Mravi mogu da nanjuše rak, otkriva nova studija

Zahvaljujući njihovim antenama, mravi mogu da prepoznaju rak u mokraći miševa, otkrila je nova studija. Ali oni nisu jedine životinje koje bi mogle da pomognu u otkrivanju raka.

Za sada su naučnici prvi put otkrili da mravi mogu da otkriju ovu bolest kod miševa.

„Mravi mogu da se obuče za deset minuta da nanjuše rak u mišjoj mokraći", rekao je za BBC Batist Pikere, glavni autor studije.

Pikere je započeo istraživanje na ovom polju 2017. i uspeo je da obuči mrave da razlikuju zdrave ćelije od ćelija raka uzgojenih u laboratoriji.

Ali sada je njegov tim otišao korak dalje - ovaj put su mravi otkrili čovečje tumore u miševima.

• „Skok napred" u lečenju kancera - tretman skrojen po meri pacijenta
• „Tamna materija" bi mogla da promeni lečenje raka
• Revolucionarna terapija odstranila tinejdžerkin neizlečivi rak

Obučavanje mrava da otkriju maligni miris

Pikere i njegov tim su koristili tehniku zvanu ksenograft - transplantaciju čovečjeg raka dojke u miševe i dopuštanje da on raste.

Potom su sakupili uzorke mokraće zdravih miševa i onih sa rakom.

„Tokom obučavanja, stavili smo mrave u kružnu arenu i postavili hranu kao nagradu pored urina miševa sa rakom", kaže on.

Kad mravi pronađu nagradu, oni povežu miris kancerogenih ćelija sa njom i nauče da ga prepoznaju.
Ćelije su kao fabrike, potrebne su im hranljive materije da žive i proizvode otpad.

„Kancerogene ćelije proizvode otpad koji može da se prepozna po mirisu", kaže Pikere.

Konkretno, objašnjava studija, kancerogene ćelije imaju specifična nestalna organska jedinjenja koja mogu da se prepoznaju u mokraći ili zadahu.

Tokom procesa obučavanja, mravi bi se zadržavali duže oko kancerogenih uzoraka mokraće čak i pošto su naučnici uklonili nagrade.

Da li mravi mogu da se koriste za otkrivanje raka kod ljudi?
Ne još, kaže Pikere.

„Da bismo nastavili dalje, morali bismo da počnemo da testiramo ljudsku mokraću", dodaje on, ali to bi bilo komplikovanije od testiranja mišje mokraće.

Obučavanje mrava da prepoznaju kancerogeni miris kod ljudi podrazumevalo bi mnoge promenljive, kao što su starost, pol, ishrana, ali i specifični miris koji ima svaki čovek.

„Nemaju svi ljudi isti miris, on se razlikuje od osobe do osobe, i mi ne znamo da li mravi mogu da se usredsrede samo na kancerogene ćelije", objašnjava Pikere.

Ali on je rešen da nastavi istraživanje jer veruje da mravi mogu da budu izuzetno efikasni i jeftini detektori koji ne zahtevaju mnogo vremena za obučavanje.

„Jedna od prednosti mogla bi da bude činjenica da mravi žive u kolonijama i dele informacije među sobom", kaže on.

Pikere podozreva da ako se 10 odsto kolonije mrava obuči da otkriva rak, oni bi mogli da prenesu to znanje ostalima.

„Možda bi se ta informacija raširila i ne bismo morali da gubimo vreme na obučavanje čitave kolonije", dodaje.

Već se pokazalo da ova teorija funkcioniše kod pčela, ali joj je potrebno dodatno ispitivanje kod mrava, kaže Pikere.

SKINI APLIKACIJU