MRAČNE PROGNOZE: Cene nafte mogu da izazovu veliku globalnu energetsku krizu, nestašice hrane i potpuni slom industrije!
Autor: Glas javnosti
Čelnica nemačke Stranke zelenih i moguća ministrarka spoljnjih poslova te zemlje Analena Berbok izjasnila se za odbijanje izdavanja dozvole za rad ruskog baltičkog gasovoda Sjeverni tok 2, o čemu je izjavila za nemačku medijsku grupu Funke.
Berbok smatra kako bi u plinskoj politici zemlja trebalo da se odrekne konstruktivnih bilateralnih odnosa s Rusijom i delovati isključivo u “konsenzusu” s Evropskom unijom, nagoveštavajući solidarnost s proturuskim stavom Poljske i baltičkih država iz bivšeg SSSR-a.
"Prema evropskom energetskom zakonu, operater gasnovoda mora se razlikovati od onog koji dostavlja plin. Sve dok se radi o istoj grupi, dozvola za rad ne može se izdati”, izjavila je šefica Zelenih.
Nemački politički analitičar, predstavnik nemačkih biznis krugova iz Istočnog partnerstva i zagovornik pokretanja gasovoda Severni tok 2 Aleksandar Rar nazvao je spomenutu izjavu Analene Berbok "šokantnom".
“Hoće li Zeleni početi da vladaju Nemačkom sa sve većim sukobom s Rusijom?“, retorički je upitao Rahr na svom TG kanalu.
„Oni koji su govorili da se ruski plinovod mora dovršiti (i staviti u funkciju) pod starom vladom Merkel bili su u pravu. Merkel se za ovaj projekt borila poput lavice. Čak je i sada lupila šakom o stol … kazavši kako Rusija nije kriva za trenutačnu nestašicu plina u Evropi. Berbock, naprotiv, za to krivi Rusiju”, navodi Rahr.
NE PROPUSTITE
Pritom predviđa kako mogući budući kancelar Savezne Republike Nemačke iz stranke SPD Olaf Šolc "verovatno neće plesati uz melodiju Zelenih, iako ih ni on neće moći zanemariti".
U Nemačkoj su u toku konsultacije o formiranju vladajuće koalicije SPD-Zeleni-FDP (tzv. koalicija semafor), a tokom preliminarnih razgovora dogovoreno je kako se tema pokretanja gasovoda Severnog toka 2 neće uvrštavati u agendu pregovora jer je, naime, jasno, kako strane po toj temi imaju suprotne stavove i da bi insistiranje na tome dovelo do sloma mogućnosti formiranja koalicije. Takođe treba reći kako nemački regulator neće pre Nove godine doneti odluku o izdavanju upotrebne dozvole za Severni tok 2, a do tada trebalo da bude formirana nova nemačka vlada.
S druge strane ruski Gazprom, kao većinski vlasnik gasovoda Severni tok 2, ovih dana izjavljuje kako je njegova prva cev u potpunosti napunjena gasom i spremna za upotrebu čim nemački regulator za to da dozvolu. Takođe navodi kako su u tom smislu u toku pripreme i za drugu cev.
U međuvremenu, nakon kratke stabilizacije stanja na evropskom gasnom tržištu i snižavanja cena s astronomskih oko 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara na podnošljivijih ali takođe visokih 1.000 dolara, cene "plavog energenta opet su skočile na oko 1.200 dolara, a prognoze nisu ni malo optimistične. Štaviše, pojedini analitičari upozoravaju i na njihov mogući skok i preko 2.000 dolara. Stanje u Evropi usložnjava i daljnji rast cena donedavno jeftine nafte, koju su mnogi u EU nameravali koristiti kao privremeni supstitut za skupi gas.
Cena nafte sada je veća od 80 dolara za barel, a zgodno je podsetiti kako je pre samo godinu dana cena "crnog zlata" bila manja od 20 dolara, a u pojedinim trenucima čak je imala i negativne iznose što je bilo posledica zaustavljanja globalne privrede usled pandemije koronavirusa i geopolitičkih i geoenergetskih igara oko američkog ukapljenog plina koji je ugrožavao glavne tradicionalne proizvođače nafte i plina.
Posledice su bili bankroti brojnih malih i srednjih američkih proizvođača LNG-a iz škriljevca i kraj američke "revolucije ukapljenog plina" koja je trajala od 2010.. do 2019. g., kada su američki LNG-tankeri širom sveta razvozili svoj plin. Plan je takođe bio i izvoziti američku naftu na evropsko tržište.
Međutim, sve je poremetila niska cena nafte koju američki proizvođači nisu mogli izdržati jer im se cena rentabilnosti proizvodnje kreće oko 60 dolara (Saudijci i Rusi, kao tradicionalni proizvođači, mogu izdržati cene oko 10 odnosno 20 dolara za barel). Sadašnji oporavak svetske ekonomije i povećana potražnja za naftom i gasom ne mogu preko noći pokrenuti zaustavljene američke LNG projekte. Osim toga ne treba očekivati nove američke investicije u LNG s obzirom na forsiranje Bajdenove administracije na projekte obnovljivih izvora energije u kojima nema mesta za naftu i gas.
Također je važno podsetiti kako je usled dogovora OPEC+ o smanjenju dnevne proizvodnje nafte zaustavljen negativni trend pada njenih cena te se ona krajem prošle godine stabilizovala na oko 60-70 dolara za barel što je trajalo sve donedavno. Pojedini analitičari sada predviđaju rast cena nafte i do 100 dolara, većinom kao kratkotrajnu opciju.
Drugim rečima i nafta i plin postaju skupi i dovode do ozbiljne energetske krize na Zapadu ali i u Kini koja je takođe snažno ograničila proizvodnju ugljena i orijentiše se na obnovljive izvore energije te sada ima ozbiljnih problema što pokušava da kompenzuje snažnim uvozom gasa. Slično je i u Japanu. To, sve zajedno, pridonosi novom rastu njegovih cena i na azijskom tržištu nakon kratkotrajne stabilizacije.
(Glas javnosti/Geopolitika)
SKINI APLIKACIJU
.png)
