila sa Velikom Britanijom, pri čemu desetoprocentna tarifa i dalje važi, a američki zvaničnici ističu da ta stopa neće biti niža ni za jednog drugog trgovinskog partnera.

Jedno od pitanja koje lideri EU razmatraju jeste da li da odgovore sopstvenim merama na takvu osnovnu carinu.

EU je već odobrila, ali nije uvela, carine na 21 milijardu evra američke robe i razmatra dodatni paket mera na uvoz vredan do 95 milijardi evra.

Među opcijama za balansiranje je i porez na digitalno oglašavanje koji bi pogađao američke gigante kao što su Google, Meta, Apple, X i Microsoft, a time i trgovinski suficit SAD u uslugama prema EU.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU