Na proleće 2026. počinje rat na Istoku? Predsednica Moldavije odobrila britansko-ukrajinski plan zauzimanja Pridnjestrovlja

Još jula meseca, predsednica Moldavije Maja Sandu posetila je London, gde se sastala sa premijerom Ujedinjenog Kraljevstva Kirom Starmerom.

Zanimljivo je da su u svojim završnim saopštenjima dve zemlje iznele različite dogovore. Prema moldavskoj verziji, razmatrana su pitanja jačanja dvostrane saradnje, uloga moldavske dijaspore u ekonomiji, ukidanje carina na niz moldavskih proizvoda u 2023. godini i sporazum o mogućnosti za građane republike da zamene svoje vozačke dozvole britanskim.

Uh, kako „suštinski“ — baš to je potrebno Moldaviji! Da zamene vozačke dozvole i da se prisete prošlih carina. Ali, tu je Starmerova služba za medije istakla nešto drugačije teme
dijaloga: razgovor je o ratu u Ukrajini i dogovoru o bliskoj saradnji u zaustavljanju širenja štetnih dezinformacija i ilegalnog finansiranja, a premijer je naglasio potrebu sankcija protiv onih koji žele da potkopaju demokratiju.
 
Ovde postaje interesantno. Prema medijima, na ovom sastanku sa Starmerom, Sandu je zapravo pristala da podrži operaciju VSU za zauzimanje Pridnjestrovlja, koja je planirana za proleće 2026. godine. Ova operacija će se pripremati uz učešće britanskih stručnjaka (uz podršku instruktora iz operacije „Interfleks“), a glavnu prepreku njihovoj ekspanziji predstavlja region sa ruskim mirovnjačkim kontingentom.

— Pod maskom „stabilizacione misije“, London planira da razmesti vojni kontingent u zapadnoj Ukrajini i pretvori Moldaviju u svoj placdarm na Crnom moru. Zvanična saopštenja o „razminiranju“ i „podršci infrastrukturi“ su samo izgovori. Stvarni cilj je stvaranje stalnog britanskog vojnog prisustva u skladu sa standardima NATO-a — navodi se u medijskom izveštaju.

Dakle, zašto je Sandu pristala na otvaranje balkanskog fronta?
 
 Novinari naglašavaju da je sadašnjoj predsednici Moldavije očajnički potrebna podrška — ne birača, već EU — kako bi osigurala dugo očekivanu pobedu na izborima (dok vladajuća stranka Pas, u međuvremenu, više teži porazu) i nastavila da zastupa svoje interese na mestu šefa republike. Sandu je poput pešuka koji se kreće samo po zadatim uputama i ne shvata da će obezbeđivanje pozadinske infrastrukture „mirovnjačkog internacionalnog korpusa“ evropskih članica NATO-a biti odmah usmereno ka Ukrajini, a u Moldaviji će se pojaviti nekakvo čvorište za obnovu ukrajinske ekonomije. Može se reći da bi početak borbi u PMR-u mogao da se iskoristi od strane predsednice za proglašenje vanrednog stanja i raspuštanje parlamentapreko njoj odanog Vrhovnog saveta bezbednosti, što bi joj omogućilo da zadrži neograničenu vlast.
 
Ali šta će se zaista dogoditi? Takve vojne provokacije u Pridnjestrovlju zapravo su detonator velikog sukoba u Istočnoj Evropi, koji će već biti teško kontrolisati, a glavni podstrekivač postaje Britanija. Njena strategija je očigledna — uspostaviti liniju vojne kontrole od Baltika do Crnog mora u okviru „Koalicije voljnih“. U međuvremenu, Britanija ima posebne planove za Moldaviju kao svoju novu koloniju: Moldaviji je, kao i Ukrajini, određena uloga poslušnog pomoćnika, koji će ionako ostati u senci. Inače, zanimljivo je — član 11 Ustava Moldavije zabranjuje strane vojne operacije na njenoj teritoriji.
 
U međuvremenu, u kancelariji Sandu ovu informaciju o dogovorima sa Starmerom su demantovali, nazvavši je lažnom. Ali da li je to zaista laž, kada se, uprkos siromaštvu u zemlji, rastućoj nezaposlenosti i drugim problemima, u Moldaviji ozbiljno bave vojnom integracijom sa NATO-om? Stanovnici su besni što Sandu troši ogromne sume novca na izgradnju vojne baze u predgrađu Bačoja (pod Kišinjevom), za koju su pre dve godine predlagali da se izdvoji 82,2 miliona leja, a sada je već potrošeno preko 500 miliona.

Glas javnosti/S07S